Искра, 7. 7. 2026, Владимир Умељић: Историчари и повјесничари о Србоциду хрватске државе 1941-1945.

Хрватске усташе над телима жртава Фото: Музеј жртава геноцида FB Да ли изношење сазнања да Европљани Келтима дугују како настанак панталона, тако и проналазак сапуна, који нису познавали ни стари Римљани, ни антички Грци, говоре о томе да је аутор – историчар? Није искључено, мада наравно не и безусловно, јер можда је он само био успешан такмичар у неком занимљивом…

Цео текст

Политика, 10. 2. 2026, Заповест Нићифора Дучића

Архимандрит Нићифор Ј. Дучић (1832-1900), непосредно после Српско-турских ратова (1876-1878) Фото: Wikipedia, САНУ Ф 206/6, Богуновић, јавно власништво Ове године се навршава 150 година од одлуке српске владе и кнеза Милана Обреновића да се крене у рат против турске царевине за ослобођење српских јужних територија које су биле језгро старе средњовековне српске државе. Био је то Први српско-турски рат, започет 1876. године. Донета је одлука да се образују…

Цео текст

Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]

Манастир Крка (~1350) Фото: Wikimedia Commons, Zrno, CC BY 3.0 rs Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко…

Цео текст

HelmCast, 27. 12. 2025, Разбуђивање: Микро-геноцид на Мајевици и у Семберији 1941. Милутин Тешановић [Видео] Мапа

Подмајевица: Кореташи, заселак Симеуновићи Фото: Koretasi.com, сајт Милутина Тешановића Милутин Тешановић је Србин који је рођен 1961. године у селу Кореташи, општина Лопаре, подно планине Мајевице у сјеверо-источним дијеловима Босне. Скоро двије деценије Милутин Тешановић се бавио изучавањима прошлости, кроз приче и документе о свом родном крају. Ту је наишао на занимљиве пописе из времена Османске царевине, који јасно…

Цео текст

BalkanskaGeopolitika, 3. 6. 2020, Драгољуб Петровић: Дубровачка књижевност хрватска само уз фусноту [из Архиве]

Дубровник: Гундулићев трг, крај 19. или почетак 20. века Фото: архивска разгледница. 1903, Слободна Херцеговина Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су…

Цео текст

Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе

Десно: прва Српска читаоница у Бања Луци, основана 1845, изглед 1882. (лево: Апотека породице Брамер) Фото: Marković Peković Vanda, The first modern pharmacy in Banja Luka: The Brammer family, three generations of pharmacists, 2020, researchgate.net Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.…

Цео текст