Дело Станислава Кракова готово 50 година било је политички табу, у домену Удбе и њених „црних листа“ у нашој филмској архивистици. Међутим, полако се открива његов филмски опус Наше последње победе у Великом рату остале су у болном сећању Станиславу Кракову кад је напустио војску после покушаја самоубиства 1921. године,… 
Порицање Србоцида хрватске државе 1941-1945. од стране великог, вероватно највећег дела хрватских водећих елита је по свему судећи апсолутни conditio sine qua non њиховог (сликовито речено) преживљавања, њиховог схватања сопственог националног идентитета. Ко се пак са српске стране бави иоле озбиљним истраживањем овог масовног злочина, тај је у најмању руку… 
Мајор Војин Танкосић 1880–1915. Војин Танкосић рођен je у селу Рукладе код Ваљева 28. септембра 1880. године. Када се породица преселила у Београд, Војин је у главном граду завршио шест разреда гимназије, а потом и Војну академију. По завршетку академије службовао је у 6. пешадијском пуку. Учествовао је у Мајском… 
Срби су у аустроугарској штампи представљани као народ дивљака који „живи у ишчекивању крвопролића“ а Србија је приказана као земља ’краљеубица‘ и ’злочиначких завера‘. Негативан стереотип који је потрхрањиван годинама довео је до монструозних злочина над Србима у Мачви 1914. године. Убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић није било… 
Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији… 
Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао…
