Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке

Бокељска морнарица напрасно постала хрвтско-црногорска Фото: Вечерње новости

ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата. Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског („латинског“) национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр.…

Цео текст

Вечерње новости, 28. 10. 2023, Др Будимир Алексић: ЗАТИРАЊЕ ЈЕЗИКА НАЈСУРОВИЈЕ НАСИЉЕ НАД ЉУДИМА: Сведочанства о именовању говора у прошлости Боке Которске

Први српски Буквар инока Саве, настао у манастиру Градиште у Паштровићима, штампан 1579. године у Венецији Фото: Архива ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа. То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари – и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати…

Цео текст

Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет

Босанска вила, Бр. 18, заглавље Фото: Глас Српске У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место. У одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био…

Цео текст

Глас Српске, 11. 9. 2022, Далмацију, Црну Гору и Београд Симо Матавуљ спојио у једно – На данашњи дан

Симо Матавуљ (1852-1908) Фото: Глас Српске

Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења…

Цео текст

Слободна Далмација, 31.10.2020, Божидар Симић: Србе из Имотске крајине страх се вратити дома. Ни криви ни дужни, сносили су посљедице онога што је учинио нетко други, на неком другом подручју

Небрижевац, Имотска Крајина Фото: Слободна Далмација, Никола Вилић. кропикс Лавовски је посао обавио умировљени дипломирани економист Божидар Симић. Након што је у дуету с Филипом Шкиљаном објавио импозантно дјело о повијести Срба у Цетинској крајини, с истим се маром бацио на не мање изазовну тему везану за православни живаљ који се у Далмацију доселио прије три стољећа. Ријеч је…

Цео текст

Меморијал, Националист.рс, 20. 12. 2018, Чин храбрости: …и непријатељи дошли на сахрану – Спасић и Машера

Поручници Милан Спасић и Сергеј Машера и разарач „Загреб“ Фото: Twitter. Misko, Misko

Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос Краљевине Југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на ком се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације војске у Другом светском рату. Неколико дана после непрестаног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 17. априла у Штабу…

Цео текст