Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]

Деца у до сада неидентификованом хрватском логору за децу Фото: Меморијални музеј холокауста САД, #46579 Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа „фабрика смрти“ на Југоистоку Европе, неријетко називана „балкански Аушвиц“. Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор. У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору…

Цео текст

Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију – Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а

Комунизам, илустрација Фото: Политика, Pixabay

РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године. Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На…

Цео текст

Вечерње новости, 5. 10. 2024, Никола Жутић: Југославија брана од продора комунизма – Политика Ватикана према Југославији потчињавала се диктату фашистичке Италије

Проглашење Краљевства СХС 1. 12. 1918. Фото: Вечерње новости, Архива

ХРВАТСКИ „блок“ франковаца и радићеваца предводио је антисрпске ревизионистичке снаге које су биле окупљене у Бечу. Прашке Лидове новине у чланку „Аустријски Хајмвер и хрватски франковци“ долазе до закључка да бивши аустријски официри хрватске народности (Саркотић, Стипетић и Перчевић) стоје у вези са аустријским Хајмвером и да заједнички раде против…

Цео текст

StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]

Пролетер, орган ЦК КПЈ секција Коминтерне, бр 28 из децембра 1932. године Фото: Архива, НБС, scan, crop Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница. Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због…

Цео текст

Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ – Стево Лапчевић, историчар [Интервју]

Ухапшени Сремци у Сремској (тада Хрватској) Митровици, НДХ, лето 1942. Фото: Политика, Музеј жртава геноцида Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“ Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у…

Цео текст

Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком

Владко Мачек и Алојзије Степинац Фото: Вечерње новости, Музеј револуције народа Југославије ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење „великосрпске“ диктатуре и југословенске државе може…

Цео текст