Глас Српске, 25. 10. 2023, Милоје Пршић, историчар, о жртвама у Јасеновцу: Гдје нестадоше Срби из Хрватске

Пуковник проф. др Милоје Пршић Фото: Глас Српске

Духови мрачне прошлости поново излазе на видјело, а што онда прате и све отворенији покушаји историјског ревизионизма.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар Милоје Пршић, један од учесника научног скупа под именом “Јасеновац – лицитирање бројем убијених”, а који би требало да буде одржан сутра у Београду, у организацији Друштва српских домаћина и Евроазијског безбједоносног форума. Према ријечима Пршића, да је на вријеме причано о НДХ и Јасеновцу, да се Хрватска суочила са својом црном прошлошћу, вјероватно не би било ни ратова деведесетих.

– Ово што се поново покушава урадити води само ка новим трвљењима и поделама, поготово јер на сцену опет ступају они који желе опрати НДХ и минимизирати страшне злочине у логору Јасеновац како у темељима хрватске државности не би било трагова крви невиних жртава – каже Пршић.

ГЛАС: Да ли је случајно што је опет отворена прича о броју убијених у концентрационом логору Јасеновац?

ПРШИЋ: То је још један покушај да се са НДХ скине геноцидна етикета. Желе се избрисати трагови злочина, односно геноцида који је од 1941. до 1945. учињен над Србима. Прво се иде са ревитализацијом. На тај начин се покушава направити једна лажна слика стварних размера зла, а што се најочигледније манифестовало у Јасеновцу, кога многи сматрају равним, па чак и горим од логора Аушвиц, јер се радило о анималном иживљавању над људима, цивилима само зато што су друге вере или националности.

ГЛАС: Како гледате на недавне отворене нападе на историчара Гидеона Грајфа који је године посветио изучавању логора Јасеновац?

ПРШИЋ: Објавио је три књиге на ову тему. Ради се о научним радовима који на документован начин доносе преглед оног што се дешавало у Јасеновцу, самој НДХ, али и улози Алојзија Степинца у тим мрачним и страшним временима. Грајф је на документован начин показао и доказао да су у комплексу логора Јасеновац људи убијани на 54 начина. Оно што је објавио не одговара модерној хрватској историографији, која се покушава ревизионистички наметнути. Зато и покушај његовог оспоравања. Историчар Хрвоје Класнић један је од ретких стручњака из Хрватске који колико-толико има реалан однос према Јасеновцу и НДХ. Али и то је, да тако кажем, на малу кашичицу, јер се и он налази под великим притиском.

ГЛАС: Значи, то је једини разлог медијског удара на њега?

ПРШИЋ: Да. Грајф је доказао геноцидни карактер НДХ, да су постојали инструменти истребљења. Од деведесетих година и успостављана “модерне” државе Хрватске властима не одговара тај наратив и покушавају на један приземан начин то променити. Циљ им је увек био прављење чисте државе. Сваки документ који би на то указао, као о једном плану, они ће оспорити. То раде и када је у питању писмо које је Степинац послао папи Пију, у ком се наводи како је покрштено 240.000 Срба. Тај документ постоји.

ГЛАС: Шта се крије иза покушаја да Степинац буде проглашен свецем?

ПРШИЋ: Као прво, колико год се трудили, они никако не могу да амнестирају улогу Католичке цркве у многим злочинима, па и самог Степинца. О томе постоји на тоне докумената. Али данашњим хрватским властима је неопходна “чиста” и неокаљана црква како би заокружили причу о држави само једног народа, једне вере и језика. Срби само сметају. Како некада, тако и сада. И они су немилосрдни у спровођењу плана који је осмислио још Анте Старчевић 1870. године. Од тада се може пратити та једна линија. Навешћу вам један поразан податак. У Хрватској је 1941. живело око 31 одсто Срба. Колико их данас има?

ГЛАС: Према посљедњем попису можда два, три одсто?

ПРШИЋ: Значи, Хрватска је данас готово етнички чиста. Прво НДХ и Јасеновац, онда деведесете и “Олуја”. Резултат видимо. Где нестадоше толики људи?! Па у разним геноцидима и етничким чишћењима. Зато и покушавају то маргинализовати, али и ревитализовати. У том светлу треба посматрати и покушаје да се Степинац рехабилитује и прогласи свецем, јер је он био једно од оличења НДХ и Католичке цркве. Али нико не може гумицом избрисати да је НДХ била логор за Србе. Јасеновац логор унутар логора. Наравно, ту су и Јадовно, Стара Градишка и многа друга стратишта.

Братство и јединство

ГЛАС: На који начин рационално сагледати страдање у концентрационом логору Јасеновац?

ПРШИЋ: У неком претходном периоду систем владавине није дозвољавао да се отварају оваква питања. Није било услова да се изађе из зацртане матрице понашања и реторике која је успостављена, а што би евентуално могло нарушити такозвано братство и јединство. Оно је било трик парола, које су се слепо и наивно држали само Срби. Пошто сам сведок свих тих догађаја, једно време сам инсистирао да се објаве, односно обелодане сви документи о овом геноциду. Говорили су ми како је рано за то. Није се могло ништа говорити ни о Голом отоку, али ни о политици тадашње КПЈ. Комунисти нису то дозвољавали. И тако је било све до половине осамдесетих година прошлог века.

Вељко Зељковић