Да се не забораве наши страдали Циљ Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку јесте да се најпре попишу настрадали, а затим да се у Београду подигне здање које ће достојно одражавати успомену на ратна страдања На Видовдан 1916. године у Лондону, у цркви Светог Павла,…
Од: Oliver Nikolic <адреса забележена у књигу Српског меморијала> Предмет: Lokacija memorijala Садржај поруке: Pomaze Bog, pisem Vama iz Nemacke, tako da mi srpski nije najbolji posto sam rodjen u Nemackoj. Ako grad Beograd ili drzava Srbija vama ne daje plac/lokaciju gde se moze graditi spomenik srpskim zrtvama (slicno kao…
Политика | Јелена Чалија | понедељак, 28.03.2016. Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини Процене броја српских…
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба…
Крагујевац – Војнотехнички завод, који се још средином 19. века угнездио између Господаревог брда на левој и Метиног брда на десној обали Лепенице, дуго је био сакривен од очију јавности, посебно у периоду после Другог светског рата, ваљда због заслуга обе наше краљевске династије које су заједничким прегнућем поставиле темеље…
После 70 година и даље се расветљавају тајне масовних егзекуција, од јесени 1944. до ослобођења 1945. Војници НДХ, који су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизије променили униформе у партизанске КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70…
