Изложба у Музеју Јадра Фото: Вести
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба „Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата“, аутора Мирољуба Филиповића, отворена до 13. маја у Музеју Јадра у Лозници.
Посетиоци могу видети фотографије, текстове и предмете о стравичним злочинима почињеним над цивилима у Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Панчеву, Јабуци, Београду, Шапцу и Драгинцу, као и кратак филм о једном немачком вешању и стрељању. Према речима аутора, изложба је настала на иницијативу Министарства за рад поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста, а он је користио материјал из музеја у Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Панчеву и Београду, који чувају грађу о злочинима Вермахта, као и београдског Музеја аутомобила.
– До 1996. године постојао мит да регуларна војска Немачке није чинила злочине и да су их чинили припадници СС одреда и других јединица. Први који су се побунили против таквог мита били су грађани Западне Немачке. Идеја изложбе, и моја као аутора, јесте да се негује култура сећања јер само њоме можемо да бранимо истину. Намера ове изложбе није да пробуди освету, али сећањем и сталним помињањем злочина супротставићемо се злу – каже Филиповић.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Историчар из Лознице Горан Вилић подсећа да је немачка војска баш у овом крају применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног убијеног, односно 50 за рањеног немачког војника, и стрељала 2.950 мештана Драгинца и околних села.
– У логорима, у фабрикама смрти, највише су страдали цивили. Суровост коју су немачки војници показали у октобру 1941. је застрашујућа – убијали су жене, старе и немоћне. Најмлађа жртва имала је свега три дана. Само у Цикотама убили су 135 деце млађе од 10 година и 190 млађих од 14 година, а у Коренити 49 деце млађе од 10 и 65 која нису навршила 14 лета – каже Вилић.
Ђ. Јанковић
