Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић У муслиманском делу града регистрована су 123 концетрациона приватна или државна логора у којима је било више хиљада грађана српске националности Етничко чишћење сматра се другим од три тешка српска злочина. Није спорно да је у српском делу Сарајева пред почетак ратних сукова…
Аутор: мондо.рс | 01.03.2017 | Фотографије Прес центар УНС-а У српском делу Сарајева није било логора, нема нити једне муслиманске жртве, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница, па је јасно ко је жртва геноцида, истакнуто на скупу у Београду. На дан када…
Б. СУБАШИЋ | 01. март 2017. 19:33 | Вечерње новости Зборник исказа жртава из логора за Србе од 1992. д0 1995. У концлогорима убијено више од 7.000 заточеника ЛОГОРИ за Србе у Сарајеву од 1992. до 1995. однели су 7.019 идентификованих жртава. Ни због злочина над њима, ни због још…
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању) као је третирана на конференцији мира, прихватила је у Паризу, 1919. године чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра од којих је 50.000 помрло у логорима. Такође је прихватила да је…
Број логора за Србе и логораша – заробљеника и интернираца у Бугарској – као и број умрлих Срба није пописан. О њима ни најгрубље процене не дају тачно стање. За Србе је читава Бугарска била логор. У службеној преписци из ратног доба помиње се 25 концентрационих логора. Напори Црвеног крста…
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“) Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом…
