Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су… 
Свако ко се бави Србоцидом хрватске државе 1941-1945, не може а да се не пита – одакле долази та страшна, бестијалношћу праћена србомржња, чији пламичци данас поново почињу да се разгоревају у Хрватској? Шта су Срби учинили толико нажао Хрватима односно оном (исувише) утицајном делу њихових водећих елита и њиховим… 
За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са… 
У чланку „Истина о Македонији“ српски писац и племић Спиридон Гопчевић (Трст, 1855 – Берлин, 1928) износи статистичке податке из непристрасних страних извора. Гопчевић пише да је Француз Лавале за 1873. годину проценио „илирску или српску породицу“ на осам милиона душа: у Србији 1,500.000, у БиХ 900.000, у Црној Гори… 
Цијела савремена српска историја прожета је прогоном српских интелектуалаца. Иако се у прошлости многих европских народа могу пронаћи периоди када су мучки посијецане сопствене учене главе, само код Срба у томе постоји – континуитет. Негдје су интелектуалце прогонили апсолутистички владари, негдје црквене инквизиције, готово свагдје су то чинили страни окупатори… 
Поштовани, састанак ће се одржати у Националној библиотеци Косова „Пјетар (Петар) Богдани”, гласио је позив једног високог европског дипломате аутору овог текста. Требало је да се иде у библиотеку која се, до рата, звала Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”. „Не могу да дођем у библиотеку, питаће ме 800.000 књига…
