Михаило Станишић је у Србоциду изнео откриће о Павелићевом геноцидном плану, скованом у Сијени, при чему је усташком вођи, његовим суфлерима и подстрекачима у емиграцији, као својеврсни оријентир, послужило вишегодишње изучавање и угледање на геноцид који је над Јерменима почињен у Првом светском рату у Турској. Тек 1975. године, један… 
Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе? У данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици… 
На дан пробоја јасеновачких логораша доносимо одломак из књиге Карлхајнца Дешнера „Политика римских папа у ХХ веку“ посвећен усташама и Алојзију Степинцу После слома „Државе Божије“ управо фрањевачки самостани у иностранству били су, нимало случајно, прибежишта масовних убица – у Аустрији Клагенфурт, у Италији Модена, али и у Француској. „Сви…
Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је… 
Зашто врх хрватске државе упорно покушава да „опере“ усташке злочине у другом светском рату. Мачек, а не Павелић, позвао хрватски народ да подржи усташку државу, што је и учињено ОД пада Берлинског зида до ових дана дешава се ревизија историје и историографије, „прање руку“ у чијој позадини је порицање злочина… 
Музеј жртава геноцида у Београду кроз форму визуелног медија пласира историјске чињеница битне за разумевање трагичне судбине српског народа у Независној Држави Хрватској. Монструозност злочина и број жртава, обавезују нас да сагледамо околности и природу процеса који су до тога довели. Као друштво, дужни смо, према жртвама и према себи,…
