Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје…
НИ 79 година после једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживела српска престоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944. године. Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док…
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове. Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања?…
Два ускршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави ускрс”. У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени…
Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. Ако је Срба у Југославији 1948. било… 
Карл Петерсен из немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3.935 мушкараца, 3.255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих…
