Београд после бомбардовања априла 1944, Пашино Брдо Фото: Музеј историје Југославије, инв. бр. 6828
НИ 79 година после једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживела српска престоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944. године.
Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док их у књигама сачуваним у џамији – нема. Процене погинулих премашују 2.000 (иако су Немци тврдили да их је било скоро 4.000), а само 16. и 17. априла страдала је 1.161 особа, а 1.468 тешко рањено. Многи су завршили у масовним гробницама, непописани, а највећа је била на Новом гробљу.
Најмлађа уписана жртва, показују матичне књиге, имала је само шест месеци, а најстарији страдали 84 године. Међу погинулима било је много деце од три, четири или пет година, као и тинејџера од 13 до 17. У породилишту, у Крунској улици, страдале су 22 породиље са бебама.
Међутим, ускршње бомбардовање није био ни први, а ни последњи „празнични поклон“ савезника те године. Први ваздушни напади на нашу земљу кренули су још 1943. године, а на мети је био Ниш (нападнут 20. октобра 1943).
Како наводи Тијана Пауновић у монографији Жртве англоамеричких бомбардовања, коју је Музеј жртава геноцида издао, 2020. године, а која је због пандемије прошла готово незапажено, зна се за најмање осам бомбардовања Београда: 16. и 17. априла, затим 18. маја (оно је било и најјаче), па 6. јуна, као и 3, 6, 8. и 18. септембра 1944.
– Чешће него Београд, али са мањом разорном снагом, бомбардован је Ниш, као и Подгорица – наводи Тијана Пауновић. – По више пута су бомбардовани или митраљирани и Книн, Сарајево, Краљево, Земун, Нови Сад, Смедерево, Никшић, Ћуприја и Поповац код Параћина.
Подужи је и списак градова који су нападнути макар једном, а посебно је познато бомбардовање српских места у долини Мораве, у септембру 1944, у операцији „Недеља пацова“. Циљ јој је био да спречи повлачење немачке армије са грчких острва моравским правцем.
Пауновић за „Новости“ каже да су у монографији наведене само оне жртве које су свештеници уписали као директне жртве бомбардовања.
– Има и оних за које се наводи да су убијени у том периоду, али не и да су страдали од ваздушних напада, па они нису класификовани као директне жртве бомбардовања – каже Пауновић.
Први налет англоамеричких бомбардера над Београдом, како описује у уводу монографије, започео је 16. априла у 11.30 и после пола сата уследио је други. Наредног дана напади су изведени у још три таласа.
Бомбе су падале по свим деловима града, а нарочито око железничке станице, на Сењаку, Чукарици, Раковици, Топчидеру, Теразијама, Славији, Бајлонијевој и Каленићевој пијаци, Врачару… Погођен је комплекс болница, као и породилиште у Крунској, затим мостови, фабрике, јавне зграде.
ЛЕСКОВАЦ И НИШ
ПОПИСИ жртава сачињени су само у неким градовима, попут Лесковца, где је 6. септембра 1944. погинуло више од 1.000 људи. У Нишу су пописане 664 особе, али бројке премашују 1.000.
Другог дана погођен је Централни хигијенски завод, Дом слепих, Болница за заразне болести, Државни дом за мушку и исти такав за женску децу, Дечја болница… Погођен је и логор на Сајмишту, где је погинуло 60, а страдало око 150 заточених логораша, како наводи Пауновић, углавном Срба.
На једној бомби која је остала неексплодирана Београђани су открили поруку исписану ћирилицом „Срећан Ускрс!“ Велики број грађана побегао је из града. Живели су под шаторима и у земуницама између Авале и Торлака.
У нападу 18. маја савезници су на главни град изручили око 300 бомби, од којих ниједна није пала на неки важнији немачки циљ, већ су завршиле на приватним кућама. Највише су страдали Пашино брдо, Неимар и околина Каленићеве пијаце. Процењује се да је било око 350 мртвих и 650 рањеника. Шестог јуна страдали су делови око железничке станице и данашње Мостарске петље, а на мети 3. септембра били су мостови. Шестог је погођен велики број приватних кућа у Краља Александра, Зориној, Београдској.
В. Црњански Спасојевић
