Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2024, Обиљежено 30 година од злочина у Tрнову

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао.

Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те служени литургија и парастос у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима погинулим и умрлим припадницима Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.

Предсједник Борачке организације “Илиџански борац” Саша Шкобо рекао је да је то један од најтежих дана у историји Војковића и Трнова.

– То су били све моји пријатељи. То јутро сам у 9.00 часова изашао скупа са својом посадом и све их лично обишао, прегледао, јер сам их све познавао и био пријатељ са њима – присјетио се Шкобо.

Он је напоменуо да је прошло 30 година откад је преживио те догађаје као двадесетједногодишњи младић.

– Тај дан је погинуло 14 наших другара из Војковића и седам из Трнова и, нажалост, наше три медицинске сестре, а четворо их је остало живо, рањено – навео је Шкобо.

Истакао је да је то један од најтежих тренутака у његовом животу, а и у историји Војковића и Трнова.

Шкобо напомиње да данашња омладина треба да се сјећа погинулих српских бораца и да их спомиње док је свијета и вијека.

– Напад се десио рано ујутру, а снаге такозване Армије БиХ су напале наше пунктове и ваља истаћи да то нису били положаји, није било фронта, наступило је примирје. Под покровитељством Унпрофора они су прошли и уништили један пункт, у којем су биле медицинске сестре, те позадинске јединице за чишћење снијега – присјетио се Шкобо.

Шкобо је оцијенио да је ријеч о злочину без преседана.

– Заштићена зона, потписано примирје, наше снаге су се повукле око 20 километара назад, али 6. октобра су прекршили све и тиме су потврдили да им није ни до примирја ни до мира и наставиле су се офанзиве. То ратиште је претрпјело велике губитке – нагласио је Шкобо.

Шкобо је оцијенио да посебно боли чињеница да за тај злочин нико није одговарао, али и то што федералне власти не дозвољавају подизање споменика жртвама на мјесту страдања.

– Надам се да ћемо у овој цркви насликати икону за новомученике са Чакли, па и све борце који су погинули, из Војковића, Грлице и Крупца, њих 216 који су дали животе за овај простор”, поручио је Шкобо.

– Врло добро се зна која јединица и њени припадници су то урадили – рекао је Шкобо.

Тужилаштво и Суд БиХ, а и међународни судови, никада нису реаговали на ове злочине и за њих нико није одговарао.

Злочин је извршен на превару, јер су муслиманске снаге тада, уз помоћ Унпрофора, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. године око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжињерија и санитетско особље.

Убијени су припадници Војске Републике Српске из Трнова и Српске Илиџе.

Тог дана убијени су Ристо (Мирко) Анђић, Радмила (Маринко) Бјелица, Тања (Славко) Бјелица, Ненад (Душан) Голијанин, Стојанка (Петар) Голијанин, Славко (Радослав) Кењић, Момчило (Саво) Крстовић, Бранко (Шпиро) Милић, Момир (Илија) Минић, Славиша (Миленко) Мочевић, Горан (Миленко) Мочевић, Перо (Милош) Павловић, Велимир (Реља) Поповић и Мирко (Млађен) Самарџија.

Страдали су и Ранко (Добрило) Самарџић, Васо (Ристо) Сикима, Никола (Душан) Сикимић, Александар /Милош/ Видаковић, Светозар (Милинко) Шешлија, Жарко (Саво) Ђогић и Ђуро /Милош/ Чанчар.