Глас Српске, 22. 5. 2025, Предраг Лозо: Долина Неретве је и долина злочина над Србима [Мапа]

Парастос у Мостару Фото: РТРС, скриншот

Иако некада звучи као клише, главна порука и ове књиге јесте да не смијемо да заборавимо. Не да бисмо ширили мржњу, освету или нешто слично томе, него то помињање дугујемо народу који је страдао те да бисмо разумјели историјске процесе. Српски народ је 1992. године препознао неке елементе из оне 1941. и у самоодбрамбеном рефлексу створио Републику Српску која мора бити институционални носилац памћења и на простору гдје су Срби вијековима живјели, а који данас нису на њеној територији. Мостар је један од њих.

Каже то за Глас Српске историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Предраг Лозо који је аутор књиге „Ко ружан сан, задњи пут погледајте град“ која говори о злодјелима над српским народом на подручју Мостара, Коњица, Јабланице, Чапљине и у другим мјестима западне Херцеговине па до логора у Хрватској.

Уочи премијерног представљања књиге у Требињу Лозо је објаснио да назив дјела представља комбинацију осјећања и сурове судбине која је почетком деведесетих година задесила Србе у том дијелу БиХ.

– Ни српски народ у Мостару и долини Неретве није могао вјеровати да се ствари које су се десиле од 1992. до 1995. могу и десити. Већина мостарских Срба који су живјели у урбаном окружењу као да су се пробудили у ружном сну крајем априла и почетком маја 1992, када су почели сукоби, када постају означена група која губи права и бивају прво затварани појединци, а онда и шири слојеви друштва. Други дио назива говори о симболичном догађају. Када су Србе водили ка западној Херцеговини, а на основу више свједочења, на узвишењу изнад града су их заустављали и говорили им да посљедњи пут погледају град. Тиме им је јасно поручено да нестану са тог подручја – рекао је Лозо.

ГЛАС: Колике су размјере тих злочина?

Историчар Предраг Лозо, аутор књиге „Ко ружан сан, задњи пут погледајте град“ Фото: Глас Српске, Ведрана Кулага Симић

ЛОЗО: Категорија злочина је широк појам. Није злочин извршен само над убијеним цивилима, злочин је и затварање, одузимање имовине, пљачкање, а оно што репрезентује шта се дешавало Србима у Мостару и долини Неретве је њихово данашње стање. Ту је живјело више од 40.000 Срба. Данас их је десет пута мање. То говори о размјери злочина и намјери да Срба не буде више на том простору, али и о убиствима читавих породица, о појединачним причама жртава, од силовања до малтретирања у логорима, које су набијене таквом дозом драматичности и суровости да је веома тешко повјеровати. На нама историчарима је да их ставимо у историјски контекст, покушамо објаснити, али никада нећемо успјети до краја да кажемо зашто се нешто десило и како.

ГЛАС: Међу најпотреснијим је прича о породици Голубовић из Коњица која је одведена из стана и убијена 1992. године. Ђуро, Власта и Павле (5) на мјесту су били мртви, Петар (7) је преживио прво стријељање, али не и друго. Има ли правих ријечи да се то опише, са научне, а посебно људске стране?

ЛОЗО: Никада не можемо до краја описати злочине ни истражити количину суровости и зла која се репрезентује у ратним и другим злочинима. То је усуд историчара да пишемо о тим стварима, не да бисмо ширили мржњу или, не дао бог, освету, него морамо разумјети са чиме су се припадници нашег и других народа сусретали у тим временима. Питање злочина је питање односа једног човјека према другом, па тек онда групација националних, вјерских и тако даље. Никада до краја нећемо разумјети оно што се десило.

ГЛАС: Колико се зна о злочинима и у тим мјестима и изван њих?

ЛОЗО: У БиХ је у посљедње вријеме створена наметнута мантра да је само пресуђени злочин злочин и да се о другим стварима не може говорити. То говоре они који долазе из пристрасног наратива одређених заједничких институција које желе да створе хашку написану историју и ту долазимо до чињенице да велики број злочина над Србима у Мостару и долини Неретве није осуђен и, нажалост, неће бити. У књизи сам покушао да опишем личне људске судбине које, опет, репрезентују судбину Срба у Мостару и долини Неретве. Описивао сам не само страдање Срба него и уништавање њихових идентитетских трагова. Сви знамо причу о страшном рушењу Старог моста, а годину и по раније је срушен манастир Житомислић који му је вршњак.

ГЛАС: Ви потичете са тог простора западне Херцеговине. Да ли Вас је и то подстакло да напишете ово дјело?

ЛОЗО: Рођен сам у Мостару и подстакло ме и то да те силне приче оставимо на папиру генерацијама које долазе јер, заиста, оно што не запишемо неће ни постојати. Увијек се тешко борити са тим личним усудима историчара. Ја сам дијете из избјегличке колоне из Мостара које је одрастало у ратној Херцеговини и наравно да је то све утицало на мене да се бавим овом темом.

Ведрана Кулага Симић

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

СРНА, 21. 5. 2025, Српска памти: Промовисана књига Предрага Лозе о злочинима над Србима у Херцеговини

У Tребињу је вечерас промовисана књига „К’о ружан сан, задњи пут погледајте град“ историчара Предрага Лозе која говори о злодјелима почињеним над српским народом на подручју Херцеговине, те у логорима у Хрватској.

Лозо је рекао новинарима да се данас зна да су Срби у долини Неретве сведени на статистичку грешку, а то је најбољи показатељ онога што се посљедњих 30 година, а поготово у Одбрамбено-отаџбинском рату дешавало Србима у Мостару.

„Tема ове књиге јесу злочини над Србима у Мостару, али и уништавање трагова њиховог постојања. Злочин није било само убиство или затварање, што су детаљно обрађени текстови у књизи, него је то и злочин оспоравања свих осталих права Срба“, навео је Лозо.

Он је додао да су, према досадашњим подацима које је добио у бази Републичког центра за истраживања рата, ратних злочина и тражења несталих лица, Срби у Мостару имали 598 жртава, од којих су 152 цивилне жртве, а више од 1.000 људи је било затворено у системима логора.

„Пустио сам да говоре судски документи. Још током рата институције Републике Српске али и Србије, односно тадашње Југославије, узимале су судске изјаве о ономе што се људима који су излазили из Мостара и њиховим сродницима дешавало“, рекао је Лозо.

Он је навео да је за писање ове књиге користио више од 700 оригиналних изјава људи који су преживјели затварања у логорима, злостављање.

„Они су то давали у непосредном времену након изласка из Мостара, што је добро јер нема накнадних сјећања и додавања, па смо, надам се, успјели да створимо реалан оквир и контекст на основу озбиљних историјских извора“, рекао је Лозо.

Члан Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ Петар Милошевић рекао је новинарима да Задужбина дужи низ година сарађује са Лозом, као и са Републичким центром, те да су веома поносни што је прва промоција ове књиге баш у Tребињу.

Промоцију су организовали Републички завод за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и требињска Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“.