Глас Српске, 8. 10. 2018, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]

Aкадемик Чедомир Попов (1916-2012) Фото: Вечерње новости, Д. Дозет

Књигом „Велика Србија – стварност и мит“ отворио сам нова питања и охрабрио друге, млађе историчаре и ствараоце да се њиме баве – каже у интервјуу за „Глас Српске“ угледни историчар, академик Чедомир Попов, који је однедавно и предсједник Матице српске у Новом Саду.

Књига, која је оцијењена као најбоље историографско дјело објављено за протекле двије године на српском језику, донијела му је престижну и угледну награду „Владимир Ћоровић“.

У интервјуу за „Глас Српске“ академик Попов говори о свом раду на стазама историографије, великом националном питању Срба, интердисциплинарном проучавању укупног „српског питања“, те о вјечитој теми и одредници која је и у наслову награђене књиге.

ГЛAС: Ваше дјело је награђено угледном наградом за науку „Владимир Ћоровић“. Шта вас је подстакло да под овим насловом направите једно овакво синтетичко дјело и колико је оно драгоцјено за науку, а колико за ширу публику?

ПОПОВ: Најпре, била је у питању научна радозналост подстакнута политичким околностима.

Још од ђачких дана, тамо давно после Другог светског рата, засипани смо наводним кривицама великосрпске политике за нерешено питање у Југославији које је довело до њене пропасти 1941.

После тога, слични аргументи о великосрпским тежњама потезани су кад год би се социјалистичка Југославија нашла у некој политичкој кризи и на раскршћу. Као професионалног историчара, а и као Србина, уз све друге послове, радозналост и обавеза терала ме је да испитујем оправданост ових оптужби и ја их нисам налазио.

Напослетку, распад и разбијање Југославије, сатанизација Србије и Срба, те угроженост самог опстанка њихове државе и националног идентитета, нагнали су ме 90-их година прошлог века да се позабавим коренима, стварним значењима и циљевима антисрпских кампања које трају преко 150 година и да установим шта је у њима историјска истина, а шта отровни мит којим се тежи поробљавању, па и самој егзистенцији српског народа. Из те радозналости и професионалне истине родила се ова синтеза. Да ли је драгоцена или није, знаће се по учинку који постигне у одбрани националне свести васколиког српства.

ГЛAС: Сматрате ли да би ова проблематика требало да буде интердисциплинарно истраживана?

ПОПОВ: Наравно! Штавише, за такво интердисциплинарно проучавање укупног „српског питања“ има и услова. И пре нас постојала су многа вредна истраживања из разних аспеката и дисциплина која би омогућавала и веће и продубљеније синтезе о Србима како у прошлости, тако и данас. И скуп и Ћоровићеви сусрети то показују.

ГЛAС: Да ли би резултати таквих истраживања требало да буду објављени на више страних језика?

ПОПОВ: Треба за то много воље и напора, који данас мањкају у нашем научном свету и јавном животу. Тако исто мањка и осећање обавезе да се резултати наших проучавања судбине српског народа и јуче и данас учине доступнији светској јавности њиховим превођењем на стране језике.

Свијест

Књиге не решавају територијална питања ниједног народа, а најмање малих какав је српски. Aли, оне подстичу свест о културном, духовном па и националном јединству, што је од велике важности за његову будућност.

 
Јован Делић