Наталија Нети Мунк Фото: Политика, Јевреји Србије у Првом светском рату
Забораву и данас одолева велико ратно дело Јеврејке Наталије Нети Мунк, добровољне ратне болничарке, која је за исказану људскост према рањенима и напоре за отаџбину Србију одликована Карађорђевом звездом с мачевима и другим ордењем.
„Следећи поруку свог славног сународника и историчара Јосифа Флавија ’Воли земљу у којој си се родио, она је твоја домовина’, Нети Мунк се с другим храбрим Јеврејима ставила на располагање домовини Србији у тешким ратним сукобима у прошлим вековима”, пише Владанка Лазић у тексту „Рањеник на леђима, звезда на прсима” косјерићког часописа „Наш траг” (број 11 из 2022).
У Јеврејском историјском музеју у Београду, наставља ауторка тог написа, у одељку са изложеним фотографијама Јевреја носилаца Карађорђеве звезде пажњу привлачи благи лик средовечне жене чије груди красе бројна одликовања. А на посебној вињети је и њено име: Наталија Нети Мунк, прва добровољна ратна болничарка у Србији. По неким написима, најодликованија у својој служби.
„Фотографија жене у белој одори која на леђима носи болесног борца – испоставиће се тифусара – постала је симбол пожртвованости и храбрости ратних болничарки у Првом светском рату.
Међународни симбол женског јунаштва и пожртвовања у сваком рату, болести и невољи. Ратнице и видарице љутих војничких рана. Ослонац, мека душа и топла реч која греје и враћа из самртног ропца”, бележи Владанка Лазић.
Нети Мунк је рођена 1864. у Београду, у скромној и честитој породици Тајтацак. Хумана и саосећајна од малена, помагала је сиромашним и болесним комшијама. Изучила је кројачки занат и од продаје рубља зарађивала за породицу. Кад се заратило у другој деценији 20. столећа, учествовала је у балканским ратовима, да би у Првом светском била начелница добровољних болничарки у Ратној резервној болници у Београду.
„Када је српска војска била принуђена да се повуче из земље преко Албаније и Нети је желела да крене, али команда болнице није јој то дозволила. Рачунало се на њену пожртвованост и знање које ће бити потребно рањеним и болесним који се нису могли евакуисати. После рата окупљала је не само јеврејске жене, оснивала и учествовала у раду бројних хуманитарних организација. Њихове женске руке биле су и те како потребне рањеној и осиромашеној земљи.”
У тексту се даље наводи да је Наталија Мунк за ратне и војне заслуге одликована Карађорђевом звездом са мачевима и бројим другим ратним и мирнодопским одликовањима. Преминула је 1924. године и сахрањена у Београду, уз све војне почасти. Сахрани је присуствовала и делегација краљевског двора, на коме је Нети Мунк увек примана са уважавањем. „Њено име служи на част њеном роду и српском народу”, речено је тада.
„Последња два потомка ове славне болничарке син Моша, лекар и потпуковник санитетске службе и син Филип преминули су у Израелу. А остало петоро деце, унуци, зетови и снаје ликвидирали су нацисти 1941. године. Са њима је на неки начин угашено и сећање на ову велику жену хуманисту и храброг српског борца. Ово подсећање је и наш дуг”, завршава текст Владанка Лазић у часопису „Наш траг”.
Бранко Пејовић
