Глас Српске, АТВ, 3. 5. 2019, Од седам хиљада пријератних Срба у Коњицу сада живи само њих 260

Брадина: Споменик жртвама на месту масовне гробице у порти Цркве, 1992. године Фото: Срби из Коњица

Бол и туга за страдалим Србима из Коњица иста је и након више од двије деценије. Још више боли чињеница да за убиство близу 400 Коњичана скоро да нико није одговарао. Старица Нада Лојпур остала је без сина једнца, каже, у сузама проводи сваки дан.

„Изгубила сам дијете, и човјека и рођака и од брата сина“, каже Нада Лојпур.

Има и оних који су у Коњицу изгубили више чланова породице. Правду кажу не могу истјерати, али могу жртве сачувати од заборава, зато сваке године долазе у Гацко на овај помен.

„Изгубио сам преко 15 из фамилије, само мојих осам Нинковића, стричеве, оца, ујаке. Велику сам фамилију изгубио тако да је тешко“, рекао је Славко Нинковић.

„Била су богами тешка времена. Три логора сам промјенио,Челебиће, Коњиц и Трново“, каже Зоран Куљанин.

Срби су највише страдали у селима Брадина, Доње Село, Блаце и Церићи, али и у коњичким казаматима Челебићи и Мусала. Иако војнички и херојски одбрањена општина Коњиц је Дејтоном припала Федерацији, што је био још један ударац српском живљу.

„Нажалост врло мало је процесуираних за огромне и страховите злочине почињене у Коњицу, првенствено у логорима и у селима која су била ван домашаја српске територије. Тек је процес у току за Брадину, гдје је извршен класични геноцид, гдје су убијени људи, гдје су попљачкана села, гдје су сви становници били у логору“, рекао је Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана.

У Коњицу данас живи тек 260 Срба, махом старијих. Локални парох вјерује у бољи живот, почело се са обновом православних богомоља.

„У току је обнова цркве Св. апостола Петра и Павла у селу Борци, обнова је посвећена погинулој дјеци Петру и Павлу Голубовићу, пет и седам година, који су убијени у јулу 1992 године. Финансијску конструкцију обезбједио је Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ,“ каже Милан Бужанин, парох коњички.

На централном спомен обиљежју које се налази у срцу Херцеговине, у Гацку, уклесана су 383 имена трагично настрадалих Коњичана. Бројни Срби из ове Херцеговачке општине на сјеверу расељени су по цијелом свијету.На данашњи дан прије 27 година страдала је прва српска невина жртва у Коњицу и то на прагу тамошње цркве Светог Василија Великог. Прије рата у Коњицу је живјело око седам хиљада Срба, данас их нема ни 300.