Слободан Стојановић Фото: Приватна архива / Искра
ЗВОРНИК – У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника данас је служена Света литургија поводом 31 године од страдања једног од новомученика Епархије зворничко-тузланске дванаестогодишњег Слободана Стојановића, кога су убили припадници такозване Армије БиХ у његовом селу Каменица.
Након литургије и ломљења славског колача, цвијеће и вијенце на гробно мјесто Светог новомученика Слободана Стојановића Доњокаменичког положили су породица и пријатељи, представници Градске управе, као и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Зворник.
Свештеник Марко Данојловић је у бесједи након литургије рекао да је Дрињача била натопљена српском крвљу у сваком свјетском рату, па и у овом Одбрамбено-отаџбинском, у коме је, нажалост, убијен мали Слободан.
– Сви овдје стојимо на мјесту које је натопљена крвљу, цијела Дрињача је натопљена крвљу, а то треба неко отворено да каже. Овдје у Дрињачи су у Другом свјетском рату пуњена бурад српском крвљу која се као поклон за рођендан слала (усташком поглавнику) Анти Павелићу у Загреб – рекао је свештеник Данојловић и упитао колико је жртава било потребно да би се та бурад напунила?
Он је истакао да се Слободан могао звати било којим именом, али је императив на томе да је био дијете.
– Да ли је та која је дигла руку на парче Царства небескога, а то Слободан јесте, учинила то по свом личном нахођењу или ју је идеологија на то натјерала – упитао је Данојловић и додао да кулминација те идеологије лежи у убиству малог Слободана.
Предсједник Скупштине градске Организације погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Зворник Стака Петровић рекла је да је заробљено, мучено и убијено невино дијете које никоме није учинило никакво зло.
Петровићева је подсјетила да је била на суђењу Елфети Весели која је признала убиство и потврдила налазе патолога Зорана Станковића да је дјетету одузела живот у најтежим мукама.
– За такав злочин добила је малу казну коју не могу ни да поменем, можда ће ускоро да изађе из затвора, а мали Слободан никад неће да се врати… отишао је у Царство небеско – рекла је Петровићева.
Миле Вукадиновић, који је био свједок ратних збивања, рекао је да је преговарао путем мегафона са муслиманима из Каменице који су заробили Слободана и додао да је тражено да пусте безгрешно дијете, а да ће српска страна испоштовати сваки договор, на што нису пристали.
– Послије тога Слободану се губи сваки траг – рекао је Вукадиновић.
Вукадиновић је рекао да је био присутан када је Слободаново тијело пронађено 16. јуна 1993. године у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника приликом ископавања посмртних остатака пет српских бораца.
– За неповјеровати је било да је човјек, као људско биће, могао да уради тако нешто дјечаку. Слободан је био измасакриран по рукицама, ногама, глави, а на грудима му је био сјечивом урезан крст – сјећа се Вукадиновић.
Дванаестогодишњег Слободана Стојановића убила је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ.
Стојановић је страдао када се, након што је избјегао са родитељима, вратио у своје село Каменицу да одвеже пса који је у дворишту остао везан. Слободан се више никад није вратио.
Његово тијело пронађено је у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.
Према налазима патолога Зорана Станковића, дијете је свирепо убијено, стомак му био пререзан у облику крста и имао је видне повреде главе.
За свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена је Елфета Весели на десет година затвора, да би другостепеном пресудом, која је изречена децембра 2019. године, Апелационо веће суда БиХ повећало казну на тринаест година.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, по избијању грађанског рата Елфета Весели придружила се јединици Насера Орића, учествујући у диверзантским акцијама муслиманских снага у Подрињу.
Након рата отишла је у Швајцарску гдје је провела 20 година, избегавајући правду.
