
Мапа Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, крај 19. века Фото: Митрополија црногорско-приморска
На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних фактора Црне Горе и Србије.
Када је Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине, у овај догађај су, посредно или непосредно, били укључени Руска империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора и Њемачко царство.
Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи.
Представници православних и муслиманских народних организација дали су изјаву да је анексија извршена без питања и против воље становништва и упутили су посебну делегацију у европске пријестонице да ту изјаву ставе до знања великим силама.
У Србији и Црној Гори је анексија изазвала велико узбуђење јер се осјећало да се Аустрија тиме учвршћује на Балкану, да дубоко погађа националну будућност Срба и да жели да угаси све наде у будућност велике самосталне српске државе. Срби су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим пријестоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Створили су Народну одбрану с циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе.
Под притиском општег нерасположења у Европи, у жељи да спору одузме европски карактер, Аустрија је са Османским царством склопила споразум платила јој одштету и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спријечити дјеловање против Аустроугарске.
Анексијом Босне и Херцеговине српско питање добило је европски карактер, јер је у цијелом свијету остављен утисак да је Аустроугарска извела незаконит акт и да му је као праву аргументацију дала само силу.
За Србију и Црну Гору овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију народних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности.
Ова криза се сматра уводом у Први свјетски рат.
Приредио: Миомир Ђуришић







![Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/04/srpsko-vojnicko-groblje-u-Alziru-foto-Marko-Jelic-udruzenje-prijateljsva-srbija-alzir-politika-w-45x45.jpg)
![Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2022/04/prilep-srpske-vojvode-f-spona-skoplje-45x45.jpg)




![СРНА, 3. 10. 2025, Парастос убијеним Србима из Факовића [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/10/fakovici-spomenik-zrtvama-1992-1995-f-srna-w-45x45.jpg)

![Српски Kозаци Благовести, Новости, 6. 11. 2019, Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2018/02/tito-i-naci-ustase-glavni-stab-f-vikipedija-w-45x45.jpg)





