N1, FoNet, 10. 12. 2025, Нерешена судбина несталих особа: ’Најтежа последица сукоба на простору бивше Југославије‘

Велика Хоча: Спомен на нестале на Косову и Метохији Фото: ИН4С, КМ новости

Нерешена судбина несталих особа је најтежа последица сукоба на простору бивше Југославије, речено је данас на конференцији за новинаре Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих и поручено да у протеклом периоду забрињава озбиљна политизација процеса решавање судбине несталих, посебно из Загреба и Приштине.

Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да у Србији нема никаквих ограничења и блокада у том процесу, наводећи као пример да се у протеклом периоду радило на три локације на које је указала Приштина током састанака у Бриселу и Женеви.

Немамо проблем са тим, али имамо проблем када са друге стране нема ништа, рекао је Одаловић и указао на кампању која се у протеклом периоду води из Хрватске да ће блокирати приступање Србије Европској унији.

Он је навео да се на територији Хрватске када је постала део ЕУ водило више од 2.500 особа као нестало, међу којима је било више од 1.000 Срба.

Нама спочитавају нешто, а у Хрватској су почињени злочини, тамо су гробнице, мртвачнице, архиве, органи који се баве тим питањем. Све је тамо, а од нас траже дајте нам документацију, рекао је Одаловић и додао да је Србија дала 27 регистратора и предала у Вуковару хрватској страни све што је пронађено у архивама.

Председница Координације Мирјана Миодраг Божин нагласила је да је на простору бивше Југославије у сукобима од 1990. до 2000. године страдало 40.000 особа, а нешто више од 9.300 се води као нестало, међу којима је више од 3.600 Срба.

Злочини су се догађали пред очима међународне заједници, за које нико није одговарао. Међународна заједница је слепа и глува над злочинима над Србима, додала је она и истакла да је правда била „селективна“ у протекле 34 године.

Мирјана Миодраг Божин је предочила да је у мртвачницима у Хрватској 900 тела, у Босни и Херцеговини око 1.650, а у Приштини 350.

Она је додала да Србија 34 године чека на доношење закона о несталим лицима, додавши да је нацрт представљен у јануару и да се очекивала јавна распарава у фебруару и марту, али да се мењају министри и чекање се наставља.

Саветник министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Мирослав Васић потврдио је оно што је рекла Божин, али је истакао да ће држава све учинити да тај закон буде усвојен у мандату ове власти.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић оценио је да је решавање судбине несталих не само правно-институционална обавеза, већ цивилизацијска и морална обавеза.