Деца са Козаре Фото: ЈП Доња Градина
Историчар Милан Гулић изјавио је Срни да је НДХ оставила крваве трагове у својој политици геноцида и настојању да уништи читаву популацију српског, јеврејског и ромског народа на тој територији, те да су се посљедице тога трајно одразиле на демографску слику Срба на Балкану.
Гулић је навео да је тешко процијенити у ком би се смјеру у демографском смислу развијао српски народ да није било Првог и Другог свјетског рата и ратова деведесетих, а посебно да није било НДХ, која је формирана на данашњи прије 82 године.
„Када један историјски период остави тако крваве трагове и када су размјере уништења такве као у Пребиловацима, на примјер, онда само можемо да претпоставимо колико се то одразило на демографију и на укупну будућност српског народа“, рекао је Гулић.
Гулић, који је аутор Монографије Страдање мостарских Срба у НДХ, рекао је да је Други свјетски рат оставио поразне резултате на постојање Срба у том граду јер је политика уништења Срба у вријеме НДХ учинила да су побијени интелектуалци, занатлије, трговци и уопште они људи који су носили српску националну причу у Мостару и који су „чинили од Мостара оно што Мостар јесте“.
„То је један од свјетионика српске културе. Након Другог свјетског рата, Срба јесте било, али никада више нису имали такав утицај од када је водство обезглављено у првим мјесецима НДХ и власти у Мостару“, рекао је Гулић.
Гулић је указао и да су Бањалука и читав простор Босанске Крајине имали ту несрећу да с у били „срце НДХ“ и близу њеног средишта, што се одразило на страховито страдање становништва.
„Једноставно и близина Загребу и близина тим крајевима који нису измјешани него су чисто хрватски, на крају се показала како кобна за значајан дио српског становништва на том простору. НДХ није успијевала на другим подручјима да успостави такву контролу као на подручју Славоније, Баније, Кордуна, Босанске Крајине и Лике. У крајњем случају главна оштрица уништења је ишла ка тим крајевима“, рекао је он.
Гулић је рекао да се о НДХ и страдању Срба писало деценијама и да је само Јован Мирковић сакупио 1.300 наслова који су се бавили том темом, а да је то колико се о томе читало у вријеме бивше Југославије већ друго питање и о томе може да се полемише.
„Данас се млади људи и у Бањалуци и у Београду баве проучавањем НДХ и у том контексту не би имало пуно шта да се дода, осим да се направи једно планско проучавање да се томе посвете и наши факултети и да се историчарима пуно више стави на располагање архивска грађа из времена НДХ чији је највећи дио у Војном архиву у Београду и која, у ствари, и представља највећу препреку систематичном истраживању тог периода“, рекао је Гулић.
Према његовим ријечима, у једном дијелу хрватске и једном дијелу свјетске јавности постоји настојање да се читава прича о НДХ релативизује и да се концентрациони логори и политика геноцида, који је спроводила, сведу на инцидент и „на дјело мале групе људи која се отргла контроли“.
Он је рекао да се Срби томе морају супротставити на научан и утемељен начин и настојати да та истина изађе на видјело.
„Потребно је све то сагледати без пристрасности, какви год да резултати били. У озбиљној науци и међу озбиљним интелектуалцима не постоји дилема ни о природи логора смрти нити о природи режима који је столовао у Загребу од 1941. до 1945. године“, рекао је Гулић.
Гулић је додао да, међутим, постоје они који са политичке сцене и кроз политичку визуру посматрају историјске догађаје и који историју употребљавају како то политици у датом тренутку одговара или како би политичком тијелу одговарало.
Он је рекао да је за оне који се баве НДХ од кључног значаја приступ архивама, не само регионалним.
„Ако желите да се бавите проучавањем НДХ или неког сегмента њене историје грађа се може наћи и у италијанским и у њемачким архивама, чак и у француским. Потребна је систематска подршка и државе или држава, која у овом тренутку не постоји“, рекао је Гулић.
Данас су се навршиле 82 године од када је, под заштитом њемачког Рајха, у Загребу проглашена НДХ у којој је извршен стравичан геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, и која је у историји остала најпрепознатљивија по логору смрти Јасеновац у којем је убијено на стотине хиљада људи.
На челу НДХ налазио се усташки поглавник Анте Павелић.
Програм НДХ, који је формулисао Миле Будак, био је да се Хрватска „очисти“ од Срба тако што ће „једну трећину Срба убити, једну трећину протјерати, а једну трећину покатоличити“.
