
Насловница књиге „Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945“ Дејана Ђерића и Зорана Недељковића Фото: Политика, аутори
Четврт века касније потомци витезова са Цера, Колубаре и Кајмакчалана ухватили су се укоштац са потомцима старих непријатеља, али и онима који су као слуге окупатора или рушиоци уставног поретка поново угрозили слободу и опстанак отаџбине
Још од свог установљења 1904. Орден Карађорђеве звезде представљао је најзначајније одликовање које се додељивало за изузетне заслуге, војничка дела и храброст. У Великом рату 1.271 официр и 2.523 подофицира и војника окитили су груди овим одликовањима, одређујући групу витезова чије су умеће, храброст и част постали узор целој генерацији.
„Четврт века касније потомци витезова са Цера, Колубаре и Кајмакчалана ухватили су се укоштац са потомцима старих непријатеља, али и онима који су као слуге окупатора или рушиоци уставног поретка поново угрозили слободу и опстанак отаџбине. Њихова дела по свом значају и јунаштву нису ништа заостајала за делима њихових предака, али је стицај међународних околности довео до тога да уз подршку ’великих савезника’ ЈВуО најпре буде напуштена, а онда и предата у руке свог идеолошког непријатеља. Осам деценија се ћутало о подвизима ових храбрих људи, њихови гробови су раскопавани, а сећање на њих затирано. Дошао је тренутак да се о најбољима међу нама коначно проговори и ова књига то чини…”
Те реченице наводе се у управо објављеној књизи „Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945.” аутора Дејана Ђерића и Зорана Недељковића, у предговору који је написао пуковник Драган Крсмановић, бивши директор Војног архива, додајући: „Написана на основу десетина хиљада страница углавном необјављене архивске грађе, као плод вишегодишњих истраживања, ова књига без сумње представља до сада најобимнију и најсвеобухватнију монографију, а уједно и споменицу ЈВуО. У њој је сабрано преко 1.000 биографија носилаца нашег највећег одликовања из периода Другог светског рата, богато је илустрована са преко 800 фотографија, као и оригиналним наредбама о одликовању”.
Рецензије књиге написали су академик Матија Бећковић и генерал потпуковник Милосав Симовић. „Књига ’Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945’ је Титаник који су својим вишегодишњим трудом изнели сунцу на видело после 80 година и ту нашли све живо што је у њему било. Судбина великог броја постхумно одликованих Карађорђевом звездом, палих на олтару отаџбине у борби против окупатора, најбољи је показатељ сарадње ђенерала Михаиловића и ЈВуО са окупатором. Ако се Карађорђева звезда додељивала за ’подвиге који су имали пресудан значај за исход битке под врло тешким приликама’, онда су је више него заслужили и аутори ове књиге у данашњој бици за памћење“, написао је Бећковић.
„Аутори књиге, истражујући значајне историјске догађаје тог рата, поред хронолошког прегледа многобројних догађаја и објашњења политичко-војне ситуације у тадашњој Југославији и окружењу, дошли су до веродостојних биографија и оригиналних фотографија припадника ЈВуО које описују и показују војничка лица чистих душа, бистрог погледа и патриотско-родољубивог опредељења. Читајући њихове биографије, сваки читалац ће сазнати да су добитници тог часног одличја били заслужни и најзаслужнији за достојно војниковање и војевање пре и током Другог светског рата“, наводи генерал Симовић.
А Ужичанин Дејан Ђерић, један од аутора ове књиге (већ истакнут вредним делом „Тежина заклетве“ о припадницима ЈВуО у Другом светском рату), издваја за наш лист да су у књизи о витезовима Карађорђеве звезде обрађене и биографије других вера и нација: муслимани, Хрвати, Словенци, те по један Рус, Француз и Бугарин.
– Међу одликованим су и официри који су ово одличје понели у оба светска рата, одликовани од краља Петра Првог и његовог унука краља Петра Другог. То су војвода Илија Трифуновић Бирчанин, мајор Фехим Мусакадић, мајор Душан Ђукановић и други – истиче Дејан Ђерић.
Бранко Пејовић