Слободна Херцеговина, 6. 9. 2025, Раде Р. Лаловић: Вјечнаја памјат страдалим на Зеленгори – приказ књиге ’Комунистички злочини над ЈВуО‘…

Промоција књиге „Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре“ у Фочи, 11. јула 2025. године Фото: Игор Јанковић, Радио Фоча, Музеј Старе Херцеговине

Митар Ковач, Милоје Пршић, Петко Рашевић, Милорад Остојић, Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, Евроазијски безбедносни форум, Београд, 2025.

Након више или мање успјешних и релативно бројних књига о страдању ЈВуО штампаних у дијаспори и у код нас у Отаџбини, а поготово после књига Александра Милошевића, „Српска Прича“, Немање Девића и Бојана Димитријевића, „Босанска голгота: слом снага ЈВуО у Босни 1945. године“, Родољуба Малетића и Дејана Ђерића, „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941-1945, недавно је изашла из штампе и књига групе аутора: Ковач, Пршић, Рашевић, Остојић Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, која открива низ нових чињеница о страдању ЈВуО на крају Другог свјетског рата доносећи драгоцјена непосредна свједочења о комунистичким безобзирним злочинима не само над борбеним саставом ЈВуО, него и над обичним народом и нејачи која се груписала уз припаднике ЈВуО бјежећи од безбожничке и сурове војне партијске армаде. А ти злочини комуниста су посебно сурови били на Зеленгори тог крвавог маја 1945. године.

Рецензенти ове монографије су истакнути познаваоци историје Милосав Самарџић, Радован Калабић и Драган Петровић.

Аутори су системски и методолошки одговорно приступили обради ове теме излажући је на преко 700 страница. Грађа и анализа је распоређена у шест великих поглавља са заиста исцрпним пописом коришћене литературе од укупно 184 библиографске јединице (архивска грађа, објављени архивски извори, студије и монографије, чланци и интервјуи, интернет извори).

Поглавља у овој импозантној монографији су организована на сљедећи начин: 1. део – Срби од Берлинског конгреса до Имформбироа; 2. део – Пут страдања Југословенске војске у отаџбини; 3. део – Сведочења; 4. део – Животописи истакнутих команданата Југословенске војске у отаџбини; 5. део – Спомен обележје Југословенској војсци у отаџбини „Зеленгора“ и за крај завршно поглавље са карактеристичним насловом Уместо закључка.

Из наслова ових поглавља се јасно види да су аутори, а сви су са респектабилним и стручним, и професионалним биографијама, веома широко и темељито сагледали и историјски, и социолошки, и политички, и војни, а онда и глобално-стратегијски контекст српског питања од Берлинског конгреса па до Имформбироа, дакле, у пуних 70 изузетно турбулентних година не само на Балкану, него и у Европи у цјелини.

Први дио Монографије има двадесет четири поднаслова који показују да се системски сагледава српска историјска парадигма од 1878. до 1948. године. Аналитички су сагледана скоро сва питања од којих би за централну тему ове монографије по нашем мишљењу најзначајније биле теме Краљевина Србија у првом светском рату; Независна Држава Хрватска; Комунисти и Краљевина Југославија, и свакако, Од монархије до републике – победа комуниста.

Други дио Монографије који говори о страдању ЈВуО има петнаест дијелова и сваки је врло важан, али ипак посебно скрећемо пажњу на први дио под насловом Однос савезника према Југословенској војсци у Отаџбини у завршном периоду Другог светског рата, а онда и Јама Понор – симбол страдања Југословенске војске у Отаџбини.

Посебно значајана за историјску истину и културу сјећања је трећи дио Монографије под насловом Сведочења, за чији настанак је посебно заслужан протојереј – ставрофор Милорад Остојић.

У том поглављу су сабрана четердесет три непосредна свједочења очевидаца или њихових потомака партизанских, дакле комунистичких злочина у мају 1945. године на подручју Зеленгоре, а посебно у Миљевини – јама Понор.

Када је ријеч о партизанским злочинима у Миљевини ваља напоменути, а тога у овој монографији нема, да је тај злочин у Миљевини био понос комунистима па смо недавно сазнали да је Владо Шегрт на Мекој Груди код Билеће у једној кафани 1958. године са својим официрским друштвом пјевао пјесму Миљевина поливена с крви / пролио је мој батаљон први.

Осим непосредног свједочења о злочинима и библијском страдању ЈВуО свједоци су ауторима ове монографије показали сва, њима позната, стратишта и масовне гробнице у којима су сахрањени ликвидирани припадници ЈВуО и народ који се заједно с њима кретао бјежећи од комуниста. Сви ти локалитети су фотографисани и обиљежени на топографдкој карти, а до сада су укупно регистроване 54 масовне гробнице.

Веома је важне и четврти дио Монографије у коме су представљени животописи најзначајнијих команданата ЈВуО са њиховим оригиналним официрским персоналним картонима који су пронађени у одговарајућим архивима. Укупно су на овај начин представљени два генерала, четири пуковника, три потпуковника и два мајора.

У петом дијелу су детаљно описане масовне гробнице на ширем простору Зеленгоре, до сада постављени споменици и гробна обиљежја, а онда и изграђени спомен-храмови. Овдје је неопходно напоменути да је завршена и у функцији спомен-црква у селу Врбница, да је у завршној фази спомен-црква у селу Романи код Калиновика, а онда и да је освећено земљиште на Зеленгори између Орловачког и Бориловачког језера поред врха Стог за изградњу меморијалног храма посвећеног Светом Илији, а у знак сјећања на изгинуле припаднике ЈВуО. Тај спомен-храм ће имати и свој музејски дио.

У плану је и изградња спомен-цркве у селу Будањ код Миљевине, а сви ови подаци се налазе у Монографији.

Завршно поглавље носи наслов Уместо закључка и представља својеврстан резиме изложене грађе.

Не улазећи у даљу анализу садржаја и историјских чињеница у овој монографији искрено је препоручујемо свим оним који трагају за истином у вези са трагичним збивањима на Зеленгори у мају те тужне 1945. године.