Возућа Фото: Глас Српске
У Српском културном центру „Ћирилица“ у Београду вечерас је представљена књига „Битка за Возућу 1992-1995″ аутора Ненада Цвјетковића, којa документовано и чињенично говори о возућкој епопеји и надљудској борби Срба из долине Криваје за своја огњишта.
Књигу је представио организатор, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић, који је указао да су српске снаге на Возући 1995. године биле у потпуно неравноправном положају и да је однос снага био 13 према један у корист непријатеља, а у неким фазама борбе и већи.
„У јеку офанзиве однос снага је био још неравноправнији и нормално је да пред таквом силом свако мора да попусти, али Добој који је био циљ непријатеља никада није пао, иако је осим маџахедина помоћ муслиманима пружила и НАТО авијација“, рекао је Чакаревић.
Он је прочитао дијелове књиге са свједочењима команданта Четврте лаке озренске бригаде Зорана Благојевића и борца Озренске бригаде Зорана Панића.
Професор безбједности Анатолиј Миловановић, који је као припадник Специјалне бригаде полиције Републике Српске учествовао у биткама у рејону Озрена и Возуће, промоцији се придружио из публике, наводећи да су Возућа и српски народ тог краја срчано ушли у борбу за долину Криваје, али да су били препуштени сами себи.
У опсади Возуће учествовале су муслиманске јединице из 18 општина са простора Федерације БиХ, као и одред „Ел муџахедин“, којег су чинили муџахедини из 40 држава свијета.
Према подацима Удружења Завидовићана, масовно страдање Возућана током прошлог рата догодило се између 10. и 24. септембра 1995. године, када је из 30 насеља родни крај напустило 1.920 српских породица са 7.680 чланова, бјежећи од злочина муслиманских војника и муџахедина из састава Трећег корпуса тадашње Армије БиХ.
Подаци Удружења породица несталих лица у Добоју показују да је на ширем озренско-возућком простору током прошлог рата, од 1992. до 1995. године, нестало 459 српских бораца и цивила.
Ексхумацијама и асанацијом терена пронађена су 282 тијела, међу којима је било 40 без глава, а још се трага за 177 лица.
