Битка за Кошаре Фото: srpskiglas.com.au
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу.
Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.
Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије.
Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између јединица тадашње Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, као и заузимање ширег подручја Метохије током тог напада.
Послије тешких борби Војска Југославије успјела је да порази нападача и спријечи њихов улазак на Космет.
На Велики петак, 9. априла 1999. године, удружене снаге терористичке ОВК, регуларне војске Албаније и НАТО-а предвођеног Американцима, који су давали ваздушну подршку, покренуле су велику офанзиву на караулу Кошаре, на граници тадашње СРЈ и Албаније.
Непријатељ је био вишеструко надмоћнији, па се нешто више од 1.000 српских војника бранило од напада непријатеља, који је бројио између 5.000 и 6.000 Албанаца.
Највећи дио српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су у просјеку имали између 19 година и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци, пренијели су београдски медији.
Погинуло је 108 српских војника, од којих 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца, међу којима и један руски добровољац.
ОВК је признао губитак 200 бораца, али их је највјероватније погинуло много више, а званично су погинула и два НАТО војника – Француз и Италијан, као и један држављанин Алжира. Уништено је пет албанских тенкова.
Командант одбране Кошара, пуковник у пензији Љубинко Ђурковић раније је оцијенио да је та битка симбол херојске одбране српске војске.
„Кошаре никада нису пале“, говорио је он и додао да се српска војска повукла по Кумановском споразуму.
Ђурковић се сјећао и да је током НАТО бомбардовања, само 12 војника два дана и једну ноћ одбијало напад 250 албанских терориста, које су на крају јуришем натјерали у повлачење.
Он је одбрану Кошара упоредио са Кумановском битком у којој су официри јуришали са војницима, као и са одбраном Београда у Првом свјетском рату.
Ђурковић је навео да су посљедње ријечи бораца са Кошара биле – „и мртав ћу се борити за Србију“.
„Браниоци Кошара нису одступили ни педаљ јер су знали да су иза њих Косово, Србија и српски род и то им је дало снагу“, рекао је Ђурковић.
