Вечерње новости, 16. 5. 2024, Сведочанство преживелог из логора о Јајинцима поклапа се са резултатима геофизичких истраживања – нађена скица масовних гобница

Стрељање на стратишту у Јајинцима Фото: Музеј историје Југославије Бр. 15210, Википедија

ДА су се масовне гробнице и ломаче посмртних остатака у Јајинцима налазиле на местима које су детектовали георадари и геомагнети, потврдила је скица, праћена сведочењем, коју је један од истраживача Музеја жртава геноцида недавно пронашао у Заводу за заштиту споменика културе Београда. Ово је јуче открио на званичном представљању резултата истраживања у Спомен-парку надомак Београда Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида.

– Један од преживелих направио је скицу са обележеним местима на којима су стрељани људи у Јајинцима и где су касније организоване ломаче за спаљивање посмртних остатака Срба, Јевреја, Рома, антифашиста и цивила. То је био део шире „Специјане акције 1005″, коју су Немаци спроводили од 1942. широм Европе, уклањајући трагове злочина. Пронађено сведочење и скице поклапају се са оним што су открили стручњаци Археолошког института при САНУ и Центра за нове технологије „Виминацијум“ – казао је Арбутина.

Они су, први пут после 80 година, истражили око два и по хектара Спомен-парка, да би детектовали где је покопано око 60.000 људи, највише логораша са Сајмишта и Бањице, али и многих других. Верује се да је само из логора на Бањици ту стрељано око 30.000 људи, плус они који су директно одведени на Јајинце, а да нису уписани у логорске књиге, као и они који су убијени на другим местима, а ту само покопани. Највећи број њих били су Срби, али су Јајинци вечна кућа и за нешто више од 6.000 јеврејских жена, деце и старих, убијених у душегупкама на путу од Сајмишта.

На основу поратних сведочења зна се да су жртве довођене Авалским друмом и по изласку из камиона спровођене до места где ће бити ликвиране. Дешавало се да на погубљење чекају сатима поред импровизованих барака. Стрељали су их војници Вермахта, као и припадници 64. полицијског резервног батаљона, задуженог за чување логора Бањица, у ком су били фолксдојчери.

За копање рака у почетку су били ангажовани радници са Централног и Новог гробља у Београду, масовне гробнице су копане за 100 до 300 лешева, а касније су ангажовани и сами логораши, од којих би неки потом били убијени.

Спомен-парк Јајинци највеће је стратиште српског народа у Србији, а после система логора Јасеновац, и на територији бивше Југославије.

ЛЕКАР СМРТ

 

ТЕЛА је пре укопа обавезно прегледао лекар гестаповац Херберт (Ервин) Јунг, који је издавао наредбе за „оверавање“ преживелих. Током 1943. и 1944. године, у бараке су смештани логораши изабрани да изврше ексхумације и спаљивања. Према сведочењу преживелог Момчила Дамјановића, који је из Јајинаца успео да побегне, „небески одред“ оних који су уклањали трагове злочина (на истоку су се звали „јединице лешева“), чинило је пет бањичких логораша, 55 Јевреја и 35 Рома, који су убијени у Јајинцима када су се угасиле последње ломаче.

– Георадари и геомагнети регистровали су велике аномалије у земљишту настале због повећане температуре приликом спаљивања лешева и остатке пепела – казао је Арбутина и додао да ће, осим обезбеђивања овог стратишта физичко-техничком заштитом од даље девастације, Музеј ускоро организовати и акцију чишћења дивљих депонија. Такође, сваког последњег четвртка у месецу организују пешачке туре и едукативне радионице у Спомен-парку.

– Циљ нам је да народ почне да схвата размере злочина који су овде почињени и ода пијетет жртвама – рекао је Арбутина.

 
В. Црњански Спасојевић