Вечерње новости, 28. 8. 2025, СРПСКИ ЈУНАЦИ ПОЧИВАЈУ НА ДВЕ ПАРЦЕЛЕ: Снимање георадаром парцеле Доре Кефалонити на Крфу оправдава тврдње њених деде и оца

Бивак под маслинама на Крфу, 1916. године Фото: Самсон Черноф, Албум „Петогодишњи рат – Срби 1912-1916“, Лондон 1916. године.

КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства постало је власник земљишта уместу Аналипси, недалеко од популарних летовалишта Ипсоса и Дасије на Крфу, које је, према сведочењима мештана, гробница српских војника Моравске дивизије из Првог светског рата. Парцелу површине 15 ари друштву је поклонила Гркиња Дора Кефалонити, а у току је процедура задобијање дозволе за археолошка истраживања.

Дору Кефалонити је њен отац Василис заветовао да то имање поклони држави Србији, јер се на њему, како је тврдио, налази необележено српско гробље. Она је годинама покушавала да ту парцелу дарује Србији: разговарала је са нашим званичницима, куцала на врата амбасада, слала писма да жели да поклони земљу „онима којима припада“. Једини услов је био да се на том месту подигне споменик српским војницима страдалим у Великом рату.

– Дора је последњи пут понудила нашој држави да имање преузме до 1. јануара прошле године – каже за Новости Жељко Поповић, председник Крфског друштва грчко-српског пријатељства.

–  Покушао сам да поново покренемо поступак преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Безуспешно. Дора је стара и болесна, а њене ћерке се противе поклону. Она је, међутим, одлучна. Док је жива, хоће да испуни очев завет. Зато је решила да плац поклони нашем Друштву.

Поповић и његови сарадници нису оклевали. Прихватили су поклон.

– Земљиште је било уписано у катастру на Дорино име, али катастарска документација није била у потпуности решена. Плац је био зарастао у коров и да бисмо измерили парцелу морали смо да уклонимо растиње и подигнемо ограду – прича Поповић.

–  Прво смо изнајмили багере који су рашчистили терен, а потом смо у сарадњи са Рударско-геолошким факултетом из Солуна обавили снимање земљишта георадаром. Професор др Илијас Фикос са Геофизичког института Универзитета Аристотел у Солуну, који је водио истраживање, идентификовао је две потенцијалне локације на којима су могли да буду сахрањени српски војници. Поднели смо захтев за ексхумацију и чекамо дозволу. Надамо се да ће све бити завршено до краја године.

Према предању које се преноси међу мештанима, на том месту су сахрањени и припадници војног оркестра Друге моравске дивизије, заједно са инструментима. Локално становништво тврди да се и даље, у ветровитим ноћима, чује песма „Тамо далеко“…

– Број преминулих војника и цивила на Крфу у Првом светском рату никада није утврђен. Мери се хиљадама, али се и даље трага за гробовима. Познато је да је у Аналипсију сахрањено 20 војника који су умрли од колере, тифуса и дизентерије. Били су чланови Војног оркестра Друге моравске дивизије.

Уколико истраживања покажу да су ту гробови војног оркестра, и Дора Кефалонити и њеном оцу коначно ће се испунити жеља да српски војници добију споменик и да више не почивају на необележеном месту. Јер, још је се њен прадеда Леонид одрекао својих маслињака како би се, према тврдњама ове породице, ту сахрањивали српски војници.

– За моју породицу је то увек било свето место. Дешавало се да када дођете овде долети јато птица, љуљају се маслине, а ветра нема. Коњи виде ствари које не види човек, пасу и само се одједном без страха загледају у некога. Мој отац никада није користио уље из тог маслињака, увек га је поклањао цркви за душу српских војника. Уколико се потврди да су гробови ту, ја ћу бити пресрећна, а и моји преци – раније је говорила Дора Кефалонити.

Мештани Аналипсија и околине, према Поповићевим речима, тврде да су српски војници сахрањени на месном гробљу, али је много већи број њих покопан ван гробља, на приватним земљиштима. И није Аналипси по томе изузетак. Постоји још неколико локација на Крфу за које се сумња да би могле бити необележена српска гробља.

– Кажу да су српски војници сахрањивани на приватним имањима, а сељани су вероватно сами склањали крстове, у страху да им земља, од које живе и где гаје маслињаке, не буде одузета – објашњава Поповић.

– Будимир Швабић је 1921. направио један од најопсежнијих спискова страдалих Срба са 40.000 имена, али је са гробља у Аналипсију пописано само шесторо њих. Они покопани ван њега нису се нашли на тој листи. Требало би проверити и плац код места Месонги, где су били логори Шумадијске дивизије, као и некадашњу локацију кампа Тринаесте дринске дивизије у Агиос Матеосу. Ту су код Цркве Свете Марине сахрањени први српски ратници, а служба је одржана у овој цркви. Мештани кажу да се на тим локацијама налазе необележена српска гробља, баш као и код села Епископијана, где је била стационирана Тимочка дивизија.

Вајари већ раде крајпуташе

КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства купило је имање где је у Првом светском рату био логор Шумадијске дивизије. Ту планирају да отворе дечји образовни камп и поставе спомен-обележје. Ових дана тамо бораве вајари Михаило Глигорић Глиша и Драган Батинић који раде споменике крајпуташе.

 
– Поново Срби спавају у маслињаку у коме су некад боравили војници Шумадијске дивизије – каже Поповић.

Управо код Епископијане је права њива Јаниса Јанулиса, грчког сељака, познатог српског добротвора. Јанулисови су дали њиву за војни логор, у ком ће се људи опорављати после преласка кроз сурове албанске планине. Од исцрпљености и болести, ту је умрло 560 војника, који су касније ексхумирани и њихови остаци пренети су на Видо. Јанис и његови наследници никада више, из поштовања, нису обрађивали ту њиву, а овај хумани грчки сељак имао је обичај да каже како је „то свето место“ где „столују душе умрлих, храбрих ратника“. Једном је на њиву неко пустио стадо оваца које су после тога све угинуле.

Преживели војници су на Јанулисовом имању, под маслинама, подигли споменик преминулим дринским саборцима. Споменик је, 1916, израдио Михаило Миловановић, ратни сликар Врховне команде српске војске, а свечано га је открио 17. маја врховни командант, регент Александар Карађорђевић.

Драгана Матовић