
Остаци лобање невино убијених људи, Фото: Вечерње новости, Д. М. Ћелић
После писања „Новости“ о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице
ВЕЋЕ Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у „Новостима“.
Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба „Асак“ сишао у неистражену пећину на брду Церова, трагом предања најстаријих мештана о постојању две масовне гробнице у овом крају.
– На дубини од око 15 метара отвара се пространа дворана, на чијем крају сам угледао десетак костура. Око костију ручних зглобова видео сам жицу, а у делу јаме под отвором, неко је набацао брдо камена испод кога се налази ко зна колико још скелета – рекао је Ћелић „Новостима“.
На површини масовне гробнице Ћелић је видео још и опанке, цокуле, појасеве, табакере, огледалца и друге личне ствари страдалих. Војних обележја није било, изузев једне значке Савеза скаута краљевине Југославије. Даља истраживања могла би расветлити трагичан догађај и потомцима страдалих омогућити да своје најмилије достојанствено сахране. Због даљих истраживања о открићу је обавештено тужилаштво у Ужицу.
– Наш план је био да пећину у Мушветама истражимо и ставимо у функцију као још једно изузетно туристичко одредиште. То ће бити учињено, када се усуд страдалих расветли и када им подигнемо споменик какав заслужују. Надам се да ћемо пронаћи потомке страдалника, како бисмо жртве достојно сахранили по православном обреду – рекао је Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.
Најстарији Златиборци се сећају да су повратницима из рата истакнути комунисти из ужичког краја обећавали слободу, „ако нису окрвавили руке“. Затим су одвођени у кафану у центру Чајетине, где су у некој врсти полузатвора – славили крај рата и какав-такав срећан усуд. Одатле су уместо кућама, одвођени над јаме. Ту су сурово и без пресуде ликвидирани.
ЛИКВИДИРАНИ ПОСЛЕ ПРЕДАЈЕ
Према подацима из литературе и по сведочењима најстаријих мештана, овде су ликвидирани четници, повратници из рата, којима је претходно обећана слобода ако се предају. По овим изворима, у овом крају је ликвидирано између две и три стотине српских младића старих од 16 до 20 година, који су се преко Дрине, из Босне на крају рата враћали својим кућама у Косјерић, Ваљево и бројна села западне и југозападне Србије, каже Ђелић.
Н. ЈАНКОВИЋ









![Danas, 25. 8. 2024, Зоран Мишић: „Стани брате није мрак и прочитај овај знак“: Шта нам кроз векове „поручују“ споменици без гробова, крајпуташи у Шумадији [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/09/03-Krajputasi-Sumadije-f-danas-w-45x45.jpg)
![Вечерње новости, 13. 8. 2014, Василија Вукотић, јунакиња Мојковачке битке [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/01/vasilija-vukotic-f-vikipedija-45x45.jpg)




![Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2020/10/kragujevac-v3-poslednji-pozdrav-45x45.jpg)










