За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 14. 6. 2025, Александра Новаков у САНУ: Српска мушка гимназија у Скопљу (130 година оснивања) [Видео]
Српска мушка гимназија у Скопљу је почела са радом 19. новембра 1894 у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци (стипендисти). Почела је рад као нижа четворораазредна гимназија а ослобођење 1912. је дочекала као осморазредна виша гимназија из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила… Политика, 19. 6. 2025, У испосници Светог Петра Коришког: Слава оскрнављене светиње
На великим стубовима који су некада носили читав горњи спрат виде се нове пукотине. Незаконити радови испод њих поткопали су темеље и камен је почео да пуца „Симона ми је синоћ појела крстић на колачу”, каже Горица Шћепановић Ђунић у испосници Светог Петра Коришког, у стенама, високо изнад Призрена. Слава…
Глас Српске, СРНА, 26. 6. 2025, Прослављени Свети мученици житомислићки [Мапа]
У манастиру Житомислић код Мостара данас су прослављени Свети мученици житомислићки и обиљежено 20 година од обнове манастира. Свету архијерејску литургију служиле су владике захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије. Епископ Сергије је у бесједи истакао да је прошлост овога манастира страдална, васкрсна, сведочећа и опомињућа, баш као и прошлост већине…
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу. Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске… Политика, 25. 6. 2025, Помен жртвама усташког злочина које су бачене у Придворачку јаму [Мапа]
Потомци жртава страдалих током свирепог усташког покоља у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године и представници градске управе Требиње јуче су положили цвеће на спомен-обележја 13 страдалих Срба који су бачени у Придворачку јаму. Жељко Шакота, потомак Бошка Шакоте, командира полиције Требиње, који је и сам страдао…
RiznicaSrpska.net, 29. 6. 2017, Др Петар Џаџић: Расизам у Хрватској у XIX и XX веку [из Архиве]
Остала је без јавне верификације чињеница да је у другој половини деветнаестог века у Хрватској зачета и уобличена расистичка теорија чији је аутор др Анте Старчевић, човек кога је хрватски књижевник Еуген Кумичић (1850-1904) назвао Оцем Домовине и који је тај ласкави назив задржао до дана данашњег. Та расистичка теорија,… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 8.9.2014. Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића
Стравично разарање Лесковца током савезничког бомбардовања 6. септембра 1944. још обавија зид ћутања. Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби
У ТИТОВОЈ Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих!
Једно[...]
СРНА, 8. 7. 2023, Иванишевић: Никог из међународне заједнице није брига за убијену српску дјецу, старце и болесне
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да данас да је Сребреница једино мјесто у којем су побијени сви болесни, старији Срби и српски ратни заробљеници, те да никог из међународне заједнице није брига за то.
Иванишевић, који је у Београду учествовао на трибини посвећеној годишњици руског вета на британску резолуцију у Савјету безбједности УН, којом би Срби били означени гао геноцидни народ, рекао је да све чињенице то оспоравају.
Он је међу првима ушао у Сребреницу након њеног преласка у српске руке и каже да су прво што ј[...]
Политика, 18. 7. 2022, Помен Србима отетим у Ораховцу
У знак сећања на масовна киднаповања и убиства српских житеља Ретимља, Оптеруше, Ораховца, Велике Хоче и Зочишта у периоду од 1998. до 2000. године данас је у Великој Хочи служен парастос, коме су поред чланова породица присуствовали и чланови Удружења киднапованих и несталих
Парастосом испред споменика киднапованим и убијеним Србима у Великој Хочи обележена је 24. годишњица од страдања 84-оро Срба у општини Ораховац. Окупљени су носили фотографије убијених чланова породице, јавља Косово онлајн преноси Танјуг.
Негован Маврић координатор удружења породица киднапованих и несталих навео је [...]
СРНА, 2. 3. 2024, Служен парастос за погинуле Србе из сарајевских општина и обиљежено 28 година од егзодуса
На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и одата почаст погинулим српским борцима чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског мировног споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина прије 28 година пренесени и сахрањени на овом гробљу.
Овим парастосом за 187 погинулих бораца са сарајевског ратишта сахрањених у Братунцу обиљежено је и сјећање на 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, односно српског напуштања вјековних огњишта у сарајевским општинама, које су у рату одбранили, али су мировним споразумом предате Федерацији БиХ.
Предсједник Удружења "Са[...]
РТВ Врање, 4. 10. 2023, Александар Динчић: Ослобођење Врања у Првом светском рату
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ
Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова.
Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском и 17. француском колонијалном дивизијом преко Пчиње у циљу прекида непријатељске комуникације Куманово-Крива Паланка. Петнаест дана од почетка пробоја Солунског фронта завршен је рат са Бугарском. На бугарској граници спремно је стајала Друга српска армиј[...]
