За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 14. 5. 2026, Владимир Умељић: Слобода мишљења и говора
Роза Луксембург, једна од последњих хуманисткиња раног комунизма, пре него што се тај поглед на свет претворио у дословце антихуману диктатуру, рекла је једном: „Слобода је слобода других“. Како то изгледа у актуелној српској свакодневици? Један актуелан пример: „Посланици из посланичке групе Покрет слободних грађана – Странка демократске акције Санџака… Политика, 7. 5. 2026, Призренски Ђурђевдан, нека нова стварност
Радост празника у храму Светог Ђорђа од којег су после Погрома 2004. године остале само зидине има посебан значај у дану страдања нестала је интима призренских Срба Ђурђевдан, слава Призрена, саборног храма у центру овог града и крсна слава митрополита рашко-призренског Теодосија, обележили су јуче низом догађаја. Викарни епископ моравички… РТ Балкан, 6. 5. 2026, Земља‘ безакоња: Има ли силе која од албанског терора може спасти Србе на Космету
Препуштени смо сами себи – нема хапшења, нема пресуда за нападе на Србе. Албанци су се протеклих година посебно осилили, сада не презају више ни од чега, прича за РТ Балкан Србин из једног од гета јужно од Ибра Случај Мирослава Гуџића, Србина из Добротина који је прекјуче пребијен у… РТРС, 13. 5. 2026, Cлужен парастос и обиљежено 85 година од усташког покоља Срба у Глини
На Спомен-костурници на Православном гробљу у Глини у Хрватској данас је служен парастос и обиљежено 85 година од страшног злочина и усташког покоља више од 2.000 Срба Кордуна и Баније у мају и августу 1941. године. Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољњих послова… РТ Балкан, 27. 4. 2026, Самице, огуљотине од ’лисица‘, батине, иживљавање: Како живе Срби заточени у Куртијевим затворима
Нема прецизних података колико је Срба по тзв. косовским затворима, ухапшених и осуђених због „ратних злочина“, „угрожавања уставног поретка тзв. Косова“, „ширења националне мржње“ Душан Максимовић, Србин из Северне Митровице који је пре који дан у суду у Приштини у случају Бањска осуђен на 30 година затвора због „тероризма“, а… Српске новине, 13. 6. 2014, Ратко Лековић: Скривена документа Гестапоа о четницима – Градимир Бранковић [из Архиве]
Сећање на једног јунака „Капетан Градимир Бранковић до краја је издражао сурову нацистичку тортуру, а да ништа и никог није одао. Од Бранковића се нису могле сазнати појединости…“ – СС капетан Милер из Анти ДМ одсека Гестапоа У редовима четника ђенерала Драже борило се на хиљаде официра, од… Не заборављамо – Памтимо
Печат, 26. 1. 2024, Василије Крестић: Наука и политика
едан број научника различитог тематског профила је током 2022. године био ангажован да средствима Фондације „За српски народ и државу”, коју је основала Напредна странка на иницијативу председника Александра Вучића, организује међународни научни скуп о Јасеновцу. Позиви иностраним учесницима били су већ послати, али увече уочи дана када је скуп требало да започне рад, појавио се на првом каналу телевизије Ефраим Зуроф, израелско-амерички историчар, директор Центра Симон Визентал, у Јерусалиму, и с екрана поручио да скуп о Јасеновцу не треба одржати зато што ће пореметити односе између Србије и[...]
Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев
Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе.
Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени.
Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 19[...]
РТ Балкан, 17. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Годишњица погрома Срба на Косову: Кад су горели људи, иконе и цркве
У погрому над Србима, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено, запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа
Кад се 18. марта увече, с оне стране Ибра извио црни стуб дима, и кад су дуги пламени језици стали да сучу у небо, Срби у Северној Митровици знали су – запалили су цркву Светог Саве! Пар километара даље, Срби из села Свињаре, избегли у касарну Баир, са узвисине гледали су како горе њихове куће, штале, како горе њихове успомене. Ноћ је била мрачна, а пламен је[...]
Вести, 26.6.2018, Дан када је спасена Српска
Операција Коридор 92 једна је од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да коридор није успостављен, изјавио је председник РС Милорад Додик на Дугој њиви, где је положио венце на Спомен-обележје страдалима у овој акцији.
Умировљени владика Константин служио је парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине погинулих у овој операцији.
Додик је подсетио да је тада спојен спојен источни и западни део Републике Српске, који је значио неопходну доставу свих средстава за живот становништву у исто[...]
РТ Балкан, 22. 2. 2024, Џафер Дева у извештају ЦИА: Насилни човек који блефира
У извештају америчке Централне обавештајне агенције из 1950. наводи се да је блиски сарадник нациста Џафер Дева непосредно након рата био у контакту са Американцима и Британцима од којих је тражио оружје
Да контакти са некадашњим сарадницима нациста, и то одмах по окончању Другог светског рата, нису били страни Сједињеним Америчким Државама показује и извештај Централне обавештајне агенције (ЦИА) о Албанији из 1950. године.
У извештају са којег је скинута ознака тајности, помиње се и Џафер Дева, један од сарадника нациста на окупираном Косову и Метохији, који је има запажену улогу у осни[...]
