За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нови Стандард, НИН, 6. 9. 2026, Александар Врањеш: Хашке истине и селективна правда
Зашто се само Србима у БиХ намеће апсолутно прихватање такозваних „хашких истина”, док за друге тај критеријум не важи? И уз то преко наметнутог вербалног деликта, припадницима српског народа се прети затвором, док су друга два народа амнестирана за та дела На почетку свог најпознатијег романа Андрић је описивао крајолик… Политика, 1. 9. 2026, Саво Штрбац: Хрватска организовала државни лов на Србе
Пре тридесет и једну годину, војним операцијама „Бљесак“ и „Олуја“, довршено је географско и физичко чишћење Срба из Крајине. Оно што је тада започето тенковима и артиљеријом, данас се, у трећој деценији 21. века, наставља много суптилнијим, али једнако бруталним средствима – правосудним прогоном и полицијском репресијом. Међутим, бојиште се… РТРС, Срна, 5. 9. 2026, Веритас: Навршава се 33 године од некажњеног масакра над српским цивилима
Навршава се 33 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили припадници Хрватске војске под командом Марка Скеје, који годинама на државним прославама у Книну, потпуно некажњено, предводи марш црнокошуљаша са усташким обиљежјима уз усташки поздрав „За дом спремни„, саопштио је Документационо-информациони центар… РТРС, Срна, 5. 9. 2026, Злочин над Србима у Гређанима и Човцу без казне и након три и по деценије
Припадници хрватских паравојних формација „Тигрови“ извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди. Хрватска паравојска упала је у српска села… Стање ствари, 27. 8. 2026, Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Документ ЦИА о политичком инжењерингу КПЈ – формирање тзв. МПЦ као инструмент дезинтеграције србског етничко-националног и црквено-духовног простора
Тачка 2 документа експлицитно бележи да су иницијативу за формирање тзв. „МПЦ“ директно инспирисали и водили од комуниста подржани свештеници-удружењци Током припреме предавања и прегледа доступне литературе у штампаном и електронском облику, као и примарних докумената из академских база Државног универзитета Охајо (The Ohio State University), сасвим случајно сам наишао… KoSSev, 4. 9. 2026, Икона, свећа и слика Резала остали у сали пред рушење: Место које су мештани сами подигли данас више не постоји – Траје рушење српских кућа…
Сала Свете Тројице у селу Резала данас је срушена. У очекивању рушења мештани су из ње претходно изнели инвентар. На столу су, међутим, оставили славску икону, упаљену свећу, кадионицу, ибрик за чувену колашинску Велику и боцу вина. На зиду – ћирилични натпис „РЕЗАЛА“, а изнад њега слику села. Неколико сати… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 15. 4. 2025, Иницијатива за израду поштанске марке у знак сјећања на пробој јасеновачких логораша
Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина иницирала је израду поштанске марке у знак сјећања на пробој посљедње групе логораша из хрватског концентрационог логора Јасеновац 22. априла 1945. године.
„У сарадњи са предузећем `Поште Српске` установа је иницирала израду персонализоване поштанске марке у знак сјећања на посљедњу групу јасеновачких логораша која је 22. априла 1945. године одлучила да се посљедњим атомима снаге избави из концентрационог логора Јасеновац и свијету исприча истину о најстравичнијем логору из периода Другог свјетског рата“, рекла је Срни директор Спомен-подручја Доњ[...]
Глас Српске, СРНА, 15.5.2018, Некажњени злочини у Тузанској колони отварају могућност да буду поновљени
Бијељина - Породице 59 убијених у "Тузанској колони" ни 26 година након овог злочина муслиманских паравојних снага не могу да жртвама одају почаст и запале свијеће на мјесту страдања у Федерацији БиХ, рекао је данас брат убијеног војника Миодраг Вујановић.
"Неко други данас на том мјесту слави дан побједе, дан ослобођења и тиме још досипа со на рану породица настрадалих. Кога су то они побиједили, од кога су мој град ослободили? Зар своју срамоту приказују као побједу, зар нечију тугу они прослављају", истакао је Вујановић.
У обраћању породицама убијених, саборцима и суграђанима који су [...]
Вечерње новости, 1. 12. 2023, Др Никола Жутић: КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига
И ПОРЕД изузетно јаке прозелитске пропаганде српско католичанство је дуго одолијевало кроатизацији, што се нарочито испољавало у Дубровнику и јужном приморју.
О Дубровнику као националном и културном сједишту јужнодалматинских Срба најбоље свједочи попис становништва од 31. децембра 1890. године, по коме је дубровачка опћина имала 11.177 становника, од којих је било 9.713 Срба римокатоличких и православних. У попису је стајало да су Срби говорили српским језиком, а као што је познато, писали су Вуковом латиницом и ћирилицом (у културном оптицају била су дакле два писма којима су се служили Ср[...]
Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле двеста осамнаесторо Срба из овог села, углавном жена и деце. Њих четрнаесторо, међу њима и Милица, тада десетогодишња девојчица, ипак је преживело и спасено после месец и по дана.
Док је четрдесетих година двадесетог века захуктала фашистичко-нацистичка освајачка машина тутњала низ Европу, све прштећи пред соб[...]
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Пешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године.
Комплетни спискови ратних добровољаца из тог периода уништени су након Другог светског рата када су комунистичке власти забраниле рад Савеза, квалификујући га као великосрпску династичку организацију која је деловала против нових власти.
Како је Милунка успела да се с пушком у руци бори у б[...]
