За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5. 7. 2024, Милош Војиновић: Све српске установе стављене ван закона: Беч је по сваку цену хтео да Србију учини слабом како би изгубила статус Пијемонта
ИСХОД Балканских ратова донео је велики шок, који је био утолико већи јер су владајући кругови у Бечу били уверени у српски пораз Немачки амбасадор у Бечу извештавао је своје надређене: „са запрепашћењем и пуни море гледају овде на изненадно подигнути словенски талас и на свим уснама лебди стрепњама испуњено…
РТРС, Срна, 25. 7. 2024, Сутра 29 година од ликвидације девет српских војника на Динари
Припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске су 26. јула 1995. године ликвидирали девет припадника Српске војске Крајине на Динари, које су претходно заробили, а за овај злочин до данас нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Убијени Срби били су познаници, комшије и рођаци из буковичких села…
РТ Балкан, 24. 7. 2024, Немци опет о Србима и ’геноциду‘: Да је НАТО напао 1993…
Писање немачког листа „ТАЗ“ односи се на још један наводни геноцид који су наводно спречили Немачки политиколог Александар Ротер у ауторском чланку за ТАЗ, који је Дојче веле пренео јуче, пише како је НАТО још од 1993. године интервенисао у рату у Босни и Херцеговини „и тако спасао хиљаде људи“.…
СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба – 32 године тишине и туге [Мапа]
Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани који су се данас окупили…
РТ Балкан, Глас Српске, 23. 7. 2024, Старо Грацко на Косову и Метохији: Злочин над српским жетеоцима никада није расветљен – На данашњи дан
Специјално тужилаштво у Приштини, у координацији са Еулексом, 2017. године обуставило је истрагу због недостатка доказа и тако је, на крају, стављена срамна тачка на овај случај На данашњи дан, 23. јула 1999. године, 41. дан по доласку снага Кфора на Косово и Метохију чији је главни задатак требало да… Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик – На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 5. 2024, У Витомирици код Пећи – да се буде близу светиње
Момирка Вукмировић, учитељица у пензији, наставила је мисију суграђанина Милорада Ђоковића, који је сада у специјалном затвору код Подујева. Њих двоје су симболи места
„Ја знам причу о свим овим породицама, о многим људима”, говори Момирка Вукмировић у Витомирици код Пећи. Прича с таквом увереношћу и сигурношћу као да су сви ту, као да се несреће, сеобе, продаја имовине и фатално нарушавање етничке структуре нису догодили. Било је, и још има, повратника и оних који су остали по стратиштима бивше Југославије, али само на Косову и Метохији један човек може да постане замена за један изгубљени[...]
Нишке вести, 10. 2. 2023, Одржана промоција књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918”
Промоција збирке докумената „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918” у издању Српског културног центра „Ћирилица” из Београда, одржана је у Малој сали Дома Војске Ниш.
О књизи су говорили проф. др Дејан Антић, историчар са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, проф. др Милоје Пршић из Београда и приређивач Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији.
Говорећи о књизи проф. др Дејан Антић је нагласио да су Срби и Бугари два блиска православна народа и да су нажалост крупне геополитичке игре и интереси великих сила крајем 19. и током 20. века распиривали непријатељство међу њи[...]
ИН4С, 10. 9. 2023, На данашњи дан рођен патријарх српски Варнава (Росић)
На данашњи дан, 10. септембра 1880. године рођен је Патријарх српски Варнава. Патријарх српски Варнава рођен је у Пљевљима. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица.
Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). За вријеме турске управе у Старој Србији, стекао је нарочите заслуге на буђењу и јачању српске националне свијести. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, преузео је пуну управу над Велешко-дебарском епархијом. У Првом свјетском рату је морао да напусти Ј[...]
![Стање ствари, Покрет за одбрану КиМ, 12. 8. 2023, Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15857-350x200-no.jpg)
Стање ствари, Покрет за одбрану КиМ, 12. 8. 2023, Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији [Фото]
Уз цркву је, како је од давнина и бивало, старо гробље. Немогуће је било потиснути сазнање да су препуштени на милост и немилост гроболомника и крстоубилаца. Само да им не прекопају кости!
Оно што се сложи у књигу о порушеним гробљима на Косову и Метохији је, теоријски поткрепљена, анализа и систематизација мноштва података, проста статистика и закључци где, осим покоје напомене у фусноти, нема превише места за опис оне прве фазе истраживачког посла – прикупљања жалосне „грађе“. Ко ти је када и како помагао при пробијању и посртању кроз коров и гроболом (права је срећа кад има неко ко брине[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Потресне приче преживелих: Рањеној Снежани су пуцали у главу
Милена Марковић | 20. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоја (55). Причам с фотографијама. Како би било да сте ми живи, мили моји
ОВДЕ, на прагу, затекла сам Гордану. Најмлађе моје дете. Савијем се да је подигнем, а она мртва. Спустим је и не знам куда да кренем. Дозивам мужа... Другу кћерку. Гласа ниоткуд. Врата отворена, види се крв. Идем тим путем. У купатилу Снежана. Ћерко мила, вичем. Али, џаб[...]
