За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 27. 6. 2026, Зграде Парламента и Савјета министара БиХ саграђене на српском гробљу
Капела видовданских хероја у Сарајеву је, према историјским подацима, јединствена и по томе што је, уз камен, изграђена и од монументалних надгробних плоча и камених крстова са уништеног хришћанског православног гробља Доња Хисета на Царини-Врбањи, што је тадашњи назив садашњег Трга БиХ, гдје се налазе зграде Парламентарне скупштине БиХ и… АтвБЛ, РТРС, 12. 7. 2026, Залазје: Обиљежене 34 године од страдања Срба – злочин без казне [Мапа]
У Залазју код Сребренице обиљежене су 34 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони убили припадници муслиманских снага. Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана у сребреничким и братуначким… Искра, 7. 7. 2026, Владимир Умељић: Историчари и повјесничари о Србоциду хрватске државе 1941-1945.
Да ли изношење сазнања да Европљани Келтима дугују како настанак панталона, тако и проналазак сапуна, који нису познавали ни стари Римљани, ни антички Грци, говоре о томе да је аутор – историчар? Није искључено, мада наравно не и безусловно, јер можда је он само био успешан такмичар у неком занимљивом… РТРС, 11. 7. 2026, У Њујорку почела свјетска кампања о страдању српског народа
Меморијални центар Републике Српске покренуо је у центру Њујорка међународну кампању „Упознајте српско страдање„, којом се први први пут у историји у Сједињеним Државама представља прича о страдању српског народа. У оквиру ове кампање одржава се покретна мултимедијална изложба са документованим чињеницама о вјековном страдању српског народа, саопштено је из… Глас Српске, 11. 7. 2026, Симбол страдања и отпора српског народа: На Мраковици обиљежавање 84 године од Битке на Козари
КОЗАРА – На Мраковици се данас обиљежавање 84 године од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату. Парастос код Спомен-крста за страдале служило је свештенство архијерејског намјесништва приједорског. Битка на Козари је симбол страдања и отпора српског народа… Политика, 7. 7. 2026, Саво Штрбац: Дигитално признање с Велебита: Где су кости Боже Латиновића?
Када сам крајем марта прошле године на страницама „Политике” објавио текст под насловом „Злочин на Туловим гредама”, намера ми је била да од заборава отргнем један од најсуровијих, а јавности најмање познатих догађаја из децембра ратне 1991. године и да одговорим постоји ли узрочно-последична веза тог догађаја са убиством старијег… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 9. 1. 2026, Саво Штрбац: Православни Божић у северној Далмацији, некад и сад
Свестан да сећања протеком времена бледе, организовао сам једну „трибину сећања” на тему обележавања православног Божића у Северној Далмацији, на којој су, поред мене, учествовали Жељко из Куле Атлагића са Равних Котара и Биљана из Звјеринца са Далматинског Косова. У мом селу Раштевићу, у којем су живели у подједнаком броју и Срби и Хрвати, односно православци и католици, није било православне цркве, док су у Кули Атлагића и Звјеринцу, у којима су доминирали Срби, постојале православне цркве, у Кули Атлагића Свети Никола (1446), парохијална црква и за Раштевић и Корлат, а у Звјеринцу манастир [...]
Вечерње новости, 14.10.217, Обрен Ђекић: Златиборска тројка у јаму бацала младе
После открића скелета у пећини Церова, Обрен Ђекић (90) сведочи о злочину: Мој отац Иван је тог јуна 1945. с комшијом гледао како младиће одводе исти људи, и увек у цик зоре
Ђецо, кад за овцама пођете кроз шуму, у ону јаму камење више не бацајте! То се сад не ваља.
Обрен Ђекић (90) може бити најстарији живи Златиборац, а седамнаест је имао кад од оца Ивана, солунца и рањеника с Мачковог камена, поче слушати шта се у пећини Церова збило.
- Тајну чувах 72 године, четири месеца и јоште који дан, све досад. Од старости, вид сам изгубио, ал' ми памћење оста цело, o злој људској коби, на ид[...]
Политика, 29.1. 2022, Питомце на крвавом путу докусурила морска болест
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА
„И тако ми питомци 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе (доцније зване бизертске) од Скопља до Валоне на Јадранској обали, на тако дугом и крвавом путу од скоро три месеца, умирали смо од глади, зиме, умора, разних болештина, давили се по арбанашким баруштинама, речицама и рекама, убијани као змије од бездушних звери Арнаута, Бугара и свих непријатеља српског народа. Тако и на тај начин обележисмо тај крвави пут и костима пет стотина питомаца, младих синова Краљевине Србије. Нико их опојао није, нико их сахранио није...”
Овим речима албанску голготу опису[...]
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
Живим да бих сведочио о паклу хрватских логора, пржили су ме струјом, мокрили по мени
Борис СУБАШИЋ | 18. септембар 2016 | Вечерње новости
Слободан Зуровац о књизи "Црна Лора" и свим страхотама мучења Срба у последњем рату. У затвор ме послали они које сам звао на славу као пријатеље
ЖИВИМ да бих сведочио о паклу усташких логора из деведесетих. Говори овако Слободан Зуровац који је преживео 125 апокалиптичних дана од априла до августа 1992. испуњених незамисливим болом и понижењима у мучилиштима хрватских оружаних снага у Метковићу, сплитској "Лори" и у Љубушком.
Кад би се Зуровчева прича и приче његових сапатника преточиле у слике оне би засениле и житија највећих х[...]
