За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви. Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у…
Portal Novosti, 6. 2. 2025. Prijetnja „novičokom“
Redakcija Novosti primila je u srijedu, 5. veljače u ranim poslijepodnevnim satima prijeteće pismo, naslovljeno na „gl. urednika“, koje je sadržavalo i čestice praha nepoznatog sastava. U prijetećem pismu piše „novičok“ uz poruku da nam je to za „25 godišnjicu četnikovanja u Novostima“ O prijetnji Novostima obaviještena je policija Redakcija…
СРНА, 6. 2. 2025, Хрватски злочини у селима Дракулић, Мотике и Шарговац – На данашњи дан [Мапа]
Усташе, регуларна војска Независне Државе Хрватске, фебруара 1942. године извршиле су покољ над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике и Шарговац, те у руднику Раковац, а према званичним подацима убијено је најмање 2.315 људи, међу којима 551 дијете. Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Мирослава Филиповића из „Тјелесног здруга…
Радио Гораждевац, 6. 2. 2025, На игралишту у Ораховцу постављене заставе Албаније и УЋК
На локалном игралишту у горњем делу Ораховца, где годинама фудбал играју српска и албанска деца, данас су постављене застава Албаније и „УЋК“ застава. За радио Гораждевац је потврђено да су заставе поставила деца албанске националности. Родитељи српске деце која се ту понекад играју су узнемирени због овог чина који како…
Блиц, СРНА, 30, 1, 2018, Истраживачи злочина у Јасеновцу нису могли да поднесу те сцене – ’Гомила дечијих чизмица прекривала је лешеве‘ [из Архиве]
Истраживаче који су радили на откопавању мањег дела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог века највише су шокирале бројне дечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих пре затрпавања јаме земљом… У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те…
Курир, Српска инфо, 3. 2. 2020, Усташе у крвавом пиру викале: ’Врати децу, долази Павелић‘ – Чика Раде (90) чудом преживео Јасеновац и клање [из Архиве] Видео
Злодела какве је људски ум у стању да смисли, а рука крвника почини, дешавао се ту, пред нама. Чак и они који данас славе монструме згрозили би се шта су били у стању да ураде они којима данас кличу, узвикујући „за дом спремни“. Раде Радивојац, једнo од преживеле деце логора… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 26. 9. 2023, Документарно сећање на хероину Милунку Савић
„Многа српска огњишта угасила би се да није било храбрих и одважних жена током ратова. Нису све носиле униформу, али су дале немерљив допринос своме роду и домовини”, казао је др Видоје Голубовић представљајући књигу „Милунка Савић – витез Карађорђеве звезде и Легије части” коју је написао са Новицом Пешићем и Предрагом Павловићем.
Промоција је приређена у Удружењу књижевника Србије, поводом пола века од смрти Милунке Савић. Ово дело, засновано на документарној грађи коју, према признању Голубовића, није било лако прикупити, на најбољи начин брани јунакињу од заборава. А она је бранила Срби[...]
![РТ Балкан, 21. 6. 2024, Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20872-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 21. 6. 2024, Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени [Мапа]
Сведок Радомир Станојевић, који је преживео масакр, испричао да му је приликом напада убијена непокретна мајка Десанка којој је било 70 година и да је запаљена заједно са кућом
Муслиманске снаге из Сребренице и околних села, на данашњи дан, 21. јуна 1992. године, напале су српско село Ратковићи, 11 километара југоисточно од Сребренице, и у селу на свиреп начин побиле 24 мештана.
Село је нападнуто из правца околних, муслимански села Познановићи, Дедићи, Поткоријен, Осмаче, Мочевићи и Стожерско, а у моменту напада у Ратковићима је било цивилно становништво и тек по који војно способан мешт[...]
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора?
После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у Компијењу Силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.
У Србији се овај датум обележава као државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, прилика да се на овај "европски" празник присетимо српских жртава, славних битака и војсковођа и [...]
Политика, 30. 5. 2022, Крајишка српска држава по Ђури Цвијићу
ЗАНЕМАРЕНА ИСТОРИОГРАФИЈА
Овај вискорангирани хрватски комуниста захтевао је да Коминтерна и Комунистичка партија Југославије признају Србима на подручју Војне, Бањалучке и Високе крајине право на државотворно самоопредељење
Комунистичке партија Југославије је на свом Четвртом конгресу у Дрездену октобра 1928. усвојила став Коминтерне о разбијању Краљевине СХС. Коминтерна је на Петом конгресу, јула 1924. дефинисала формулу разбијања Југославије (тада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца) и прокламовала нове државе, Словенију, Хрватску и Македонију. Коминтернина секција, Комунистичке партиј[...]
Епархија врањска, 21. 4. 2010, У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату
Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора.
За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда Митић, председник Скупштине општине Сурдулица, господин Миомир Стојановић, представник Завода за заштиту споменика културе из Ниша, јереј Небојша Стојадинов, старешина храма Светог Ђорђа у Сурдулици, јереј Павле Кандић, старешина храм[...]
