За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 19. 11. 2023, Калабић: Затирање трагова о српском страдању – историјска перверзија [Мапа]
Историчар Радован Калабић сматра да је систематско затирање сјећања на српско страдање у Првом свјетском рату, у којем је Аустроугарска извршила геноцид над Србима, велика неправда која мора да се исправи. Калабић је објаснио да су тај пројекат превасходно спроводили југословенски комунисти предвођени Јосипом Брозом Титом, који је као аустроугарски…
Политика, 18. 11. 2023, Приче из Великог рата: Збогом, децо моја мила, ваш Розе се од вас растаје
Поранио сам из Рогачице 18. септембра и дошао кући до сванућа. Око осам сати пре подне почео је кмет и пандур по селу викати обвезнике трећег позива. Да спреме хлеба за три дана и да сваки иде општини. Око пола десет одем и ја општини. Кад сам дошао код општинске…
Блиц, 18. 11. 2023, После померања српског споменика на гробљу, немачки амбасадор на Косову покушао да „помери“ и цео манастир Високи Дечани [Twitter]
После померања српског споменика на делу православног гробља у Приштини, немачки амбасадор на Косову Јорн Роде покушао је да „помери“ и цео манастир Високи Дечани. Роде је на друштвеној мрежи „Икс“, некадашњем Твитеру, написао да је посетио манастир Високи Дечани али је успут направио и скандалозан „превид“, односно пропустио је…
ИН4С, Политикин забавник, 18. 11. 2023, Аутор чувене слике „Долазак Цара Душана у Дубровник“ – Марко Мурат, поносан на своје српско
На великој међународној изложби у Паризу 1900. године, која је на симболичан начин наговестила рађање новог доба, нашли су се бројни излагачи из целог света. Свако је у својој области и према могућностима приказао достигнућа у разним областима и делатностима: привреди, науци, техници и технологији, издаваштву, као и у уметности.…
РТРС, Срна, 17. 11. 2023, Тридесет двије године од злочина над Србима из Кипа и Клисе
Ликвидација 18 Срба из села Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, који су убијени у Марином Селу код Липика послије мучења, извршена је прије 32 године, а до сада су за тај злочин кажњена двојица припадника хрватских снага који су учествовали у том злочину. Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјећа да…
РТ Балкан, 16. 11. 2023, Колубарска битка 1914: Из пораза у блиставу победу српске војске
Ђачки батаљон, чувених 1.300 каплара чинили су студенти, који су, после само двомесечног школовања у Скопљу добили капларски чин и послати на фронт, најпре у битку на Колубари Колубарска битка је ушла у историју ратовања и дан-данас се изучава у војним школама широм света, једна мала војска за коју се… Не заборављамо – Памтимо
![Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13884-350x200-no.jpg)
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду.
Организатор овог важног догађаја, Институт за истраживање Јасеновца, под руководством њујоршког професора Барија Литучија, годинама ради на утврђивању истине о размерама геноцидног страдања српског народа у НДХ за време Другог светског рата. Када је реч о размерама, Институт се ни у једном тренутку није устру[...]
РТРС, 22. 4. 2023, У Млаки обиљежено 78 година од продора јесеновачких логораша
У Млаки код Јасеновца обиљежено је 78 година од продора јасеновачких логораша. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца служен је помен.
Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић.
Ранкић је рекао је да је српски народ поднио огромну жртву у борби против фашизма и нацизма у Другом свјетском рату и истакао да се истином и правдом за жртве бори за мир и слободу која је крваво плаћена.
- Данас су присутни бројни покушаји да се релативизује, умањи па чак и негира страшан злочин над српским народом у усташким логорима смрти - рекао [...]
ДИЦ Веритас, СРНА, 11.12.2015, Навршавају се 24 године од убиства Срба у Паулин Двору
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности, нити за прикривање, организовање и премјештање лешева жртава.
Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су 82-годишњи Митар и његова два сина Милан и Петар, снаха Босиљка и рођака Драгиња - саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
[...]
Срна, 21.6.2015, Парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу
БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ - У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили на данашњи дан прије 23 године на Миљевачком платоу, територији која налазила под заштитом УНПРОФОР-а.
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац подсјећа да се злочин практично одиграо пред очима свијета и да је Савјет безбједности УН донио резолуцију којом га је осудио.
Штрбац каже да је хрватско правосуђе прошле године изрекло само двије пресуде које још нису правоснажне за нискорангиране припаднике Хрватске војске, док [...]
![Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11127-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]
ПОСЛЕ великог успеха документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места где ће потомци моћи да им се поклоне и запале свећу.
- Иако у Ослу постоји спомен-обележје страдалим Југословенима, потомци страдалих српских логораша не скривају наду да ће ускоро на гробљима у Норвешкој, где су сахрањени њихови ближњи, бити изграђена обележја [...]
