За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 1. 5. 2026, Акција ’Бљесак‘ ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније [Фб, Фото]
Код спомен-обиљежја посвећеног убијеним српским цивилима и војницима из Западне Славоније данас су положени вијенци и цвијеће поводом обиљежавања 31 године од погрома Срба у хрватској злочиначкој акцији „Бљесак“ . Акција „Бљесак“ је ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније и истина мора бити сачувана од ревизије,… Политика, 1. 5. 2026, Саво Штрбац: Годишњица егзодуса из Западне Славоније: сећање на убијене и протеране у акцији „Бљесак” [Видео]
Убијено 283 људи, међу њима 12 деце – трага се за још 108 несталих Председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да ће годишњица хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“, у којој је убијено више од 280, а из Западне Славоније протерано 15.000 Срба, бити обележена данас у Београду, у Цркви… Спутњик, 19. 4. 2026, Излазе на видело странице које је – појео мрак – Прича о Србину који је једноставно – прецртан
Григорије Божовић је жртва монструозног злочина комуниста. Искористили су рат, а потом и победу, десетине хиљада људи је убијено после рата. А он је писао, и током рата их критиковао. Писао је и о свим српским просторима, дела од пресудног значаја да данас боље разумемо историјске прилике и околности тог… СРНА, 30. 4. 2026, Тридесет четири године од злочина без казне – Добровољачка
Биланс крвавог пира муслиманских паравојних јединица 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву – 42 убијена војника ЈНА и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету ’Ђуро Ђаковић‘ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13 У суботу и недјељу, 2.… Српски меморијал, 26. 4. 2026, Гордана Јанићијевић: Плашки – Живот у ружичастом [Преузимање]
октобра 1992. Када је неко заједно са Сајрусом Венсом „исцртао“ границе РСК под заштитом УН, не познајући ситуацију на терену, а слепо се придржавајући бивших, административних граница општина, оставио је Плашки ван заштићене зоне. Уцртани су Слуњ и Плитвице, а њима иза леђа остао је Плашки, градић у саставу некадашње… Вечерње новости, 16. 4. 2026, Дејан Медаковић: Одбрамбени механизам за опстанак у Загребу: У беспоштедној борби за права, Срби у Хрватској и Славонији се везивали за веру и традицију
ПОСТОЈЕ докази о раној жељи православне црквене општине у Загребу да се при њој отвори и школа. У исказима о црквеној општини, помиње се да су Срби у Загребу имали школу 1814. године, да је учитељ био најпре Георгије Томић, а нешто касније и Василије Степић. На пуној скупштини православне… Не заборављамо – Памтимо
![KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26739-350x200-no.jpg)
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године.
Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа, а за период током шездесетих и седамдесетих у манастирској архиви је сачувано преко стотину различитих докумената у којима се говори о штетама причињеним манастиру, крађама и оштећењима имовине, притисцима. Починиоци су често наведени именом и презименом, али су р[...]
РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор - прво организовано масовно стратиште у Европи
Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти, први логор у модерној Европи 20. века у којем је од 1915. до 1917. године било заточено више од 45.000 невиних српских логораша, од којих 12.000 није преживело зверска мучења и злостављања.
"Тужна је чињеница да су жртве овог првог организованог масовног [...]
Вечерње овости, 6. 9. 2023, МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода ’Полинежанин‘ који су торпедовали Немци
ПОЖРТВОВАНИ Малтежани из рибарског села Марсаскала су пре 105 година на својим бродићима похитали у помоћ српским бродоломницима са брода "Полинежанин" упркос немачкој подморници која је још вребала.
МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода Полинежанин који су торпедовали Немци
Спасли су више од 500 Срба, кадета и реконвалесцената из северноафричких болница који су пловили у борбу, на Солунски фронт.
Међу спасенима је била и легендарна Милунка Савић која је са саборцима збринута у малтешкој тврђави Рикасоли и у болници Котонера, садашње[...]
Вечерње новости, 30. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Бискуп саветује Србе
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа
АЛОЈЗИЈЕ Степинац о католичењу Срба шаље извештај Светом оцу папи Пију ХII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили најбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вјеру и цркву католичку...“
Сада се још активније приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор тројице добија о томе извештаје са свих страна: у ђаковачкој бискупији - штампарији штампан је летак за Србе „Пријатељски савет“, у коме је писало: „С[...]
Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ - Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе
ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница.
Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози 19. века, остала су у доброј мјери на маргинама интереса српске историографије у 20. столећу. С друге стране, наметнута је „истина“ о старини хрватства која настала на римокатоличким „светим лажи[...]
