За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 13. 11. 2023, „Свијетли пример блаженог Алојзија Степинца“ у Суботици
У беседи на рукоположењу новог суботичког бискупа, загребачки надбискуп Дражен Кутлеша говорио је о Степинцу као страдалнику за веру Свечана миса у катедрали Свете Терезе Авилске у Суботици, током које је рукоположен нови суботички бискуп Ференц Фазекаш, била је прилика за загребачког надбискупа Дражена Кутлешу да подсети на „правоверје“ Алојзија… PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]
Само у једном дану 14. новембра 1943. године, усташе су у налету бијеса и мржње према овим горштацима спалиле Јеловце готово до темеља. Побили су, поклали и спалили све оне који су се затекли у селу и село напустили кличући „великој побједи“ над голоруким народом. Ко су и одакле су… Политика, 13. 11. 2023, Запаљена српска тробојка на споменику убијеним и киднапованим Србима [Twitter]
На споменику убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац који су мучки страдали од руке албанских екстремиста, током викенда је запаљена српска тробојка. На овом месту на улазу у Велику Хочу постављено је знамење у спомен на 84 невино страдалих Срба са територије ове општине током 1998. и 1999.… РТРС, 13. 11. 2023, Исмаил умјесто Десанке: Албанци траже промјену имена школе у Бујановцу
Одбор Основне школе „Десанка Максимовић“ у селу Биљача у општини Бујановац, прихватио је иницијативу предсједника Националног савјета Албанаца Невзада Љутфијуа да промијени име. Како је рекао Љутфију, „велика је увреда да се ова образовна институција зове по српској пјесникињи будући да се ради о другом по величини селу насељеном Албанцима…
ИН4С, Косово онлајн, РТС, 12. 11. 2023, По налогу француске амбасаде: Измештен споменик српским ослободиоцима на гробљу у Приштини [Фото]
Споменик српским војницима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. у спомен-парку на приштинском православном гробљу, померен је са централног места. Уместо њега је постављена црна мермерна табла на којој на француском, српском (латиницом) и албанском пише „Француским војницима палим на Косову“, наводи РТС. У централном делу гробља, уместо споменика…
Слободна Херцеговина, 12. 10. 2022, Кад га је препознао, Секула Дрљевић је узвикнуо: Ђе ђеш сад Лазаре Тркља? [из Архиве]
Остао ми је у сећању као жива статистика: у његовим џеповима било је много ситних папирића, које је вадио и упознавао ме са стањем српског народа у разним крајевима Узбудљива и трагична прича о професору Лазару Тркљи, секретару Земљорадничке странке, и једном од најближих сараника Драже Михаиловића, сурово се завршава…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13545-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.
Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у "Заводу за глухонијему дјецу" у Загребу у оквиру "акције Диане Будисављевић" и данас је први пут представљен јавности.
Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из[...]
СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили.
У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима Кип, код Дарувара, под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса, код Пакраца, ради "измјештања" становништва, похапсили су 24 српска цивила.
Они су одведени у Марино Село, гдје су их затворили и држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба", и психички и физички малтре[...]
Политика, 23.4.2021, Још има тајни о атентату у Марсељу
Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – детаљи о организацији, учесницима завере, протоколарној пратњи, страдалима – заплењено оружје атентатора, предато српским органима 1944. године, нетрагом је нестало из Војног музеја.
Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски,[...]
Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.
Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету - опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.
- На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз.“
Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у "Ратнику", непосредно после рата 1919. године, описао [...]
Политика, 20. 8. 2023, Чудесна повест - Како је Милан Копанић постао Хусо Бећиревић
Неимар света, чије име није препоручљиво помињати узалуд, по свом, вишем науму, увек или скоро увек уреди да бар неко преживи калварије, трагедије, масакре. То је посебно уочљиво у судбини Срба током геноцидног терора у злогласној Независној Држави Хрватској. Понеки од недокланих несрећника извлачили су се (или су их извлачили) из крашких понора (јама), настављајући живот и сведочећи о тешко замисливим сценама зла.
То се десило и током три масакра српских цивила, углавном старијих, жена и деце, унутар зидова српских православних цркава на Банији и Кордуну.
У Глини, у цркви Рођења Пресвет[...]
