За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Епархија нишка, 4. 11. 2015, Стогодишњица страдања нишких свештеномученика [из Архиве] – Списак жртава
Апстракт: Поводом стогодишњице погибије свештеника и свештеномонаха епархије нишке у Првом светском рату (од 1914. до 1918. године), објављујемо текст о нишким свештеномученицима. У Првом светском рату, бугарска војска је интернирала и убила преко 100 свештеника и монаха широм нишке епископије. Не постоји тачан број и тачна слика колико је… Kosovo Online, 2. 12. 2024, Гујон: Од почетка године 113 напада на Србе на КиМ
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон саопштио је да је од прошле године до данас забележен 31 напад од стране екстремних Албанаца на културна добра српског народа на Косову и Метохији, а да је од почетка ове године било чак 113 напада на Србе који живе тамо.…
Искра, 29. 11. 2024, Владимир Умељић: ’Смрт је један мајстор из Немачке‘
Паул Целан (1920-1970), румунски Јеврејин, коме су нацисти убили родитеље, оставио је потомцима како жртава, тако и геноцидних злочинаца своју песму „Фуга смрти“ и тешку оптужбу да смрт је „један мајстор из Немачке“. Када Срби мисле и помињу страшни Србоцид хрватске државе 1941-1945, они с пуним правом могу (и морају)… Политика, 30. 11. 2024, Стрељани на Језави добијају споменик после 80 година
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким…
РТРС, Срна, 1. 12. 2024, Шамац: Помен за 137 Срба које су убиле усташе 1944. године [Мапа]
Код споменика у Српској Тишини и Шамцу данас је служен помен за 137 Срба које су на данашњи дан 1944. године убиле усташе, међу којима је било десеторо дјеце. Лазо Вакић из Српске Tишине који је у Другом свјетском рату изгубио седам чланова породице, међу којима три стрица, док је…
Глас Српске, 30. 11. 2024, Срби у Калесији и данас на мети напада
И данас нас уцјењују да им продамо своје куће, оне у којима смо рођени и гдје смо правили прве кораке. Поједини су одавно поклекли, док се ови малобројни још не предају. И неће, поручују српски повратници из Калесије који и данас живе у страху за своју имовину. Према подацима Одбора… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Вечерње новости, СРНА, 6. 4. 2023, Годишњица њемачког напада на Краљевину Југославију 1941 - Служен парастос у Вазнесењској цркви
Нацистичка Њемачка је на данашњи дан 1941. године напала Краљевину Југославију и бомбардовала Београд.
Напад је услиједио без објаве рата Југославији, а нацистичке ваздушне снаге бомбардовале су Београд у више налета нанијевши огромна разарања и усмртивши скоро 4.000 људи.
Бомбардовање Београда почело је у 6.30 ујутро и тог, 6. априла 1941. године, напад је поновљен још три пута, да би 7. априла град био поново бомбардован, као и 11. и 12. априла пред долазак њемачке војске у град.
У бомбардовању је уништено скоро 50 одсто стамбеног фонда града, а међу уништеним објектима била је и Народна [...]
![Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11746-350x200-no.jpg)
Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]
На Радачком брегу, у Љубомиру код Требиња, 27. фебруара 1942. партизани су осудили на смрт и стрељали 21 мештанина (укупан број ликвидираних је већи јер није свима суђено). За време масакра тих недужних Љубомираца, понашање Саве Ковачевића, Петра Драпшина, Драгице Правице и Димитрија Булајића било је изузетно сурово. Око побијених људи се ухватило коло, а Драгица Правица је пуцала из пиштоља у већ мртве људе, проверавајући да ли је смртна казна ваљано извршена.
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковач[...]
РТРС, Срна, 24. 7. 2022. Обиљежено 80 година од усташког злочина у Садиловцу и Машвини
У београдском насељу Бусије данас је обиљежено 80 година од покоља српске дјеце у шуми Машвина на Кордуну који су починиле усташе између 18. и 21. јула 1942. године, као и страдања Срба у селу Садиловац на Кордуну.
Усташе су на Кордуну током јула 1942. године за само 13 дана убиле више од хиљаду српских цивила - жена, дјеце.
Парастос и комеморација су одржани у организацији Завичајног клуба Кордунаша из Београда, а сви присутни су потписали и иницијативу да, у знак сјећања на недужне српске цивилне жртве, двије улице у Београду понесу називе - Улица Дјечијег машвинског кола и Улица садил[...]
Политика, 21. 8. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (31): Сужањ из једанаест логора
У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије и заточеник у Немачкој.
„Рођен у Бањалуци, деда је 1932. завршио Нижу школу Војне академије. Произведен је у чин потпоручника и добио је распоред у Бијељини. После низа унапређења, 1940. је као пешадијски капетан друге класе прекомандован у Сарајево, где се сели са супругом Загорко[...]
Глас Српске, 2. 1. 2024, Преминуо академик Србољуб Живановић
Академик Србољуб Живановић, један од наших најистакнутијих истраживача геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме Другог свјетског рата на простору НДХ, преминуо је у понедјељак у Лондону, послије краће болести, потврђено је "Гласу" из удружења "Јасеновац-Доња Градина".
Рођен је 1933. године у породици жељезничког чиновника у Сарајеву.
Вихор Другог свјетског рата је породицу Живановић као избјеглице пронио кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду.
Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду,[...]
