За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 5. 7. 2025, Срби из Брежана још чекају да правда стигне злочинце [Мапа]
Милева Ранкић преживјела је напад муслиманских снага на сребреничко село Брежани прије 33 године, али је остала без синова – двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава. – Овдје су ми побили дјецу и мужа. Прислужујемо им свијеће за покој душа. Уби их војска Насера Орића.… Српски меморијал, ТВ Храм, 9. 7. 2025, Др Владимир Умељић о појму Србоцида за ТВ Храм [Видео]
Dr sci Phil. Dr Владимир Умељић дао је појам Србоцида који је починила Независна Држава Хрватска током Другог светског рата над Србима. О томе говори у емисији Атлас памћења: Oflag VIc, Оснабрик и појам Србоцида телевизије Храм. Уредник: Мира Лолић – Мочевић. Целу емисију можете погледати на адреси: https://youtu.be/TN2MCt0DgoY?si=Dhz42dGTCLawDt7q …
Глас Српске, 8. 7. 2025, Штрбац: Томпсон дио пројекта иза којег стоје држава и црква
Иза контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона не стоје само многобројни менаџери и пословни људи, већ и сама хрватска држава, њен политички врх, али и Католичка црква. Каже ово у интервјуу за Глас Српске директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац осврћући се на суботњи концерт овог хрватског пјевача на загребачком Хиподрому,… СРНА, 9. 6. 2025, Затирање Срба на Козари и Поткозарју
Офанзива на Козару усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада. ЗАТИРАЊЕ НАРОДА Уз подршку мађарских ријечних бродова, 40.000 њемачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне…
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2025, Данка Милаковић: Имам 91 годину, а још сањам крв, јауке и митраљез
Данка сада има 91 годину, али су јој, како каже, слике мучења, убијања и страдања породице и данас свјеже, а још сања крв, јауке и митраљезе. „Заборавити се то никада не може, а тај мученички живот је тежак. Претежак. Велико бреме је било на леђима једне осмогодишње дјевојчице“, прича Данка.…
Искра, 27. 6. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, или: „… јер они су знали шта чине“
Када сам 2012. преводио на немачки изузетно вредно дело Ђуре Затезала на тему Србоцида хрватске државе 1941-1945: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“, писао уводну рецензију и снабдевао текст фуснотама, размишљао сам који би наслов одговарајуће ословљавао немачког читаоца. Одлучио сам да парафразирам речи Христа Спаситеља и књига је… Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, Јадовно1941, 28. 11. 2023, Радомир Булатовић: Утврђивање приближног броја страдалих лица у јасеновачком логору
Као најпотпунији историјски извор показало се антрополошко истраживање. Да је у Јасеновцу страдало преко 1.110.929 људи, жена и дјеце, тешко ће ко моћи оборити, а било би добро да није тако
Из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Свјетлост Сарајево, 1990. године.
Уводно слово аутора:
У Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине почео сам 1970. године прикупљати грађу о Доњој Градини. То је ликвидациони центар логора у Јасеновцу, који се налази на босанској страни. Писаних извора није било дов[...]
Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града
На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је то други напад, јер су прве бомбе испаљене на овај град 26. марта увече, око 20.15. Мета је била индустријска зона између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главна аутобуска станица, погони конфекције, две ауто-школе, познати мотел „Морава”... Срећом, нико те в[...]
![РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14181-350x200-no.jpg)
РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]
Помен жртвама усташког злочина у Криводолима, у којима је убијено 40 дјеце до 14 година, служен је у оквиру манифестације "Сјећање на јуни 1992. године".
Усташе су у три дана, новембра 1943. године, звјерски масакрирале више стотина цивила из села Раковац и Јеловци.
Прво су, без испаљеног метка, тупим предметима и ножевима у Криводолима масакрирали више од 40 мушкараца из села Раковац, да би крвави пир наставили током ноћи у селу, гдје је масакрирано или живо спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете по[...]
Политика, 1.6.2018, Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива.
„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу
Чачак – Отаџбина је ступала из рата у рат, а Даница Марковић о јесени 1913. оставила Београд и осванула у Прокупљу. Са шесторо деце и изабраником животним, Момчилом Татићем, који ту бејаше постављен за окружног начелника. У новом станишту, попут хеленских јунакиња, прикључила се бунтовницима. И, много година касније написала: „Никад не осетих живот тако интензивно, као у паланци за време окупације.”
Овако Милица Баковић, библиотекарка из Чачка, отвара причу [...]
СРНА, 01. 06. 2022, Вријеме да истина о злочину изађе на видјело
БЕНКОВАЦ, 1. ЈУНА /СРНА/ - Саво Стијеља из села Заграда код Бенковца, који је имао само осам година када су пилоти хрватске авијације бомбардовали избјегличку колону на Петровачкој цести у августу 1995. године, сматра да је вријеме да истина о овом злочину изађе на видјело и да починиоци буду осуђени.
"Лаж је да су гранатирали нека оклопна возила, неки тенк који помињу, то је била само избјегличка колона. Ово је заиста подмукли чин за који треба да одговарају они који су криви", изјавио је Срни Стијеља, који је на Петровачкој цести изгубио оца и дједа, а потом и мајку која је преминула од п[...]
