За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Vesti Online, 17. 3. 2025, Данас се навршава 21. година од Мартовског погрома: Дани када су и иконе плакале
У етнички мотивисаном насиљу на Косову и Метохији које је започело 17. марта 2004. године убијено је 19 људи, а више од 4.000 Срба је морало да напусти своје домове. Мартовски погром је за последицу имао рушење 900 српских кућа, као и паљење и девастирање 35 верских објеката од којих… Рубикон, 16. 3. 2025, Рубикон специјал: Од Призренске лиге до Мартовског погрома [Видео]
Срби на својој светој земљи трпе страдања у континуитету вековима. Да страдања нису инстант и спонтани, него циљани и намерни најбоље нам показује хронологија страдања од Призренске лиге до Мартовског погрома. Синтеза вишевековног страдања је свој врхунац доживела током Мартовског погрома. У три дана стравичног насиља, од 17. до 19.… Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор… СРНА, 16. 3. 2025, У Вршанима обиљежена 81 година од злочина Ханџар дивизије над невиним цивилима
У Вршанима код Бијељине данас је обиљежена 81 година од стравичног покоља који је 16. марта 1944. године починила злогласна 13. СС „Ханџар дивизија“, убивши 82 невина мјештана, међу којима осморо дјеце, а страдале су и читаве породице Аћимовић, Божић, Николић и Требић. „Вршани и данас стоје поносно! Гледајући наше…
РТ Балкан, 14. 3. 2025, Годишњица егзодуса сарајевских Срба: Понели звона, иконе, крстове и кости најмилијих
Егзодус сарајевских Срба директна је последица решења потписаних у Дејтонском споразуму после мировних преговора у САД, који су трајали 1. до 21. новембра 1995. године Срби избегли из Сарајева пре 29 година, после потписивања Дејтонског мировног уговора, Удружење „Сарајевски Срби“, ветерани хаџићке Игманске бригаде, обележиће данас и сутра у Братунцу… СПОНА, 13. 11. 2017, ВМРО створио и Павелића [из Архиве]
Редовни гледаоци серије „Сенке над Балканом“ свакако се сећају треће епизоде, када један од главних јунака ове телевизијске сторије, инспектор Андра Танасијевић Тане (Драган Бјелоглић) одлази у ћелију Хаџи Дамјана Арсова (Тони Михајловски), једног од првака сепаратистичке и терористичке организације ВМРО, да покуша да од њега извуче податак ко се… Не заборављамо – Памтимо
![ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19971-350x200-no.jpg)
ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]
У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.
Прошло је 79 године од пробоја логораша и бега од крвника усташких, трагично је што смо скоро заборавили и изједначили жртву и џелата. Тако да ми данас, сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве?
Холокауст је име за систематски државни прогон и г[...]
Спутњик, Блиц, 30.8.2017, Тајни словеначки документ: Побијте све некомунисте
У Словенији је пронађен документ комунистичке тајне службе при Освободилној фронти Словеније из 1943, којим се наређује убијање свих некомуниста, као и њихових породица, чак и оних који „само платонски подржавају“ тај покрет.
Историчар Срђан Цветковић каже да је документ пронашао један словеначки колега који ће ускоро објавити рад о свом открићу у неком од научних часописа, али да је фотографије докумената већ дао на увид.
„Ова наредба, ако је документ аутентичан, слична је доступним документима која је пронашла Државна комисија Србије, али предњачи по бруталности и експлицитности упутст[...]
РТРС, Срна, 18. 8. 2024, У Београду помен српским цивилима убијеним у цапрашким селима код Сиска
У Храму Светих праведника Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен помен за 20 страдалих Срба у цапрашким селима код Сиска, који су ликвидирани у злочиначком походу хрватских снага прије 33 године.
Након помена положени су вијенци на споменик цапрашким жртвама у оближњем спомен-парку, а потом су се присутнима обратили предсједник Удружења "Завичај" Ненад Абрамовић, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић и предсједник Удружења ветерана крајишких "Црвених беретки" Жика Ивановић.
Абрамовић је истакао да ни за 33 године од ничим неиз[...]
РТРС, Срна, 1. 12. 2018, Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године
У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе.
Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара.
Њих су усташе 1. децембра 1944. године извеле из кућа, превезле скелом у Хрватску и стријељале.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је дужност и обавеза на овај начин се одужити невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату које су изгубиле животе само зато што припадају српском народу.
"[...]
Вечерње новости, 13. 12. 2023, ТУКЛИ СУ МЕ ДОК МИ НИСУ СЛОМИЛИ РУКУ: Миленко Милановић, један од 600 заточеника логора "Високо", о тортурама у овом казамату
ПОКУПИЛИ су нас 20. јуна 1992, у породичним двориштима. Пун нас је камион, а нико није проговарао ни реч.
Гледали смо престрашено како горе српске куће у насељу Почиште. Стигли смо у Високо, у касарну "Ахмет Фетахагић", где је пре почетка рата била ЈНА. Стражари су викали: "Излазите, мајку вам четничку, брже!" Тукли су нас ногама, рукама, кундацима. Одвели су нас у подрум, без светла и прозора...
Ова сећања Миленка Милановића су жива, иако је прошло више од 30 година откако је био заточен у казамату у Високом, названом "Изолациони логор за Србе", који је у овом граду формирала муслиманск[...]
