За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
KoSSev, 4. 9. 2026, Икона, свећа и слика Резала остали у сали пред рушење: Место које су мештани сами подигли данас више не постоји – Траје рушење српских кућа…
Сала Свете Тројице у селу Резала данас је срушена. У очекивању рушења мештани су из ње претходно изнели инвентар. На столу су, међутим, оставили славску икону, упаљену свећу, кадионицу, ибрик за чувену колашинску Велику и боцу вина. На зиду – ћирилични натпис „РЕЗАЛА“, а изнад њега слику села. Неколико сати… СПОНА, 23. 8. 2026, Историјско подсећање – Манастир Лешaк* без Кнеза Лазара [Фото]
После обнове 2004. године уклоњена су сва обележја кнеза Лазара, а данас је готово забрањено говорити да је код улаза у цркву чесма „Цара Лазара“ Историјско подсећање на текст из листа Правда, 22. септембра 1936 – Освећење Цркве Лазарице у Лешку код Тетова (комплекс манастира Св. Атанасија Великог и Светог… Глас Српске, 3. 9. 2026, 220 година откако је Делиград одбрањен од 55.000 Турака: Велика побједа Карађорђевих устаника [На данашњи дан]
Карађорђеви устаници су на данашњи дан 1806. године у Боју на Делиграду одлучно потукли турску војску и одбранили једно од кључних утврђења устаничке Србије. На Делиграду, на улазу у Ђуниски теснац између Алексинца и Ражња, Срби су под вођством Карађорђа одбили напад бројнијих турских трупа и одбацили их према… Српски меморијал, Телеграф, Нпортал, 18. 8. 2026, Судбина српских цркава у Сев. Македонији: Маврово – злоупотреба Цркве Светог Николе [Instagram, Twitter, Фото]
Није било довољно 1953. године потопити цркву Светог Николе на обали реке Мавровке, када је од Мавровског поља прављено Мавровско језеро да би се на заузданој реци подигло електро-енергетско постројење – стигли смо до скрнављења претварњем Цркве Светог Николе у скакаоницу за доконе туристе. Протеклих дана на великом броју… РТВ, Танјуг, 2. 9. 2026, Штрбац: Хрвати направили светски тренд од модела процесуирања ратних злочина
Сви који су ратовали против Срба током деведесетих година прошлог века користе смрт генерала Ратка Младића да српски народ додатно оцрне и да те елите остану на власти, јер мржња против Срба очито доноси још много гласова на изборима, изјавио је директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац. Штрбац истиче да… РТ Балкан, 2. 9. 2026, Рајевски и гроф Вронски, два лика једне успомене – Почаст руском добровољцу који је живот дао за Србију
Данас се навршава 150 година од јуначке погибије руског добровољца пуковника Рајевског који је страдао у бици за Голо брдо код Горњег Адровца Име Николаја Николајевича Рајевског Млађег заувек је повезано са руско-српским братством, руским добровољачким покретом из 1875. године и историјом ослобођења Србије, пише Јевгениј Баранов, директор Руског дома… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 30. 12. 2023, Прича из Великог рата: Мијајло, брате, убиј ме, не могу више да се мучим
Из својих Кућана под Муртеницом млад оде Радиша Гојгић (1883–1968) да изучи за трговца у Пожеги. Радан и послушан, занат је завршио у дућанима пожешких газда, трговац постао.
А онда се заратило: прво против Турака за слободу неослобођених крајева, затим још жешће против Шваба за одбрану отаџбине. Од вредног трговца и домаћина Гојгић постаде неустрашив ратник. Овенчан Карађорђевом звездом, са четири тешке ране због којих је остао доживотни инвалид.
„Радиша је у турски рат пошао као на свадбене свечаности. Војници су се утркивали ко ће да изврши задатак, ко да се истакне. Никакав напор за [...]
Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.
Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету - опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.
- На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз.“
Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у "Ратнику", непосредно после рата 1919. године, описао [...]
![Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
Vesti Online, 17. 3. 2025, Данас се навршава 21. година од Мартовског погрома: Дани када су и иконе плакале
У етнички мотивисаном насиљу на Косову и Метохији које је започело 17. марта 2004. године убијено је 19 људи, а више од 4.000 Срба је морало да напусти своје домове. Мартовски погром је за последицу имао рушење 900 српских кућа, као и паљење и девастирање 35 верских објеката од којих су 18 споменици културе и већина потиче из 14. века.
Повод за насиље била је информација коју су приштински медији пренели у вечерњим сатима 16. марта да су се тројица албанских дечака старих 8, 11 и 12 година утопили у Ибру, у албанском селу Чабра код Зубиног Потока наводно бежећи од српских младића из суседног,[...]
Глас Америке, НСПМ, Фонет, 23.7.2021, Навршава се 22 године од злочина албанских терориста над Србима у Старом Грацку на КиМ
Навршава се 22 године од злочина над 14 Срба у Старом Грацку, код Липљана на Косову и Метохији.
Тог 23. јула 1999. године на својим њивама, док су скупљали жито 14 жеталаца, цивила, Срба је нападнуто и убијено, од стране припадника ОВК.
Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних војника. Старо Грацко је било под контролом британских војника Кфора.
До данас починиоци нису пронађени и кажњени, подсећа Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.
У Старом Грацку данас ће бити одржан парастос за 14 српских жетелаца којем ће присуствовати и директор Канцел[...]
