За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 8. 7. 2025, Штрбац: Томпсон дио пројекта иза којег стоје држава и црква
Иза контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона не стоје само многобројни менаџери и пословни људи, већ и сама хрватска држава, њен политички врх, али и Католичка црква. Каже ово у интервјуу за Глас Српске директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац осврћући се на суботњи концерт овог хрватског пјевача на загребачком Хиподрому,… СРНА, 9. 6. 2025, Затирање Срба на Козари и Поткозарју
Офанзива на Козару усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада. ЗАТИРАЊЕ НАРОДА Уз подршку мађарских ријечних бродова, 40.000 њемачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне…
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2025, Данка Милаковић: Имам 91 годину, а још сањам крв, јауке и митраљез
Данка сада има 91 годину, али су јој, како каже, слике мучења, убијања и страдања породице и данас свјеже, а још сања крв, јауке и митраљезе. „Заборавити се то никада не може, а тај мученички живот је тежак. Претежак. Велико бреме је било на леђима једне осмогодишње дјевојчице“, прича Данка.…
Искра, 27. 6. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, или: „… јер они су знали шта чине“
Када сам 2012. преводио на немачки изузетно вредно дело Ђуре Затезала на тему Србоцида хрватске државе 1941-1945: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“, писао уводну рецензију и снабдевао текст фуснотама, размишљао сам који би наслов одговарајуће ословљавао немачког читаоца. Одлучио сам да парафразирам речи Христа Спаситеља и књига је… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
Вести онлајн, 6. 2. 2025, Словени спасен народ
У раду „Да ли ће 21. век означити и крај Словенског народа – Словени – спасен народ“, објављеном у јануарском броју француског научног часописа “Политички магазин”, геополитиколог др Ана Пувро и универзитетски професор др Алексис Труд кажу да је словенски народ, са око 300 милиона људи у свету, највећа етнолингвистичка… Не заборављамо – Памтимо
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских кадета побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине.
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут[...]
Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, 23.2.2020, Вечнаја памјат: Веселин Ђуретић се придужио бесмртном пуку
Преминуо историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ, сенатор Републике Српске, члан Научног већа Иститута за истраживање српских страдања у XX веку
ИСТОРИЧАР, члан Сената Републике Српске др Веселин Ђуретић (87) придружио се минуле седмице српском „Бесмртном пуку“. Оном небеском, за који се цео живот залагао да буде овоземаљски, онај у коме би „сви Срби били уједињени, и четници и партизани, у ком би нестале све неслоге подметнуте са стране“.
Разарање српства у 20. веку, како је и наслов једног његовог дела овенчаног наградом Српске књижевне задруге, по свему је окосница њег[...]
![Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24683-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата
Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука...
Ниш – Прочитавши огромну грађу о збивањима и људима из периода Првог светског рата (1914–1918), Нишлија Мирослав Величковић, електротехничар по занимању, својим истраживањима обогатио је српску историју. Објавио је књиг[...]
ИН4С, 19. 7. 2022, Убијено 312 Срба: У Приједору обиљежен Дан сјећања на жртве НДХ
Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Српске Милан Торбица раније је рекао да је НДХ била једина држава у целом свијету која је организовала концентрационе логоре за децу у Јасеновцу, Јастребарском и Сиску, и да је само на стратиштима логора Јасеновац уморено 19.432 дјеце
У засеоку Мацуре у Горњем Јеловцу код Приједора је обележен Дан сјећања на децу коју су убиле усташе у Независној Држави Хрватској (НДХ).
Служен је парастос за 312 Срба које су усташе убиле у јулу 1942. године, а међу којима је било 75 дјеце.
Програм обиљежавања почео је у 17.00 служењем парастоса за убије[...]
СРНА, 16. 5. 2024, Српска памти: Војвода Радомир Путник, родоначелник српске војске – На данашњи дан
Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник (1847-1917), који се као сјајан стратег исказао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, умро је 17. маја 1917. године.
Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година, а војничко звање стекао је у Артиљеријској школи у Београду.
Путник је два пута био начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у балканским и Првом свјетском рату.
Радомир Путник је, као творац модерне српске војске, у оквиру школовања и обуке офи[...]
