За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 9. 7. 2025, За шта су спремни!? Хрватска до краја разоткрила страшну истину у коју многи не могу да поверују
Није ни први, а сигурно ни последњи пут да се хрватским Сабором проломило громогласно „За дом спремни“. Највиши државни челници ишли су пар дана раније на Томпсонов концерт узвикујући исто то заједно са пола милиона сународника. Ми треба своју децу да учимо да се не упуштају у безумну мржњу, а…
Глас Српске, СРНА, 30. 6. 2025, Нож у колијевку, крв, пепео и једна преживјела жена
Дара Милошевић из Милошевића код Бањалуке, која је једина из породице преживјела крвави усташки пир у њеном селу 12. фебруара 1942. године, свједочи како су јој усташе убиле троје дјеце, од којих је једно била беба у колијевци, а 15 српских сељака у једној кући живе запалиле. Након масакра у… Политика, 8. 7. 2025, Саво Штрбац: Научни скуп о Републици Српској Крајини
Пре неки дан (4. јула) у Београду је, у организацији Документационо информативног центра “Вертас” и Инстута за савремену историју, одржана дуго најављивана међународна научна конференција “30 година по нестанку Републике Српске Крајине”. У последњих годину дана о овој теми сам, на овим страницама, објавио више текстова. У тексту „Неопходна историјска… Глас Српске, СРНА, 5. 7. 2025, Срби из Брежана још чекају да правда стигне злочинце [Мапа]
Милева Ранкић преживјела је напад муслиманских снага на сребреничко село Брежани прије 33 године, али је остала без синова – двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава. – Овдје су ми побили дјецу и мужа. Прислужујемо им свијеће за покој душа. Уби их војска Насера Орића.… Српски меморијал, ТВ Храм, 9. 7. 2025, Др Владимир Умељић о појму Србоцида за ТВ Храм [Видео]
Dr sci Phil. Dr Владимир Умељић дао је појам Србоцида који је починила Независна Држава Хрватска током Другог светског рата над Србима. О томе говори у емисији Атлас памћења: Oflag VIc, Оснабрик и појам Србоцида телевизије Храм. Уредник: Мира Лолић – Мочевић. Целу емисију можете погледати на адреси: https://youtu.be/TN2MCt0DgoY?si=Dhz42dGTCLawDt7q …
Глас Српске, 8. 7. 2025, Штрбац: Томпсон дио пројекта иза којег стоје држава и црква
Иза контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона не стоје само многобројни менаџери и пословни људи, већ и сама хрватска држава, њен политички врх, али и Католичка црква. Каже ово у интервјуу за Глас Српске директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац осврћући се на суботњи концерт овог хрватског пјевача на загребачком Хиподрому,… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 12. 12. 2018, Сјећање на страдале у Вучиловцу и Крепшићу
У српским селима Вучиловац и Крепшић, код Брчког, обиљежена је 26. годишњица страдња Срба, које су 12. децембра 1992. године напале јединице ХВО и Регуларних хрватских оружаних снага из Орашја и Хрватске.
Српско село Вучиловац са 260 домаћинстава до темеља је уништено, а мјештани који нису успјели побјећи су побијени.
У Вучиловцу је убијено 49 Срба.
Најмлађа жртва био је 10-годишњи Бојан Лукић а најстарија 86-годишњи Крста Арсенић. Анки Тривковић, на кућном прагу убијен је отац Илија.
- И даље тугујемо и тражимо га, требало би да одговрају они који су то починили - прича Анка.
С[...]
РТ Балкан, 31. 10. 2024, Зоран Шапоњић: Лучиндан у Јагњеници крај Зубиног Потока: Шта је било и шта се тек спрема
„Тешко је. А опет, било је и теже. Био сам јутрос у цркви, никад се, чини ми се, народ није усрдније и искреније молио но јутрос на литургији, на Светог Луку ове 2024. године“, преноси ми јутрос познаник из Јагњенице
Било је то око Лучиндана 2011. године и били су то тешки дани и још теже ноћи за Србе у Ибарском Колашину. Данима се сунце није помаљало. Светог Луку и пре тога Светог Тому славили су на барикадама, дуге и хладне, мрачне ноћи проводили око логорских ватри, смрзавали се испод Зупча и Јагњенице, горе од Зубиног Потока ка Митровици, текао је црн Ибар. Исто је било и на другој стра[...]
![Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27885-350x200-no.jpg)
Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]
Пре тачно 83 године у норвешке логоре смрти депортовано је 46 Кикинђана, од који су се кући вратила њих седморица. Сећање на мај 1942. године Кикинђани никада неће заборавити, а већ пету деценију полажу венце на споменик интернирцима који сведочи о преживљеним ужасима, али и пријатељству два народа ‒ српског и норвешког.
О ужасним данима у норвешким казаматима сведочила су седморица интернираца из Кикинде који су преживели сву голготу око 30 концентрационих нацистичких логора. Од 1942. до 1945. године, у Норвешку је са подручја Краљевине Југославије насилно одведено највише Кикинђана, Нишли[...]
Политика, 21. 10. 2023, Најмлађи српски солунац, Славољуб
Истрча официр и рече да породиљу уведу под шатор а војницима нареди да нађу нарамак сламе. Тако се код Скадра родило мало Српче
Чачак – Под кишним небом поред Скадра, средином јануара 1916. испили се малишан, по оцу Танасијевић, кумовском и поповом вољом Славољуб. Тог дана бејаше најмлађи српски Солунац, сркао је млеко ако му ко принесе а то се ретко збивало, кратко се с матером обрео на Корзици, дочекао да наши јунаци пробију Солунски фронт путујући у збегу за њима, а онда је мало, двогодишње Српче навек склопило очице 1918. у Ђевђелији.
Малишанова тетка по оцу Драгиња Танасијевић Пурић[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 27. 09. 2024, Веритас: Убиство десет српских цивила у Вариводама 29 година без казне
Ни 29 година од злочина у Вариводама код Книна, гдје је након злочиначке акције "Олуја" 28. септембра 1995. године убијено 10 српских цивила, нема одговорних за ликвидацију недужних људи који су страдали на кућном прагу.
Из Документационо-информационог центра "Веритас" указано је да у вријеме убиства српских цивила на том подручју није било никаквих ратних активности, тако да су они главом платили то што нису нису хтјели да напусте своја огњишта и што су повјеровали позивима тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана да свима гарантује имовинску и личну безбједност.
- Сви су убијени ва[...]
