За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (3): Тежак живот ретких повратника у завичај
Српска села су опустошена, куће празне или порушене, већина становништва је заувек отишла Окучани, Славонски Брод – Међу десетак хиљада Срба, већином повратника у Западну Славонију, највише је особа преко 60 година. Најснажнији утицај на очување њиховог идентитета имају Српска православна црква и Српско-културно друштво „Просвета” са одборима у више…
Спутњик, 24. 4. 2025, Упозорење за Србе и свет: Вође фабрике смрти и пакла на земљи имају ’наследнике‘ који се буде
На обележавању великог јубилеја – 80 година од пробоја Јасеновца и 80 година од победе у Другом светском рату, један од преживеле деце логораша Гојко Рончевић Мраовић подсетио је присутне на бестијалност усташких злочина. Истакнути историчар Гидеон Грајф говорио је о значају не само сећања, него и борбе против повампирења… Политика, 28. 4.2025, Саво Штрбац: Папа којег су и Срби волели
Вест „папа се вратио своме Оцу“ пуштена је у етер на ускршњи понедељак 2025. Реч је о папи Франциску, којег су Хрвати назвали Фрањо, а Срби преузели од браће Хрвата. Дан пре, на Ускрс, који се ове године поклопио и код католика и код православаца, папа се појавио у инвалидским…
ИН4С, 28. 4. 2025, Комунисти их убили, власт их заборавила – Мојковац данас исправља историјску неправду
У Мојковцу ће данас отпочети измјештање земних остатака шест официра Југословенске војске у отаџбини који су убијени у децембру 1941. године. Према историјским подацима, официри Јован Мишнић, Дмитар Крговић, Петар Крговић, Блажо Раденовић, Јанко Гашевић и Никола Балтић убијени су од стране комуниста, а њихова тијела бачена су у Блишковску…
Искра, ИН4С, 28. 4. 2028, „Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
„И да нису постојали Гаврило Принцип и ‘Млада Босна’, Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић. На данашњи дан 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ. Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу…
Између сна и јаве, 2. 3. 2024, Драгољуб Петровић: Македонци и Бугари на српском решету [In memoriam] из Архиве
Је ли српска власт необавештена или аутистична? У целој [Егејској] Македонији, по турским пописима 1904. године – Срби чине 85% становништва, а о Бугарима – нема помена Грци су, уз помоћ Бугара, после Првога балканског рата, затрли много стотина хиљада Срба, а после Грчко-турског рата (1919–1922) тамо населили 640.000 прогнаника… Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 22.1.2024, Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара
ХРВАТСКЕ оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова.
Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бе[...]
Политика, 3. 4. 2023, Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији
Војни архив чува архивску грађу фонда Независне Државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар
Оригинална архивска грађа Независне Државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића.
У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године ф[...]
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих
Покрет "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о злочинима над Србима од 1991. до 1999. године, које је Тужилаштво за ратне злочине преузело 2009. године као архиву бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије –[...]
Вечерње новости, 29-30. 6. 2023, Дејан Медаковић: Суноврат правног поретка: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа...
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда.
Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно оне тако опасне привиде који су гушили свачију, па и моју личност.
а улици срећем свог рођака, адвоката др Душана Максимовића. Дуго се нисмо видели и ја сам жељан да чујем како се снашао у овом преокрету. У породици се о њему говорило као о изузетно даровитом адвокату, о личности којој су сви прорицали сјајну правни[...]
Б92, Бета, 13.02.2018, УНС: Шести пут срушена спомен-табла несталим новинарима код Ораховца
Спомен плоча постављена у знак сећања на отете новинаре Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића порушена је и однесена шести пут, саопштило је данас Удружење новинара Србије (УНС).
Непознати починиоци поломили су обележје и однели га, а око места где је било налази се велика количина костију, највероватније животињског порекла, саопштава УНС.
Како је наведено, новинари Будимир Ничић и Живојин Ракочевић уклонили су кости које биле постављене где је била табла, а на десетак метара испод обележја налази се велика гомила животињских остатака. УНС и Друштво новинара Косова и Метохије (ДН[...]
