За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 16. 9. 2025, Рушењем и пљачком бришу трагове постојања Срба у ФБиХ
У Федерацији БиХ ове године забиљежена су 72 напада на српску и имовину Српске православне цркве, а најновији примјер вандализма је уништавање надгробних споменика на православном гробљу у селу Печуј код Зенице, који су одољели турској и аустроугарској окупацији, али не и суровој данашњици у овом енитету, што је опасна… Политика, 6. 9. 2025, Мајка туге, надања и бола – 109 година од победе на Кајмакчалану [In memoriam]
Сока Лолић из Мачванског Причиновића испратила је у рат четири сина. Милана, учесника албанске голготе, Ђурађа и Ивана, који су крај рата дочекали у заробљеништву. Најстаријег – Живадина – мајка није дочекала. Остала је дирљива прича у књизи Милана Шантића „Витези слободе“ из 1938. како је Сока чекала свог првенца, који… Вечерње новости, 30. 8. 2025, Луј Франше д’Епере: Куцнуо је час за повратак српске војске у отаџбину: Почетком офанзиве 15. септембра прву победу над Бугарима остварила је српска Прва армија
САМО неколико сати после напада српски војници су дефинитивно загосподарили кључним котама. Тринаести септембар – Да бисмо заварали бројне шпијуне у Солуну, ујутро идем на фронт код Струме да бих обишао 1. грчки корпус и одликовао храброг команданта Параске Вопулоса орденом команданта Легије части. У повратку, на ручку је био… Глас Српске, 14. 9. 2025. Служен парастос за 68 Срба убијених у Буквику
У Буквику код Брчког данас је служен парастос за 68 Срба убијених у свега неколико дана приликом напада муслиманско-хрватских формација на ово село, који је почео на данашњи дан 1992. године. Предсједник организационог одбора Слободан Мијатовић, који је и сам био свједок догађаја, рекао је да је 14. и 15.… РТ Балкан, 8. 9. 2025, Бранко Жујовић: Трећа смрт Вука Бранковића
Оно што није пропало под Турцима, који ипак нису у свим епохама били насилни и свирепи, до краја пропада захваљујући нама У касно лето, са Самуилове тврђаве најбоље се запажа да је Охрид, заправо, велики бисер прошлости, налик онима које продају у бољим јувелирницама, у подножју тог старог града. Производњу… Вечерње новости, 5. 9. 2025, Ратници Старине Новака пали у заборав: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу
БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих… Не заборављамо – Памтимо
![РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22831-350x200-no.jpg)
РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон објавио је данас на свом налогу на друштвеној мрежи X мапу свих физичких напада и полицијске бруталности према Србима у АП Косово и Метохија, од кад је власт преузео премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, нагласивши да се у том периоду догодио 81 етнички мотивисан напад на Србе.
„Да ли сте знали да је од доласка Албина Куртија на власт забележен 81 етнички мотивисан физички напад на Србе на Косову и Метохији? То је скоро један напад по седмици. Напади укључују физичке нападе, убоде ножем, рањавања из ватреног [...]
Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа
– Братство Манастира Црна Река
Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је зауст[...]
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра - На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима.
Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године
У срцу Шумадије, у близини Страгара, налази се питомо село Влакча у којем се 27. јуна 1884. године родио Михаило Петровић. А Михаило Петровић био је први српски пилот и прва српска ваздухоп[...]
РТ Балкан, 6. 7. 2024, Кад је текла крвава Дрина: Братунац се данас сећа 3.267 српских жртава Подриња из последњег рата
Патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију и помен душама побијених и помен души малог Слободана Стојановића, дечачића из Доње Каменице који је масакриран када се 27. јула 1992. вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео
Нигде, ваљда, лицемерје западног света није тако огољено, доведено до суштине као на примеру Братунца и Сребренице, два града, градића у источној Босни, на само петнаестак километара један од другог.
Један злочин, онај у Сребреници, што се Запада тиче, заслужио је и резолуцију ГС УН, други, исто тако тежак, крвав, стравичан, монст[...]
Н1 Београд, 12. 4. 2024, Министарство одбране: Годишњица потонућа брода Драва, потопљеног у херојској борби са нацистима
Припадници Војске Србије обележили су данас годишњицу потонућа речног монитора „Драва“, који је потопљен у Априлском рату 1941. године након херојске борбе са далеко надмоћнијим нацистичким агресором.
У спомен на погинуле чланове посаде одржана је комеморативна свечаност на позицији потонућа брода на Дунаву код Челарева. Уз звуке бродских сирена и почасни поздрав бродске страже, венце су у Дунав са брода Речне флотиле спустиле делегације Војске Србије и удружења „Ветерани Ратне морнарице“, саопштило је Министарство одбране.
Делегација Војске Србије је венац положила и крај спомен-бисте с[...]
