За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, Небојша Озимић Блог, 27. 1. 2017, Писмо Светолика М. Драгачевца Адолфу Хитлеру [из Архиве] Фото
Светолик М. Драгачевац је до 25. марта 1941. године био један од бројних пензионисаних среских начелника Краљевине Југославије – пензију је дочекао у Параћину и уживао у њој све до оног дана када је влада Цветковић-Мачек потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Изнервиран, понижен и шта све још не Драгачевац… РТ Балкан, 24. 4. 2025, Миломир Степић: Томпсон – Друштвени симптом или дијагноза
Томпсон – то су Хрвати. Односно, велика већина Хрвата. Зар пола милиона људи на његовом „перформансу“ почетком јула 2025. неће бити још један доказ који оповргава (псеудо)теорије о „хрватској демокрацији“ из 1991, а још више о „два камиона усташа“ из 1941? U Загребу се 5. јула спрема велика (нео)усташка „фешта“.… Радио Гораждевац, 25. 4. 2025, Узнемирујући графити у Гораждевцу
На једној кући у близини центра Гораждевца, у Патријаршијској улици, освануо је графит увредљивог садржаја на рачун Србије, уз испис „УЧК“, што означава тзв. Ослободилачку војску Косова. Графит је узнемирио мештане, посебно што се објекат налази у прометном делу села, а власник куће не живи у Гораждевцу. Ово није први…
Слободна Херцеговина, 10. 4. 2025, ЖИВИ СМО ЈОШ! – У Београду обиљежено 80 година од голготе гатачких равногораца
У београдском храму светог Алесандра Невског, у суботу 5. априла 2025. године, у организацији Клуба Гачана, поводом 80 година од страдања припадника ЈВ(уО) изгинулих на знаним и незнаним мјестима, највише на Лијевчу пољу, Зеленгори и Зиданом Мосту служен је помен, а потом је у парохијском дому одржан историјско-поетски осврт посвећен… РТ Балкан, 11. 4. 2025, Правни саветник Епархије рашко-призренске: Храм Христа Спаса споменик је репресији над 40.000 Срба
Питање заштите СПЦ и њене баштине на „Косову“ је била тема Ахтисаријевог Свеобухватног плана из 2007, који је Приштина преузела као обавезу пред међународном заједницом, као и најновијих обавеза у Бриселском и Охридском споразуму, пише адвокат Александар Радовановић После текста Гуракуча Кучија из Института за студије хибридног ратовања „ОКТОПУС“, под…
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа „фабрика смрти“ на Југоистоку Европе, неријетко називана „балкански Аушвиц“. Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор. У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 4.7.2017, Обиљежен устанак антифашиста бивше Југославије
Бијељина - Полагањем цвијећа и вијенаца на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату, Градска организација СУБНОР-а у Бијељини обиљежила је Дан борца, празник устанка народа некадашње Југославије.
Вијенци су положени на споменик у бијељинском насељу Међаши на којем су уписана имена 56 жртава фашистичког терора и на централно спомен-обиљежје у Рачи гдје су на спомен-плочама уклесана имена више од 2.000 антифашиста Семберије, Источне Босне и Војводине.
Преживјели борци Другог свјетског рата и потомци и поштоваоци антифашистиче борбе посјетили су данас и п[...]
![Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14501-350x200-no.jpg)
Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]
Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе?
данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватс[...]
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН - Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај.
Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године.
Бранко се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Мартинс Бранко износи чињенице које су му са терена достављали компетентни обавештајни органи и на основу ових доказа, са којима је упозната команда Посматрачке мисија УН у Загребу, сматра да [...]
Данас, 26.12.2019, Црна кутија крајишких Срба
У СКЗ-у представљена књига Чедомира Вишњића "Кордунашки процес"
Друго издање књиге „Кордунашки процес – Фрагмент у хисторији нестајања“ Чедомира Вишњића, представљено је данас у просторијама њеног издавача Српске књижевне задруге.
Ове године навршило се 75 година од како је у монтираном судском процесу страдало петоро Срба са Кордуна, учесника Народноослободилачког рата зато што су се залагали за аутономију Срба у Хрватској и њихово веће учешће у власти у складу са размерама њиховог страдања и борбе у Другом светском рату.
У политичком процесу у Гоњем Будачком због „сарадње са неприја[...]
Јужне вести, 8. 4. 2023, 82 године од бомбардовања Ниша и Хитлеровог одговора пркосу Југославије
Након што се Ниш укључио у мартовске демонстрације и изразио незодовољство због склапања савеза са Немцима, чему је претходио и војни пуч - 6. априла 1941. године у виду бомби стигла је реакција Хитлера на раскидање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
Већ 8. априла бомбардован је и Ниш где је невино страдало преко 400 Нишлија, а рањено око 500. Улазак немачких трупа у Ниш обележио је и бунт и пркос југословенског војника који је усамљен пуцао из топа на Немце.
Био је уторак када су око 5.30 из правца Бугарске немачки авиони "Штуке“ у лету бомбардовали Ниш на који [...]
