За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
РТРС, 10. 9. 2025, Научни скуп о страдању Срба: Јасеновац је опомена [Програм]
У Бањалуци је отворен међународни симпозијум „Концентрациони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату, 80 година послије“. На симпозијуму учествују еминентни научници и стручњаци. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Драгољуб Мирјанић рекао је да је ова установа његује традицију сјећања на страдање српског народа, посебно у… РТРС, Срна, 8. 9. 2025, Усташки симболи и поруке на споменику у српском повратничком селу Баћевићи
Споменик погинулим борцима НОР-а и цивилним жртвама Другог свјетског рата у српском повратничком насељу Баћевићи код Мостара јутрос је освануо ишаран фашистичким симболима и усташким поздравом „За дом спремни!„ Мјештани су о свему обавијестили полицију која је одмах изашла на лице мјеста и обавила увиђај. Споменик је био порушен у… Danas, 8. 9. 2025, Мионица: Сећање на жртве Маљевачких јаруга
Сетили смо се пре неки дан страдалника Маљевачке јаруге, места у близини центра Мионице, где је на најмонструознији начин скончало неколико хиљада људи, без суђења и пресуде после Другог светског рата. Било је ту и ђака Ваљевске гимназије, професора, лекара, заробљених четника, свих оних који су могли бити или су… РТС, Радио Београд. 9. 9. 2025, Парастос за жртве ’Медачког џепа‘ у Београду – сећање на невино страдале Србе
Вечерње новости, 28. 8. 2025, СРПСКИ ЈУНАЦИ ПОЧИВАЈУ НА ДВЕ ПАРЦЕЛЕ: Снимање георадаром парцеле Доре Кефалонити на Крфу оправдава тврдње њених деде и оца
КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства постало је власник земљишта уместу Аналипси, недалеко од популарних летовалишта Ипсоса и Дасије на Крфу, које је, према сведочењима мештана, гробница српских војника Моравске дивизије из Првог светског рата. Парцелу површине 15 ари друштву је поклонила Гркиња Дора Кефалонити, а у току је процедура задобијање дозволе… Глас Српске, 8. 9. 2025, ’Браниоци‘ из Јемена, ’агресори‘ с Озрена
Озрен, вјековна планина српског народа, у Одбрамбено-отаџбинском рату оскрнављена је звјерским убиствима бораца и цивила на озренско-возућком ратишту гдје су српске главе качене на зидове, а заробљеници проживљавали паклене муке све до посљедњег даха. Наређењем 3. корпуса тзв. Армије БиХ од 31. марта 1995. одред Ел муџахид директно је био…




