За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19. 8.2025, Саво Штрбац: Самоиницијативно протеривање Крајишника
„Огромна вест: Након 30 година, председник невладиног удружења ‘Веритас’, Саво Штрбац, коначно је признао да су ‘крајишки Срби’ напустили Хрватску ‘самоиницијативно’ без контакта с хрватским снагама, а не зато што их је Хрватска протерала. Анте Готовина провео је седам година у притвору на темељу оптужнице да су Срби протерани из…
СРНА, 29, 8. 2025, Лопаре: Први пут после 84 године служен парастос за 38 мјештана стријељаних 1941. године
У Лопарама је први пут након 84 године служен парастос код споменика у знак сјећања на 38 недужно пострадалих мјештана Бруснице, Вакуфа, Пирковаца и околних села који су стријељани 1941. године, изјавио је Срни одборник СНСД-а у Скупштини општине Ђоко Васић. Васић, који је био и иницијатор парастоса рекао је…
РТ Балкан, 21. 8. 2025, Миломир Степић: (Северно)Македонска салата
Унификација, односно формирање државне, политичке македонске нације није успело и по свој прилици неће. А и друштвена кохезија је крхка и одржава се на вештачки начин захваљујући утилитарним утицајима споља Почетком растакања југословенске државе, појавила се индикативна и упозоравајућа геополитичка карикатура. Чиниле су је три сличице. На првој човек… ИН4С, Митрополија црногорско-приморска, 28. 8. 2025, На данашњи дан 1903. основано Коло српских сестара
На данашњи дан, 28. августа 1903. године одржана је оснивачка скупштина Кола српских сестара. Од самог оснивања, удружење је било самостално у односу на све државне и друштвене институције. Основни приход друштва били су добровољни прилози. Његово дјеловање било је усмјерено на патриотски, хуманитарни и културно-просветитељски рад. Патриотски циљ друштва… Глас Српске, РТРС, Срна, 27. 8. 2025, Штрбац: Убијени су сви Срби који су у ’Олуји‘ остали на својим огњиштима
Сви Срби који су због старости, немоћи или вјерујући у обећање Фрање Туђмана да им се ништа неће догодити остали на својим огњиштима у „Олуји“ и непосредно након ње су на најсвирепији начин убијени што је чињеница коју многи не знају или превиђају, рекао је за Срну Директор Документационо информационог… Печат, 15. 8. 2025, О. Јован Пламенац: Павле Ђуришић као зицер за свађу
Ко је то у реакцији у Црној Гори на помињање Павла Ђуришића од стране митрополита Јоаникија у Лијевче Пољу 3. маја уочио добру прилику? Црна Гора је неугасиви жар. Потребно је само пирнути и она плане. Ових дана је – посута бензином Низом догађаја, од Научног скупа „Страдални пут –… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 11.11.2020, Битка које нема у уџбеницима историје, а спасла је армију војводе Живојина Мишића [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p9413-350x200-no.jpg)
РТС, 11.11.2020, Битка које нема у уџбеницима историје, а спасла је армију војводе Живојина Мишића [Видео]
У Првом светском рату, 1915. је била година великог страдања српског народа, када се војска повлачила пред нападима аустроугарске, немачке и бугарске војске.
Посебно је био тежак пролазак Ибарском клисуром, којом се повлачио највећи део српских војника. Јер док су они пролазили вијугавим путем оивиченим с једне стране реком, а друге стрмим литицама, на планинама изнад њих су се водиле одсудне борбе за њихов спас.
Раде Вукосављевић, артиљеријски мајор у пензији, рођен у селу Полумир у Ибарској клисури, први је почео да детаљно истражује шта се пре једног века, у балканским ратовима и Прво[...]
Политика, 10. 8. 2025, Живојин Ракочевић: Једини простор истинске слободе Срба
Поштовани, састанак ће се одржати у Националној библиотеци Косова „Пјетар (Петар) Богдани”, гласио је позив једног високог европског дипломате аутору овог текста. Требало је да се иде у библиотеку која се, до рата, звала Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”.
„Не могу да дођем у библиотеку, питаће ме 800.000 књига на мом језику зашто их деценијама нико не чита. Извините, не могу да издржим терет тог питања. Био сам у јамама где су ископавали мртве, али у своју библиотеку не могу да дођем”, гласио је одговор на позивницу.
Након потписивања мировних споразума 1999. године и доласка [...]
![Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26463-350x200-no.jpg)
Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић
Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог.
Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу отпочетом готово одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог изврши[...]
СРНА, 15.11.2021, Колубарска битка - Пут у славу
БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Колубарска битка, у којој је српска војска побиједила предвођена генералом, касније војводом, Живојином Мишићем, почела је 16. новембра 1914. године.
Битка је вођена у новембру и децембру на фронту дужем од 200 километара, што је чини највећом коју је српска војска водила у Првом свјетском рату.
Иако је цијели свијет очекивао капитулацију Србије, Прва армија којом је командовао генерал Живојин Мишић извела је успјешну контраофанзиву против бројније и боље опремљене аустроугарске војске.
Значај битке огледа се у томе што Аустроугарска није успјела да уни[...]
![Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16977-350x200-no.jpg)
Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан
Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац смештена су уз пут Приједор–Дубица, испод саме Козаре. Ова најмногољуднија села приједорске општине током Другог светског рата претрпела су огромне губитке страдајући током сваке непријатељске офанзиве.
Повод за геноцидни злочин у овим селима био је неуспех офанзиве на Козару 1942. године. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатније Осме усташке бојне предвођене сатником Батинићем. Злочин је почињен без употребе ватреног оружја, ножевима, секирама без иједног испаљеног метка.
У периоду од 20. до 23. октобра страдало је 388 житеља Великог [...]
