За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 25. 2. 2025, Живојин Ракочевић: Затирање велике светиње – Уништавање испоснице Светог Петра Коришког код Призрена
Два човека, од којих је један у униформи, стоје на ивици кањона на обронцима Шар-планине. Пролазимо поред њих аутомобилом и схватамо да од леда не можемо даље. Гледају нас, окрећемо кола за сваки случај и одлучујемо да пут наставимо пешке, они мисле да смо „њихови”. С друге стране кањона допире…
Политика, 25. 2. 2025, Гробови српских жртава Првог светског рата у 40 држава
Гробови Срба остали су и у Албанији, Грчкој, Румунији, Италији, Француској, Тунису, Алжиру, Бугарској, Мађарској, Немачкој, Пољској, Чешкој, Словачкој, Турској, Швајцарској, Белгији, Холандији… Ужице – Ни данас се не заборавља да су Србија и њен народ током Првог светског рата претрпели велике губитке: не само у крвавим биткама њене војске…
Искра, 20. 2. 2025, Владимир Умељић: Антисрпски лобисти и цареве нове хаљине
Концертирана и систематска дехуманизација српског народа на Западу на крају 20. века је представљала исто тако немилосрдно гажење свих норми хуманизма, етике и морала од стране бесавесних лобиста, као што је то учинила НАТО-агресија на остатак српских земаља 1999. године у односу на позитивно међународно право. Овде кратки помен једном… СРНА, 24. 2. 2025, Убица српске породице смије се у лице тетки мртве дјеце
Припадник Хрватске војске Јожица Мудри, који је прије 33 године ликвидирао четворочлану српску породицу Радосављевић у Дарувару, данас живи као угледан домаћин и не пропушта прилику да се тетки монструозно убијене дјеце приликом сусрета насмије у лице, саопштио је данас Информационо-документациони центар „Веритас“. У саопштењу се наводи да је на… Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]
Топлички устанак фебруар–март 1917. Повлачењем српске војске са државне територије није престао и оружани отпор окупатору на територији Краљевине. У земљи је остао један број српских војника који је заостао у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који у време окупације 1915. године…
Компас инфо, Српство у Македонији, 11 / 24. 2. 2025, Свети Ђорђе Кратовац: Непоколебљиви сведок вере православне [На данашњи дан]
Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре. После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски Средац” (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп…
Не заборављамо – Памтимо
Моја Херцеговина, 2. 2. 2017, Пренесене мошти пострадалих мученика: Служен парастос српским новомученицима из села Горње Храсно
ГОРЊЕ ХРАСНО – Данас је, у селу Горње Храсно, епископ захумско-херцеговачки Григорије, уз саслужење пароха чапљинског Марка Гојачића и пароха метковачког Бориса Чоловића, служио Свету архијерејску литургију и парастос српским новомученицима из села Горње Храсно, пострадалим 1941. године.
Том приликом обављен је и пренос моштију пострадалих мученика у новоизграђену спомен костурницу, покрај порушене цркве Св. Јована.
У Светом писму, браћо и сестре, има једна чудесна ријеч, чудесног и славног Бога Исуса Христа, богочовјека који каже: не бојте се оних који могу убити тијело а не могу убити душу[...]
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву - и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја.
Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више од три деценије предмет је сарајевског подметања неистина кроз тезу о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Најновија лаж је конструкција да је Алија Изетбеговић требао бити размијењен за командата Друге армије Милутина Кукањца и да о изласку ЈНА из команде под Бистриком није било договора. Да истина јесте наше најјаче оружје, п[...]
Срна, 17.9.2016, Данас је Свети свештеномученик Петар Дабробосански
Српска православна црква данас молитвено прославља Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар (Зимоњић), митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија (Летице) постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетова[...]
Б92, Танјуг, Срна, 1. 4. 2024, Усташки масакр у општини Србац: 80 година од свирепог злочина
На Стегића ади у Разбоју Љевчанском у општини Србац данас је служен помен за 22 Срба које су 1944. године на најсвирепији начин убиле усташе.
Предсједник србачког СУБНОР-а Богдан Давидовић рекао је новинарима да Стегића ада пуних 80 година носи злокобан назив "стратиште", што је синоним за губилиште и мучилиште, гдје се догађа смрт невиних.
"Обавеза наших и будућих генерација је да се то не заборави, као ни трајна порука која је уклесана на каменом споменику крај Врбаса `Памтило се – не поновило се", додао је Давидовић.
Он је навео да је идеја о подизању овог спомен-обиљежја покренута[...]
Вести онлајн, 12. 7. 2023, Ратне заставе на Маршу мира
У Меморијалном центру Поточари обележено је 28 година од страдања Бошњака у Сребреници 1995. године, а и ова годишњица протекла је у знаку дубоких подела.
Велика фарса
Бошњаци, већ трећу годину заредом, нису присуствовали комеморативној седници Скупштине Сребренице зато што се на њој одавала почаст свим жртвама последњег рата.
Истовремено, у месту Незука, код Зворника, у склопу манифестације Марш мира који Бошњаци организују у почаст погинулих у Сребреници јула 1995, одржана је смотра некадашњих припадника 28. дивизије Армије РБиХ на којој су развијане ратне и исламске заставе. Притом с[...]
