За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, e-Veritas, 29.10.2025, Саво Штрбац: Драганова мајка Ружица
Недавно је канцеларију “Веритасa” у Београду телефоном позвала Зорица Ј. из Обреновца замоливши ме да њеној пријатељици Ружици Павловић помогнем да сазна зашто јој се син Драган поново не јавља. Човек под именом Драган Павловић, рођен 1968. у селу Костојевићи код Бајине Баште, од оца Малеша и мајке Ружице, налазио… РТС, 9. 3. 2014, Од пропаганде до злочина [из Архиве] ’Србија у Великом рату‘ [Филм]
Срби су у аустроугарској штампи представљани као народ дивљака који „живи у ишчекивању крвопролића“ а Србија је приказана као земља ’краљеубица‘ и ’злочиначких завера‘. Негативан стереотип који је потрхрањиван годинама довео је до монструозних злочина над Србима у Мачви 1914. године. Убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић није било… e-Veritas, СРНА, 31. 10. 2025, Штрбац: Хрватска скупом о Јасеновцу разоткрила свој чисти фашизам
Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је Хрватска све до одржавања скупа о Јасеновцу у Хрватском сабору могла тврдити да су носиоци усташтва и фашизма у тој земљи тек минорне групе и појединци, али да се сада разоткрила, што Србима у ствари и одговара. „Они овим… СПОНА, 29. 9. 2025, Из наше прошлости: Крста Алексић – први српски учитељ у Старом Нагоричану
Прву модерну основну српску школу у самом селу Старо Нагоричане, 1890. године отворио је Крста Алексић, који је био родом из Поречког краја. У свим сеоским школама у данашњем Кумановсоком крају, све до 1885. године учило се по манастирском методу из црквених књига. Школе за које се зна да их… РТРС, Срна, 30. 10. 2025, Протјеривање Срба са источне Билогоре некажњено 34 године
Пуне 34 године навршиће се сутра од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10″, која је довела до масовног прогона Срба са подручја источне Билогоре, гдје је убијено 64 људи, међу којима је био 41 цивил, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно… РТРС, СРНА, 29. 10. 2025, Навршиле се 34 године од присилне евакуације Срба из 26 села Пожешке котлине
Навршиле су се 34 године од присилне евакуације и убиства Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, а за тај злочин и етничко чишћење до данас нико није одговарао. У чишћењу „непокорних“ села, укључујући неколико сусједних, према Веритасовим наводима, према још непотпуним подацима убијено је 71 лице српске националности,… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
Глас Српске, СРНА, 24-25. 6. 2025, Од комшије до џелата - злочин без казне у Мотикама
Након што су Дракулић и Шарговац остали пусти, јер су усташе све поклале, дошао је ред на трећи чин и сусједно село – Мотике, гдје су, према доступним подацима, кољачи убили 679 српских житеља.
У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва било је око 60 одсто Срба и 40 одсто Хрвата. Других народа и вјера није скоро ни било.
Драган Стијаковић, који је почетком Другог свјетског рата имао 16 година, свједочи да су већ у априлу 1941. године Хрвати постали агресивни према Србима, и то без повода.
„Хрвати су постали агресивни на сваком кораку. [...]
Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији
СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета.
Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине Вила Лагарина, а откриће га министар Никола Селаковић.
На територију Трентина за време Великог рата смештено је на стотине ратних заробљеника - Руса, Румуна и Срба, који су искориштавани за рад. Подаци везани за српске заробљенике, сахрањене на[...]
Вечерње новости, 31. 7-1. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДЕВОЈКА ПОД ИМЕНОМ МИЛУН ПОСТАЈЕ БОМБАШ: У ратни списак уписана је као Милун Раденка Савић, добровољац из села Копривнице
На данашњи дан 1973. преминула је Милунка Савић. Хероина балканских и Првог светског рата, најодликованија жена у историји ратовања, једина жена (на свету) одликована француским Ратним крстом са златном палмом, уз две Легије части; британским Орденом светог Михаила и св. Ђорђа (витешког реда), руским одликовањем св. Ђорђа за војничке заслуге, и наравно, медаљом Обилића, две Карађођеве звезде с мачевима,.. Уз своју кћи, отхранила је још три усвојене девојчице, одшколовала тридесет двоје деце из завичајног Старог Раса, из Рашке, Јошаничке Бање и Каменице... Талентована ратница, храбар бомбаш, ни[...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета.
Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада у међусобном сукобу али и везан формалним уговорима о сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини, Броз је коначно одлучио да интересе револуционарног преузимања власти стави испред захтева противокупаторске борбе. У свом писму Покрајинском комитету КПЈ за Србију послатог [...]
