За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
HelmCast, 27. 12. 2025, Разбуђивање: Микро-геноцид на Мајевици и у Семберији 1941. Милутин Тешановић [Видео] Мапа
Милутин Тешановић је Србин који је рођен 1961. године у селу Кореташи, општина Лопаре, подно планине Мајевице у сјеверо-источним дијеловима Босне. Скоро двије деценије Милутин Тешановић се бавио изучавањима прошлости, кроз приче и документе о свом родном крају. Ту је наишао на занимљиве пописе из времена Османске царевине, који јасно… РТ Балкан, 6. 1. 2026, Зоран Шапоњић: Крвави Божић у Кравици – Ни казне, ни кривице, ни кајања ни намере да се ико казни
Непокретну Мару Божић (89) нашли су у њеној кући, најстрашније злостављали па живу запалили, претходно су старици убили и сина. И Негосав (80) и Крстина (81) Ерић, мучени су па запаљени у својој кући Тридесет и три године је од крвавог Божића у Кравици а нити има казне за злочин,… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 2. 1. 2026, Једна архивска полемика – Хашки Трибунал против Срба
Током протеклих тридесет година вођено је много полемика о карактеру тзв. хашког Трибунала, од начина његовог успостављања, подизања оптужница и пресуда. Стога из Архиве доносимо једну од тих полемика вођених 2006. године, када је Насер Орић, командант муслимаских јединица у Сребреници, сребреничком крају дуж Подриња, добио симболичну казну да би… ИН4С, 1. 11. 2024, Загребачки лист „Српско коло“ 1910: Част великом Србину Николи Тесли који није заборавио на своју српску крв [из Архиве] In memoriam
Загребачки лист „Српско коло“ 1910. године објавио је текст којим јавља да је, како је нагласио, Србин Никола Тесла наследио од свог ујака, митрополита Николаја (Мандића), значајан иметак, те да је славни научник показао да ни у туђини није заборавио на своју српску крв тиме што наследство није прихватио, већ… Министарство одбране РС, 6. 1. 2026, Мојковачка битка – 110 година [In memoriam] 1916-2026.
Мојковачка битка децембар 1915 – јануар 1916. Централне силе – Аустроугарска, Немачка и Бугарска – у октобру 1915. године напале су по трећи пут Краљевину Србију. Њен једини јак савезник тада била је Црногорска војска, која је држала фронт од Вишеграда узводно Дрином и Таром. Тиме је српској 1. Армији,… Печат, 4. 7. 2025, о. Јован Пламенац: Небо и поднебесје – Владике између четника и комуниста
Црногорски комунисти у демократском дресу ових дана интензивно манифестују своју стару навику, штовише стечено право, да бију свезаног. У изјавама двојице владика уочили су опасност за своју бруталном силом успостављену партијску истину и сунули су као стршљени којима је повријеђено гнијездо Почело је тако што је 3. маја архиепископ цетињски… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 17. 3. 2024, Одата почаст Споменку Гостићу, најмлађем одликованом борцу ВРС
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, којег је постхумно Медаљом за храброст „Милош Обилић“ ове године одликовао и предсједник Србије Александар Вучић.
Парастос Споменку и шесторици српских бораца, служио је свештеник Владимир Кукић који указао на потребу да се њихова дјела, доброта и страдање не смију заборавити.
"Они су нам узор и идеал како се воли родна груда", рекао је свештеник Кукић.
Драган Трипић, Споменков полубрат, за Споменка каже да је био озб[...]
![Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13708-350x200-no.jpg)
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара. Настаје са свих страна отварање непријатељске ватре на наше предње делове. Српска артиљерија са својим широким цевима туче по нама, а митраљеска и пушчана ватра се такође умешала“ – извештавала је, примера ради, Оклопна група ”Клајст”.
Само Струмички одред уништио је 14 немачки[...]
Глас Српске, СРНА, 15.5.2018, Некажњени злочини у Тузанској колони отварају могућност да буду поновљени
Бијељина - Породице 59 убијених у "Тузанској колони" ни 26 година након овог злочина муслиманских паравојних снага не могу да жртвама одају почаст и запале свијеће на мјесту страдања у Федерацији БиХ, рекао је данас брат убијеног војника Миодраг Вујановић.
"Неко други данас на том мјесту слави дан побједе, дан ослобођења и тиме још досипа со на рану породица настрадалих. Кога су то они побиједили, од кога су мој град ослободили? Зар своју срамоту приказују као побједу, зар нечију тугу они прослављају", истакао је Вујановић.
У обраћању породицама убијених, саборцима и суграђанима који су [...]
Срна, 28.8.2015, Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992.
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.
РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.
Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца [...]
Вечерње новости, 7. 4. 2024, Србе хтели да прогласе за православне Албанце: Како је фашистичка индоктринација на КиМ настављена у Титовој СФРЈ
БУДУЋНОСТ пројектују образовни програми који стварају уверења и ставове младих људи о свету у коме живе.
Трагедија Срба на Косову и Метохији је суштинска последица одгајања генерација Албанаца на расистичким и Срба на аутошовинистичким митовима који су у школе Косова и Метохије донели учитељи фашистичке велике Албаније у Другом светском рату. Исте идеје су исти људи, на челу са бившим великоалбанским учитељем Фадиљем Хоџом, под Брозовим покровитељством ширили у Југославији, открива за Новости историчар др Игор Вукадиновић у необјављеној архивској грађи из Албаније, Југославије и Србије.
[...]
