За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Радио Гораждевац, 25. 4. 2025, Узнемирујући графити у Гораждевцу
На једној кући у близини центра Гораждевца, у Патријаршијској улици, освануо је графит увредљивог садржаја на рачун Србије, уз испис „УЧК“, што означава тзв. Ослободилачку војску Косова. Графит је узнемирио мештане, посебно што се објекат налази у прометном делу села, а власник куће не живи у Гораждевцу. Ово није први…
Слободна Херцеговина, 10. 4. 2025, ЖИВИ СМО ЈОШ! – У Београду обиљежено 80 година од голготе гатачких равногораца
У београдском храму светог Алесандра Невског, у суботу 5. априла 2025. године, у организацији Клуба Гачана, поводом 80 година од страдања припадника ЈВ(уО) изгинулих на знаним и незнаним мјестима, највише на Лијевчу пољу, Зеленгори и Зиданом Мосту служен је помен, а потом је у парохијском дому одржан историјско-поетски осврт посвећен… РТ Балкан, 11. 4. 2025, Правни саветник Епархије рашко-призренске: Храм Христа Спаса споменик је репресији над 40.000 Срба
Питање заштите СПЦ и њене баштине на „Косову“ је била тема Ахтисаријевог Свеобухватног плана из 2007, који је Приштина преузела као обавезу пред међународном заједницом, као и најновијих обавеза у Бриселском и Охридском споразуму, пише адвокат Александар Радовановић После текста Гуракуча Кучија из Института за студије хибридног ратовања „ОКТОПУС“, под…
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа „фабрика смрти“ на Југоистоку Европе, неријетко називана „балкански Аушвиц“. Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор. У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору… СРНА, 15. 4. 2025, Иницијатива за израду поштанске марке у знак сјећања на пробој јасеновачких логораша
Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина иницирала је израду поштанске марке у знак сјећања на пробој посљедње групе логораша из хрватског концентрационог логора Јасеновац 22. априла 1945. године. „У сарадњи са предузећем `Поште Српске` установа је иницирала израду персонализоване поштанске марке у знак сјећања на посљедњу групу јасеновачких логораша која је…
РТРС, 21. 4. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Бијелом Потоку [Мапа]
У бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје поводом 83 године од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. На други дан Васкрса, највећег хришћанског празника, усташе су без милости угасиле живот 54 Срба. Мјештани насеља Бијели Поток…
Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 24.3. 2019, БОЛ ЈЕ СВЕ ВЕЋА Прошло је 20 година, а Марија још памти како су јој НАТО бомбе однеле мужа и бебу
Моја ћерка, Бојана тада је имала само 11 месеци, она је најмлађа жртва бомбардовања Југославије. Да је жива, ове године би напунила 21 годину. То су ствари које не могу никада да се прежале нити забораве, сви који смо то доживели, и изгубили највољеније тог трагичног дана. Нема ноћи, нема дана да се тога не сетим, туга је велика и неописива.
Овако се за "Блиц", присећа Марија Тошовић из Мердара кобног дана, када је у истој ноћи остала без ћеркице, најмлађе жртве бомбардовања Југославије, и супруга Божине.
Породица Тошовић из Мердара живела је мирно и безбрижно до 11. априла 1999. године,[...]
РТРС, СРНА, 25.7.2021, Обиљежавање 80 година од усташког злочина над ливањским Србима
Вишедневно обиљежавање 80 година од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свјетског рата данас почиње у Бањалуци и Београду гдје ће бити служени помени за страдале.
Усташе су у данима око Огњене Марије 1941. године у ливањском крају убиле око 1.600 Срба.
На стратиштима Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, у јамама Самогред, Равни долац, Бикуша, Сухача остала су тијела мушкараца, жена, стараца и дјеце, међу којима њих 250 није навршило ни шест година.
Парастоси Србима побијеним љета 1941. године данас ће бити служени у ц[...]
Политика, Радио Гораждевац, 16. 6. 2024, Навршило се 25 година од киднаповања Срба у Ораховцу
Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближијх чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.
Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне, пренео је Радио Гораждевац.
О осталој тројици Срба који су тога дана киднаповани, Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), до данас се ништа не зна и тим људима се губи сваки[...]
Вести Онлајн, 13. 8. 2024, Гораждевац: Тишина болнија од рана
Тада је имала 13 година и трчала је до Бистрице јер су сви њени другари већ били тамо. Крај реке. А где би деца на 40 степени?
Данас, 21 годину касније Драгана Србљак (34) углавном не зна куда иде. Стално је на релацији Гораждевац – Београд – Немачка. Једини дан у години када зна где ће тачно бити је 13. август. Тада је у родном месту како би са осталим преживелим малишанима, а сада већ зрелим људима, одала пошту погинулим друговима и комшијама Пантелији Дакићу и Ивану Јововићу.
Парастос убијеним дечацима прво се служи у Цркви Успења Пресвете Богородице у Гораждевцу, а онда породице, род[...]
![KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19486-350x200-no.jpg)
KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]
Јуче је обележена 20-годишњица од мартовског погрома на Косову – највећег етничког насиља од доласка међународних и безбедносних снага.
Две деценије од 17. марта низом су активности обележене у више средина на Косову, са централном манифестацијом у Грачаници.
Двадесетогодишњица мартовског погрома обележена је и у Београду. Осим пријема стотинак деце са Косова у Палати Србија, у Народном позоришту је у 18 часова одржана свечана академија.
Потом је у 20 часова Радио Телевизија Србије премијерно приказала на свом првом каналу документарни филм „Досије Косово – Погром“.
Причу о једном [...]
