За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 25. 5. 2025, Прво се чуо крик! Страшно сведочанство о убијању и упокојених Срба које већ чува – вечност [Видео, Фото]
Горње Неродимље, етнички очишћено село на Косову и Метохији. Кад су Србе отерали, разорили су гробље. Осећам само бес. Спречавам се да псујем изнад порушених гробова, а они то третирају као стварност коју треба обрадити – ту је гроб, ту је била црква, ту двор цара Душана. То њихово прихватање… СРНА, 7. 6. 2025, Сребреница: Навршавају се 82 године од злочина над Тројчинданским жртвама
Код спомен-костурнице у Сребреници у понедјељак, 9. јуна, биће служен парастос за више од 250 Срба које су усташе убиле у свирепом злочину на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године. За убијене српске цивиле у Сребреници и оближњим селима Витловци и Залазје биће прислужене свијеће и положено цвијеће код… Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса – Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]
Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање… ИСКРА, 6. 6. 2025, Владимир Умељић: Распад друге Југославије и ’великосрпска агресија‘
Косовско-метохијски Албанац, публициста и политичар Ветон Сурои, разговарао је крајем маја ове године са немачким новинаром Михаелом Мартенсом, уредником високотиражног листа Франкфуртер Алгемајне Цајтунг о догађањима пред сам почетак грађанских ратова у другој Југославији и пружио још један доказ провидне и злонамерне бесмислице о „великосрпској агресији“, као главном односно једином… Вечерње новости, 8. 12. 2021, Љубодраг Димић: Српски хегемонизам трајна хипотека: Конституисање федералне јединице и оснивачки конгрес партије [из Архиве]
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године. Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (АСНОС) дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то… Стање ствари, 15. 5. 2025, Радослав M. Грујић: Старо Српско Скопље
Тако су наши преци за једанаест деценија (од 1282. до 1392. године) непрекидне српске владавине у Скопљу успели да даду изразито српско обележје, не само Скопљу него и целој његовој области Када су наши преци у VI веку после Христа почели се спуштати са Севера да се населе на Балканско… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом су страдали и [...]
СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља - најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА - Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић.
Она је рекла да су гробља и споменици, мале цркве на Косову и Метохији, свједочанства о поријеклу, социјалном статусу, породичним односима и историји, а уз то хронолошки гледано представљају најаутентичније свједочанство континуираног присуства Срба на Косову и Метохији.
Вандализам према сакралном [...]
СНО Слобода, СРНА, 10. 08. 2024, Представљен 20. број Зборника о грађанском рату у Хрватској
- Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не „великосрпска агресија“ и „одбрамбени рат“, објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова „Грађански рат у Хрватској /1991-1995/“, који је представљен 31. јула 2024. године у Београду, а поводом 29-годишњице прогона српског народа из Хрватске.
У Зборнику у издању Удружења Срба из Хрватске, који објављује текстове научника, академика, истраживача и војних експерата, међу којима су ове године и академик Јелена Гускова и Срђа Трифковић, на ан[...]
Вечерње новости, 25. 2. 2014, Г. Милановац: Нађене људске кости
Током сече 1.013 стабала код Спомен-комплекса у Горњем Милановцу нађене људске кости. Претпоставља се да је реч о посмртним остацима жртава које су стрељали комунисти
НАГЛО сушење 1.013 стабала смрче, бора и понешто кедра на чувеном Спомен-комплексу "Брдо мира" у Горњем Милановцу, и њихова законита сеча, открили су сурову истину - испод пањева нађено је много људских костију!
Основано се, по сећањима старих Милановчана и засад још незваничним претпоставкама одговорних у надлежним институцијама, сматра да су то посмртни остаци жртава које су комунисти баш ту, недалеко од центра града, стр[...]
