За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 30. 10. 2025, Протјеривање Срба са источне Билогоре некажњено 34 године
Пуне 34 године навршиће се сутра од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10″, која је довела до масовног прогона Срба са подручја источне Билогоре, гдје је убијено 64 људи, међу којима је био 41 цивил, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно… РТРС, СРНА, 29. 10. 2025, Навршиле се 34 године од присилне евакуације Срба из 26 села Пожешке котлине
Навршиле су се 34 године од присилне евакуације и убиства Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, а за тај злочин и етничко чишћење до данас нико није одговарао. У чишћењу „непокорних“ села, укључујући неколико сусједних, према Веритасовим наводима, према још непотпуним подацима убијено је 71 лице српске националности,… Вечерње новости, 12. 10. 2025, Племство очувало српско наслеђе у Румунији: Капитално дело др Саше Јашина о 200 породица које су одбраниле српски идентитет
НА последњем попису 2021. у Румунији је пребројано 12.026 припадника српске националне мањине што је 33,5 одсто мање од 18.076 колико их је пописано 2011. Овај драматичан пад је наставак дугог процеса нестајања некада бројних и утицајних Срба у историјским кнежевинама Влашкој, Трансилванији и делу Молдавије. На овом простору вечне… РТ Балкан, 28. 10. 2025, Округли сто у Сабору и ревизија историје: Јасеновац био ’радни логор на добром гласу‘
У хрватском парламенту одржан је псеудо-научни скуп на којем су „публицисти“ и „независни истраживачи“ износили тврдње да је у Јасеновцу убијено мање људи него у Сребреници За организаторе и учеснике ревизионистичког скупа у хрватском Сабору, одржаног у организацији радикално десних Суверениста и странке ДОМиНО, усташки логор Јасеновац био је „радни… Глас Српске, РТРС, 18. 10. 2025, У Бањалуци промовисана књига ’Српска национална географија‘
У Бањалуци је промовисна књиге „Српска национална географија“, аутора Рајка Гњата у којој је обрађена комплексна историјско-географска, етнокултурна, демографска и просторно-функционална проблематика српског етничког простора. Кључна питања, обрађена у овој књизи која је изашла у издању Природно-математичког факултета бањалучког Универзитета тичу се фактора настанка, развојних процеса и проблема у српском…
РТС, 26. 10. 2025, Кандило за мученике: Осам деценија од ликвидације Шапчана без суђења [Видео]
Свечаном академијом Кандило за мученике и поменом у Саборном храму, Шапчани обележавају 80 година од страдања угледних суграђана, које су комунисти на крају Другог светског рата, без судског поступка и утврђене кривице, ликвидирали код старог моста на Сави. Четири дана после одступања немачких јединица, на Свету Петку, 27. октобра 1944.…
Не заборављамо – Памтимо
![Tango Six, 30. 1. 2023, Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“: NATO nad Jugoslavijom 1999. godine [iz Arhive, Foto]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19592-350x200-no.jpg)
Tango Six, 30. 1. 2023, Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“: NATO nad Jugoslavijom 1999. godine [iz Arhive, Foto]
Američki pilot koji je dokrajčio Leteće Zvezde opisuje kako su po ciljevima u Jugoslaviji dejstvovale posade aviona F-15E i objašnjava kako je došlo do uništenja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri
Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“ (10 procenata istine - Priče iz kokpita -- sm/a.m) koji se bavi temama vojnog vazduhoplovstva u poslednje dve nedelje emitovao je više detalja o borbenoj upotrebi američkog ratnog vazduhoplovstva i drugih NATO zemalja iznad Jugoslavije 1999. godine nego drugi izvori za prethodne 24 godine. Zahvaljujući svedočenju pilota USAF-a, pukovnika Majka Pe[...]
Глас Српске, 31. 3. 2023, СФОР прије 19 година брутално напао породицу Старовлах
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Пуних 19 тужних година навршиће се сутра од страдања свештеничке породице Старовлах, која је у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године на Палама брутално премлаћена, а насилнике - припаднике СФОР-а никада није стигла заслужена казна за злочин над српским цивилима.
"Брутални напад на свештеника Јеремију и његову породицу није био само персонални атак на њега, већ на Српску православну цркву и на српски народ коме су тадашњи силници јасно ставили до знања да могу, као њихови историјски претходници, да са Србима раде шта хоће, а да за то не одговарају", [...]
Хронограф.нет, 24. 11. 2018, Витали Жучни: Дража Михаиловић против Јосипа Броза 1914.
У новембру 1914, 42. хрватска домобранска дивизија КуК „казнене експедиције“ наступа од Мионице преко Горње Топлице ка комуникацији Лајковац – Љиг, са намером да је стави под контролу. О тој намери хрватски војни историчар Славко Павичић пише: „Дан прије продро је сатник Матија Мурковић од 25. домобранске, са својом бојном (батаљон) и са своја два горска (брдска) топа далеко напријед пред борбену црту и заузео Баћиновац“.
Сатник (капетан) Матија Мурковић био је најбољи борац сабљом у читавој аустро-угарској војсци, и као врстан мачевалац, на армијским такмичењима редовно је освајао прва места[...]
РТРС, 30. 4. 2024, Гидеон Грајф: Оно што се догодило у Сребреници јула 1995. не може се дефинисати као геноцид. То је политички покушај да се историја прекроји
Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године рекао је да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид и да се са тим термином не може играти, те да би усвајање резолуције о Сребреници био покушај прекрајања историје.
- Ми, чланови Комисије осуђујемо ову иницијативу да се резолуција донесе у УН. То ће имати веома лош ефекат. И упозоравамо: немојте то радити. То је опасно. То је опасно. Људи прије свега заслужују, послије толико година крвопролића, да живе мирно, а управо то, како к[...]
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
