За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Danas, 8. 9. 2025, Мионица: Сећање на жртве Маљевачких јаруга
Сетили смо се пре неки дан страдалника Маљевачке јаруге, места у близини центра Мионице, где је на најмонструознији начин скончало неколико хиљада људи, без суђења и пресуде после Другог светског рата. Било је ту и ђака Ваљевске гимназије, професора, лекара, заробљених четника, свих оних који су могли бити или су… РТС, Радио Београд. 9. 9. 2025, Парастос за жртве ’Медачког џепа‘ у Београду – сећање на невино страдале Србе
Данас се навршавају 32 године од како је хрватска војска извршила напад на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Према подацима Веритаса, у акцији “Медачки џеп” страдало је 87 Срба. Међу жртвама било је 17 жена, а 22 лица било је старије од 60 година. У цркви Светог Марка у…
Вечерње новости, 28. 8. 2025, СРПСКИ ЈУНАЦИ ПОЧИВАЈУ НА ДВЕ ПАРЦЕЛЕ: Снимање георадаром парцеле Доре Кефалонити на Крфу оправдава тврдње њених деде и оца
КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства постало је власник земљишта уместу Аналипси, недалеко од популарних летовалишта Ипсоса и Дасије на Крфу, које је, према сведочењима мештана, гробница српских војника Моравске дивизије из Првог светског рата. Парцелу површине 15 ари друштву је поклонила Гркиња Дора Кефалонити, а у току је процедура задобијање дозволе… Глас Српске, 8. 9. 2025, ’Браниоци‘ из Јемена, ’агресори‘ с Озрена
Озрен, вјековна планина српског народа, у Одбрамбено-отаџбинском рату оскрнављена је звјерским убиствима бораца и цивила на озренско-возућком ратишту гдје су српске главе качене на зидове, а заробљеници проживљавали паклене муке све до посљедњег даха. Наређењем 3. корпуса тзв. Армије БиХ од 31. марта 1995. одред Ел муџахид директно је био… Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]
Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ. План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије. Ако Русија не… Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, СРНА, 6. 9. 2025, Сарајево ћути о злочину који је Додик спасио од заборава – Гаравице
У сарајевском јавном простору ни данас нема мјеста за страдање 12.000 Срба у Гаравицама 1941. године, које је од заборава спасио предсједник Републике Српске Милорад Додик, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. „Захвални смо предсједнику Српске Милораду Додику јер је Гаравице спасио од заборава. Додик…
Не заборављамо – Памтимо
![РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17694-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]
Цео немачки окупациони систем заснивао се на три премисе: кажњавање Срба, награђивање Хрвата и награђивање југословенских суседа деловима њене територије, то је извирало и из овог Хитлеровог наређења, каже историчар Милан Кољанин за РТ Балкан
Република Србија купила је оригинал Директиве 25 Адолфа Хитлера, документа који је означио почетак немачког напада на Југославију и у којем се у основним цртама даје план војне операције. То је био Хитлеров одговор на демонстрације 27. марта 1941. и одбацивање Тројног пакта.
Документ, који има 13 оригинала, купљен је на међународној аукцији, Влада Србиј[...]
Вести Онлајн, 1. 9. 2025, Помен борцу за слободу - Лозничани одали пошту Веселину Мисити
Представници Војске Србије и Касарне „Поднаредник Момчило Гаврић“ у Клупцима, Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“ и удружења грађана која негују традицију ослободилачких ратова положили су венце код споменика пуковнику Веселину Мисити, на старом делу лозничког гробља.
Тиме је у суботу обележена 84. годишњица од првог ослобођења Лознице у Другом светском рату и погибије Мисите под чијом командом је донета слобода 31. августа 1941. године.
Претходно је служен помен Мисити и свим палим борцима за слободу, а онда је Марко Јовановић, члан Градског већа, рекао да је 31. август поста[...]
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели.
Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У извештају за 718. пешадијску дивизију, командант 738. пешадијског пука указује на то да се оваквим насиљима становништво подстиче на устанак; и на крају поново ће немачки војник морати да буде одговоран за последице.
Такође, и К.О. Загреб (Kreigsorganisation, централна [...]
![Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24218-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]
О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама.
Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та традиција била је уграђена у темеље модерних српских држава, Црне Горе и Србије. На устаничко наслеђе српског народа позивала се и прва Југославија. Њено кључно „место сећања“ била је ујединитељска епопеја Балканских ратова и Првог светског рата, протумачена као ко[...]
Глас Српске, 29.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (3) – Орахова: Најжешће нападали на дане великих вјерских празника
Усташка претходница, састављена од припадника локалног становништва, преузела је власт у Орахови већ око 12. априла 1941. године. Они су дочекивали припаднике краљеве војске, разоружавали их и, ако су били Срби, лишавали их слободе.
Као што је у скоро свим муслиманским и хрватским селима усташка власт дочекана са одобравањем и одушевљењем, тако је било и у Орахови. Она ће постати једно од усташких упоришта између Босанске Градишке и Босанске Дубице. На хрватској обали ријеке Саве, у близини Орахове, налази се село Млака. Оно је било дио комплекса логора Јасеновац. Усташе из Млаке и околине [...]
