За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нови Стандард, 11. 2. 2026, Ратко Ристић: Грајф, Срби и сећање на геноцид
Нико нема право да сакрије истину о геноциду у Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата ако заиста бринемо о будућности сопственог народа, како се кошмари прошлости не би поново обликовали као судбинска реалност. Хвала господину Гидеону Грајфу који нас је на то подсетио Господин Гидеон Грајф, знаменити израелски… Српски меморијал, 19. 2. 2026, Гордана Јанићијевић: Рат (увелико траје) – Вуковар
3. 12. 1991. Ауто-пут празан… Спустила се густа магла, суморна слика. Шид – војска, тенкови, контроле, страже, рампе… Село Негославци. Оштећене куће, камиони са кукурузом. Сеје се жито. Тенкови, страже… Приближавамо се Вуковару, граду старом 760 година, названом по реци Вуки која овде налази смирај у некад лепом, плавом, Штраусовом… Глас Српске, Веритас, 18. 2. 2026. Злочин који и даље опомиње: 34 године од убиства породице Олујић
Убиство четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање прије 34 године, које су извршили припадници ХОС-а, спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Документационо-информациони центар „Веритас“ овај случај сврстава међу најмонструозније ликвидације породица у ратовима деведесетих. У саопштењу се наводи да су се… Вечерње новости, 23. 4. 2023, И школа сведок вековних српских корена: 290 година од прве школе у Вуковару, српске [из Архиве]
УГЛЕДНИ Срби 1733. године основали су прву школу у Вуковару, граду у којем је крајем прошлог децембра, кратковидом политичком одлуком забрањено српском језику и ћирилици истицање на јавним местима. Ни самостално, ни уз хрватски говор и латиницу. Како још нису изнађене технологије којима се уз право на идентитет бришу понос… Danas, 15. 2. 2026, За своје доба изузетно слободоуман и напредан акт: Пре 191 године у Крагујевцу донет Сретењски устав
Студенти су опет за Сретење позвали на скуп у Шумадији, који ће се у недељу, 15. фебруара одржати у Крагујевцу и Орашцу. И док је Орашац симбол устаничке, Крагујевац је синоним уставне Србије. У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. На Сретење… РТ Балкан, 16. 2. 2026, Дан када је убијен двогодишњи Данило: Пре 25 година нападнут аутобус ’Ниш експреса‘ на КиМ
За злочин у којем је убијено 12 Срба протераних са КиМ, који су 16. фебруара 2001. кренули на Задушнице, нико није одговарао Пре 25 година, на данашњи дан, у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, убијено је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба са Косова… Не заборављамо – Памтимо
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 2. 6. 2024, Митра Рељић: Бројаница
– Ето, Господ је хтео да нам стигне уочи славе – тихо збори Божија послушница шћућурена иза сталаже с иконама и свећама лево од улазних двери. Десно, на постољу – ковчег. На рубу покрова словотиск: Свети крепки. Кандило, упаљена висока свећа и крст на којем пише: Монах Харитон Лукић 1960 – 1999.
Све то требало би да је крај узглавља. Али, главе нема.
– Нико још не зна где је глава – ромори монахиња.
И ко зна хоће ли се икада сазнати. Агарјани су од Муратовог земана наовамо у зулуму узнапредовали. Поломили му ребра. Изболи срце. Распорили утробу. Мало им било сатанскога пира. Одрубили [...]
![СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16716-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]
ПРИЈЕДОР - Стручним скупом "Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и устанак, Козара 1942-2022", сарадњом институција и вриједним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав, изјавио је директор Националног парка "Козара" Божидар Николетић.
Николетић је, поводом одржавања стручног скупа на Козари у организацији Националног парка "Козара" и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао да се оваква конференција одржава први пут након 35 година, односно да је посљедња такве врсте била 1977. године.
[...]
Печат, 1. 3. 2024, Мирослав Стојановић: Генералово раскринкавање лажи – генерал Хајнц Локвај (1938–2016) Филм
Фаталне последице једне лажи: Агресија на Савезну Републику Југославију 1999. године почела је фабриковањем приче о Рачку (Вокерова фамозна интерпретација) и приче о (наводној) хуманитарној катастрофи на Косову и Метохији (коју су посебно сумануто експлоатисали немачки министри Шарпинг и Фишер), што се углавном одавно зна, док је мање познато да је раскринкавање те лажи почело заслугом једног Немца (сада почившег) бригадног генерала Хајнца Локваја
У данима (пре)пуним историје, и њиховим округлим годишњицама (четврт века) с фаталним последицама по нашу националну судбину (фебруар с фамозним Ра[...]
![Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22469-350x200-no.jpg)
Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]
До данас, деценијама послије Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок.
Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок.
Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно.
Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године.
Неколико дана након формирања Неза[...]
Вечерње новости, 6.10.2021, Ратна сећања на др Зорана Станковића, који је говорио - Проћи ће и ово лудило, а ми остајемо људи
Поводом смрти председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, своје сећање о њему изнео је и наш колега новинар Владимир Митрић.
- Никад нећу заборавити призор ком сам присуствовао, када, у оно време мајор, др Зоран Станковић, у Факовићима код Зворника, теши мајку Добрину Продановић, док она љуби лобању сина Живана - једино што је од њега остало пошто су га хорде Насера Орића измасакрирале у селу Ратковић, где је некад било 338 српских домова.
Управо је Зоран установио да је то лобања њеног чеда. И многим мајкама, очевима, сестрама, браћи, синовима и кћерима др Станковић[...]
