За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 25. 2. 2026, Убиство Гардовића била порука Србима шта их чека у ’независној и сувереној‘
У недјељу, 1. марта, навршавају се 34 године од убиства Николе Гардовића на сарајевској Башчаршији, а овим чином муслиманско руководство у Сарајеву недвосмислено је показало шта српски народ чека у такозваној „независној и сувереној“ БиХ коју тек што су биле прогласиле перјанице коалиције повезаних застава СДА и ХДЗ-а. Тог 1.… Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.
Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у… Печат, 13. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – покретна слика вечности
Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Колико покретна слика може да утиче на евокацију стварности из сасвим недавне прошлости, али и из миленијумског памћења целог једног народа, показала је недавно емитована тв серија Тврђава о голготи српског… РТС, 24. 2. 2026, Напади на српске светиње на КиМ – између физичког разарања и ревизије историје [Видео]
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је за РТС да најновији напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика која се примењује на терену стара и добро позната. Објаснила је шта значи „албанизовање“ и „косоваризовање“ културне баштине. Иако су поједини споменици под заштитом Унеска, професорка сматра… СРНА, 25. 2. 2026, Навршиле се 34 године од монструозног убиства породице Радосављевић у Дарувару
Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару коју је ликвидирао хрватски војни полицајац само зато што су двоје дјеце и њихови родитељи били Срби, а потом њихова тијела разнио експлозивом. Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да је 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник… Искра, 9. 2. 2026, Владимир Умељић: Косово и Метохија (30 година касније)
Ох, ох, ох, горко уви мње! Ћути страх и беда тогда беше; Матер од чедех раздвајаху, А от оца сина; Младе робљаху А старе секаху и дављаху… Уви мње, љуте туге… Того пролећа Патријарх Арсеније Чарнојевић Из Пећи даде сја бегу уз Дунав за Немцем С неколико владика земље српске… Не заборављамо – Памтимо
Политика, Танјуг, 24.6.2017, Обележен Дан сећања на жртве логора Јадовно
ЗАГРЕБ - У Хрватској је обележен Дан сећања на Јадовно 1941, усташки логор смрти у коме су током Другог светског рата у НДХ страдале десетине хиљада људи.
Комеморација у организацији Српског народног већа (СНВ), Координације јеврејских општина у Хрватској, Епархије горњокарловачке и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста одржана је код централног споменика код Шаранове јаме, једне од 32 јаме на Велебиту у које су усташе бацали своје жртве, саопштио је СНВ.
Председник СНВ Милорад Пуповац истакао је да је ово место било једно од најстрашнијих у Другом светском рату.
Према његовим р[...]
![Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28549-350x200-no.jpg)
Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]
авршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, отпочета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем и прогањањем) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаест и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора. И у Западној Херцеговини, која се најдуже опирала Римској цркви и која је од свих далма[...]
Срна, 28.8.2015, Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину
БИЈЕЉИНА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.
Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва "Пребиловци", каже да су том приликом из породице Вукосав изгорјели Цвијета, Дара, Славко /15 година/, Стоја /10 година/, Наста, Цвија, Даница, Славко /осам година/ и Анђелко /осам година/.
Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица /четири године/, Мара, Миленко /осам година/, Миленка /шест година/, Љубица /двије године/, Даница, Бра[...]
Вечерње новости, 13. 4. 2015, Скадар на Бојани: Систематски уништавани средњовековни споменици, избрисани српски трагови
Шездесетих година 20. века уништавани су сви српски средњовековни споменици у околини Скадра јер су били материјална сведочанства о дугом периоду у коме је ова област припадала средњовековној српској држави
У Скадар над Бојаном и данас долазе мајке без млека да се помоле у капелици у тунелу силне тврђаве на врху 130 метара високе суре стене. Оно што научници виде као светлуцави бели калцит који цурка кроз сиве камене блокове за скадарске Србе и потоње становнике града су вековима биле капи млека из дојки невесте Гојка Мрњавчевића, живе зазидане у зидине града, жртвоване да га виле више не би [...]
Глас Српске, СРНА, 30. 6. 2025, Нож у колијевку, крв, пепео и једна преживјела жена
Дара Милошевић из Милошевића код Бањалуке, која је једина из породице преживјела крвави усташки пир у њеном селу 12. фебруара 1942. године, свједочи како су јој усташе убиле троје дјеце, од којих је једно била беба у колијевци, а 15 српских сељака у једној кући живе запалиле.
Након масакра у Милаковићима, усташе су продужиле у сусједно село – Милошевиће. Дара Милошевић је у вријеме покоља имала 24 године и једина је од укућана која је преживјела. Вјероватно, пуком срећом.
„У кући је било пуно чељади. И мале дјеце и старијих. Чули смо праске, пуца се на све стране. Нисмо знали шта је, али[...]
