За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 8. 2025, „Олуја” угасила и српска села у Федерацији БиХ
Хрватска војска је августа 1995. године прешла државну границу са Босном и Херцеговином и удружена са Бошњацима напала места где су живели Срби Бихаћ – Десетине српских села у бихаћкој регији, данас Унско-сански кантону Федерације БиХ, опустело је августа 1995. године. Попаљене су куће, уништене цркве и школе, убијено или… Вечерње новости, 08. 08. 2025, ЈОШ НОСИМ ГЕЛЕР У НОЗИ: Горан Галогажа је био дете када је колона избеглих из Крајине, у којој је био бомбардована у Сводни
ГОРАН Галогажа (42) из Павловца код Руме храбро корача у будућност. Аутолимар и страствени бајкер, веселе природе и врло емотиван, не пушта живот из загрљаја. Велики је хуманитарац, често подршка онима којима је помоћ најпотребнија. Посвећен је мајци Зорки (64), породици свог брата Рајка (40). Највише воли супругу, ћерку и… Време, 31. 7. 2025, Давор Лукач: Мој последњи дан у Книну
Култура сећања: 30 година од пада Крајине Укључио сам радио, неку хрватску станицу – Фрањо Туђман је управо слао поруку Србима да остану у својим кућама, јер је почела акција “Олуја”. У том тренутку, а било је 5:02, 4. августа, започела је канонада и нестало струје, тако да Туђманову поруку… Искра, 7. 8. 2025, Владимир Умељић: Напоље из Босне са српским дођошима!
(„Договорне нације“ на Балканском полуострву) Србе, као традиционалну нацију, нико не може озбиљно да постави у питање. И Хрвати припадају тој социолошкој категорији, при чему им сопствена историографија својим китњастим и, благо речено, предимензионираним (тиме нeнаучним, јер контрафактичним) глорификовањем сопствене прошлости придодаје битне детерминанте тзв. договорних нација, тако да је… РТС, 13. 8. 2025, Годишњица убиства српске деце у Гораждевцу – 87 метака и 22 године тишине
Навршиле су се 22 године од злочина у Гораждевцу на Косову и Метохији, када су на српску децу, која су се купала у Бистрици, непознати нападачи отворили рафалну паљбу. Убијена су двојица дечака – Иван Јововић и Пантелија Дакић, а четворо деце је рањено. Иван Јововић имао је 19, а…
СРНА, 8. 8. 2025, Служен парастос српским родољубима убијеним 1914. на дринским мостовима
Парастос српским родољубима из Фоче, које су аустроугарски окупатори уочи почетка Првог свјетског рата убили на два дринска моста, служен је данас код спомен-обиљежја на лијевој обали Дрине, гдје и почивају. Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим… Не заборављамо – Памтимо
Вести, 28.1.2020, Иванишевић: Мучилиште за 600 душа
Срби из Републике Српске, али и дијаспоре у понедељак су паљењем свећа и тужним сећањем обележили 24. годишњицу од затварања једног од највећих и најзлогласнијих логора за Србе током последњег рата у Босни. Логор Силос у Тарчину био је један од укупно 126 места где су затварани Срби из Сарајева. Кроз њега је је прошло око 600 цивила, а 24 убијено или није преживело најстрашније тортуре.
Ово је, иначе, једини казамат који је несметано радио чак два месеца пошто је у Дејтону 1995. постигнут мировни споразум којим је окончан крвави рат. Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за и[...]
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена "прва слободна територија у покореној Европи" свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица.
Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана слободе, отпора фашизму, злу које је стигло до готово сваког кућног прага и претило да сломи свако супротстављање његовој неразумној жељи да завлада светом.
- У суочавању са таквом опасношћу Ужичани су показали велику храброст и супротставили се надмоћнијем непри[...]
Печат, 19.9.2020, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941-1945: Срем
Фототипско издање из 1945. године
Прометеј и Архив Војводине, Нови Сад
Осим забране књиге о злочинима Мађара у Бачкој и Барањи, била је забрањена и ова, прва књига која је написана после Другог светског рата о злочинима усташа, Немаца и домобрана у Срему у Независној Држави Хрватској.
А зашто је забрањена? Када је књига одштампана и била спремна за дистрибуцију, два припадника ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа) одузели су целокупно издање и камионом одвезли незнано куда. Никада нико и ништа није рекао о тим књигама.
Нова власт КПЈ (Комунистичка партија Југославије) донела је и нова упу[...]
СРНА, 14. 11. 2016, Степинац не може бити светац јер је био основна полуга Холокауста
Надбискуп Алојзије Степинац може само формално постати светац, али не и стварно јер небројени документи свједоче да је био једна од основних полуга геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској /НДХ/, поручено је на научном скупу у Београду.
Повод за научни скуп о теми "Може ли Алојзије Степинац постати светац?" била је истоимена књига историчара Момчила Диклића, који је рекао да би канонизација Степинца била рехабилитација НДХ.
Диклић истиче да се прије сваке расправе о канонизацији треба поставити питање да ли је светац или демон онај који је чувао усташко благо док је на њему јо[...]
РТРС, 25.6.2017, Обиљежено 75 година од пробоја обруча на Козари
Делегације града Приједора и градског одбора СУБНОР-а Приједор положиле су данас вијенце на споменик на Патрији код Приједора, мјесту гдје су прије 75 година партизански одреди извршили пробој из опкољене Козаре у вријеме велике непријатељске офанзиве 1942. године.
Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић је присутнима на традиционалном народном збору рекао да овим чином сјећања и народног зборовања данашње генерације изражавају своје поштовање и одају почаст прецима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ чија храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазивају дивљење.
"Епопеја [...]
