За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 19. 2. 2026, Филм ’Линија‘ након 30 година потресне сцене егзодуса Срба из Сарајева
Послије три деценије филмском камером поново су оживљене потресне сцене егзодуса Срба из Сарајева, које ће трајно бити забиљежене у играном филму „Линија“, историјској антидрамској причи инспирисаној мотивима из „Ратног дневника“ доктора Миодрага Лазићa, изјавио је данас Срни извршни продуцент овог филма за Републику Српску Витомир Митрић. „Филм `Линија` представља… Нови Стандард, 11. 2. 2026, Ратко Ристић: Грајф, Срби и сећање на геноцид
Нико нема право да сакрије истину о геноциду у Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата ако заиста бринемо о будућности сопственог народа, како се кошмари прошлости не би поново обликовали као судбинска реалност. Хвала господину Гидеону Грајфу који нас је на то подсетио Господин Гидеон Грајф, знаменити израелски… Српски меморијал, 19. 2. 2026, Гордана Јанићијевић: Рат (увелико траје) – Вуковар
3. 12. 1991. Ауто-пут празан… Спустила се густа магла, суморна слика. Шид – војска, тенкови, контроле, страже, рампе… Село Негославци. Оштећене куће, камиони са кукурузом. Сеје се жито. Тенкови, страже… Приближавамо се Вуковару, граду старом 760 година, названом по реци Вуки која овде налази смирај у некад лепом, плавом, Штраусовом… Глас Српске, Веритас, 18. 2. 2026. Злочин који и даље опомиње: 34 године од убиства породице Олујић
Убиство четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање прије 34 године, које су извршили припадници ХОС-а, спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Документационо-информациони центар „Веритас“ овај случај сврстава међу најмонструозније ликвидације породица у ратовима деведесетих. У саопштењу се наводи да су се… Вечерње новости, 23. 4. 2023, И школа сведок вековних српских корена: 290 година од прве школе у Вуковару, српске [из Архиве]
УГЛЕДНИ Срби 1733. године основали су прву школу у Вуковару, граду у којем је крајем прошлог децембра, кратковидом политичком одлуком забрањено српском језику и ћирилици истицање на јавним местима. Ни самостално, ни уз хрватски говор и латиницу. Како још нису изнађене технологије којима се уз право на идентитет бришу понос… Danas, 15. 2. 2026, За своје доба изузетно слободоуман и напредан акт: Пре 191 године у Крагујевцу донет Сретењски устав
Студенти су опет за Сретење позвали на скуп у Шумадији, који ће се у недељу, 15. фебруара одржати у Крагујевцу и Орашцу. И док је Орашац симбол устаничке, Крагујевац је синоним уставне Србије. У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. На Сретење… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 6.9.2020, Парастос за жртве усташких злочина на Рашће брду
КОТОР ВАРОШ - На Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежено 78 година од страдања 20 бораца Народноослободилачког рата /НОР/ и цивила које су убиле усташе 1942. године.
Парастос за жртве фашистичког терора служио је протонамјесник поповачки Борко Ђурђевић, који је рекао да су на овом мјесту у априлу 1942. године усташе извршиле највећи злочин на подручју тадашњег которварошког среза над заробљеним борцима НОР-а и недужним цивилима.
“У злочину је страдало девет бораца НОР-а и 54 становника из Товладића, Липовца и Подосоја, од којих је 20 сахрањено у спомен-костурницу”, навео је Ђурђев[...]
РТРС, Радио Гацко, 4. и 5. 4. 2022, У Добрељима код Гацка сјећање на страшан злочин над невиним цивилима
У Добрељима код Гацка, поводом осамдесет година од страдања, служен је помен за тридесет девет мјештана које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Злочин над мјештанима, углавном старцима, дјецом и женама, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Историја није утврдила која је била њихова кривица.
Миливоје Сушић из Гареве, као шестогодишњак, сјећа се када су у кућу упали непознати људи и одвели оца и дједа. Страдало је још двоје Сушића. Не зна шта су скривили.
- Никад нећу сазнати шта су скривили, за шта је био крив ђед Павле са седамдесет [...]
Косово Онлајн, ЈуроЊуз, Спутњик, Танјуг, 24. 8. 2024, Штрбац: Кад би сви ексхумирани били идентификовани, број несталих био би преполовљен
У БиХ, Хрватској и на Косову и Метохији постоји скоро 4.000 ексхумираних, а неидентификованих посмртних остатака несталих у ратном сукобу, изјавио је данас председник документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац и оценио да би бројка несталих, када би сви ексхумирани били идентификовани, била скоро преполовљена.
„Имамо ексхумирано скоро 4.000 посмртних остатака - у БиХ око 3.000, у Загребу око 900, а неидентификованих. И на Косову око 300...“, рекао је Штрбац и нагласио да су бројке које је изнео оријентационе.
Штрбац каже да има чак и више стотина идентификованих где су се п[...]
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године.
У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Венце је на спомен обележја у име Владе Србије по[...]
Искра, 5. 12. 2024, Владимир Умељић: О тешком усуду Рома на Истоку и Западу
Архив Војводине и издавачка кућа Прометеј, Нови Сад, објавили су ове године моју студију „Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома у западноевропским хроникама XV–XVIII века, као утирање пута ка Холокаусту над њима средином XX века“.
Роми су, поред Јевреја (Холокауст, Шоа) и Срба (Србоцид хрватске државе 1941-1945), били жртве једног од три велика геноцида у Европи средином 20. века (у науци познатог као Самударипен, Порајмос, Холокауст).
Њихова дискриминација и даље траје а један од главних разлога вишевековне одбојности и предрасуда у редовима социјалне већине је незнање. Стога[...]
