За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Срна, 3. 1. 2026, Црни трећи јануар 1942. године [На данашњи дан]
Трећи јануар 1942. године остаје записан црним словима у историји српског народа – на тај дан нацистичке власти доносиле су уредбе које су значиле смрт и страдања за многе Србе. У Норвешкој је на тај дан нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло више од 4.500 Југословена,… ИН4С, 27. 11. 2025, Бојић и Хенш разоткривају: Како је Њемачка фабриковала „масакр“ да би оправдала НАТО агресију – случај Рогово [Видео]
Снимак њемачке телевизије, у коме бивши посматрач ОЕБС-а високи полицајац Хенинг Хенш разобличава лажи Рудолфа Шарпинга, министра одбране Њемачке из периода НАТО агресије, отворио је поново једно од најмрачнијих поглавља западне пропагандне машинерије из 1999. Али у овој причи постоји још један свједок, али и кључни протагонист чија ријеч тежи… Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре… – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу
Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века. Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио… Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]
Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог… Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе
Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.… СРНА, 28. 12. 2025, Навршавају се 34 године од бруталног и некажњеног злочина над Србима у Горњим Граховљанима
Навршава се 34 године од ликвидације 18 српских цивила, међу којима шест жена, из села Горњи Граховљани код Пакраца, које су „зенге“ разапеле на дрвеће, а њихова тијела до данас нису пронађена, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске „зенге“ ушле су у рано јутро 29. децембра, 1991. године у… Не заборављамо – Памтимо
Епархија врањска, 29. 5. 2010, Пренос моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици
Централни догађај преноса моштију сурдуличких мученика било је богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици - 29. маја 2010. године.
По позиву Епископа врањског Пахомије, данашњој свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Светог архијерејског синода СПЦ Његово Преосвештенство Епископ браничевски Господин Игњатије.
Данашње богослужење у храму Светог Ђорђа почело је парастосом сурдуличким мученицима, а у наставку је служена Света Архијерејска литургија. Свету литургију су служили Епископи Игњатије и Пахомије, уз саслужење свештенства и монаштв[...]
![Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20230-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]
Лабуниште, село које се налази на западу Северне Македоније, на 14 км северно од Струге према Дебру. На падинама планине Јабланице, која се издиже западно од села. Надморска висина је 870 м. Место припада историјској области Дримкол, а од давнина село је називано „Малом Шумадијом“.
Историје се пишу и преправљају, како је то политици згодно, а споменици и дела великих уметника остају – као неизбрисив траг. И доказ.
На Оришту, више центра села, налази се споменик:
ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЛАБУНИШТАНИМА – 1914-1918. ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ
Ђорђе Д Цветковић чет. војвода 1905 Никола Т. Ковачевић Петар[...]
![Вечерње новости, СрбијаДанас, 12. 10. 2019, И даље памтим мирис спржених тела Срба: Кристијан Каш, бивши официр НАТО о рату на Косову и тражењу опроштаја [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25906-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, СрбијаДанас, 12. 10. 2019, И даље памтим мирис спржених тела Срба: Кристијан Каш, бивши официр НАТО о рату на Косову и тражењу опроштаја [из Архиве]
Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа
Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа. Дошао је као окупатор 2000. године на Космет, а сада живи животом "обичног" Србина на Новом Београду. И неуморно се бори за српске интересе. Био је очевидац најужаснијих албанских злочина на Косову, и то га је потпуно променило као човека. Решио је да се свим срцем посвети Србији, српском народу, али и правди у ширем смислу.
Са њим смо разговарали у његовом стану[...]
Искра, ИН4С, 28. 4. 2028, „Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
„И да нису постојали Гаврило Принцип и 'Млада Босна', Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић.
На данашњи дан 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ.
Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу интелигентним људима треба створити расположење за револуцију и ослобођење, а тек после међу масама. Нисам желео да постанем херој, хтео сам само да умрем за своју идеју.
Велики српски револуционар Гаврило Принцип рекао је ово у исповести др Пупенхајму, који га је пов[...]
![Фондација Заборављени корјени, 9. 1. 2026, Живот и дјело под судском забраном: Драган Гргић (1917-1985) – Корана к’о рана [Преузимање]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31863-350x200-no.jpg)
Фондација Заборављени корјени, 9. 1. 2026, Живот и дјело под судском забраном: Драган Гргић (1917-1985) – Корана к’о рана [Преузимање]
Драган Гргић, рођен 1917. године у селу Марин Мост код Цазина (сјеверозапад Босне и Херцеговине), 1961. завршио је писање мемоара на 500 страна. Била је то прва књига о страдању Срба и злочинима хрватских и муслиманских усташа на простору бихаћког краја и јужног Кордуна.
Трагични период рата обиљежио је губитак оца, мајке и брата, као и рањавање у борбама против усташа. Након завршетка писања књиге, носилац „Партизанске споменице 1941“ суочава се са забранама, кривичном одговорношћу и притисцима државних власти. У тако неријешеним сукобима преминуо је од посљедица инфаркта 1985. године у петр[...]
