За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Веритас, 18. 2. 2026. Злочин који и даље опомиње: 34 године од убиства породице Олујић
Убиство четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање прије 34 године, које су извршили припадници ХОС-а, спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Документационо-информациони центар „Веритас“ овај случај сврстава међу најмонструозније ликвидације породица у ратовима деведесетих. У саопштењу се наводи да су се… Вечерње новости, 23. 4. 2023, И школа сведок вековних српских корена: 290 година од прве школе у Вуковару, српске [из Архиве]
УГЛЕДНИ Срби 1733. године основали су прву школу у Вуковару, граду у којем је крајем прошлог децембра, кратковидом политичком одлуком забрањено српском језику и ћирилици истицање на јавним местима. Ни самостално, ни уз хрватски говор и латиницу. Како још нису изнађене технологије којима се уз право на идентитет бришу понос… Danas, 15. 2. 2026, За своје доба изузетно слободоуман и напредан акт: Пре 191 године у Крагујевцу донет Сретењски устав
Студенти су опет за Сретење позвали на скуп у Шумадији, који ће се у недељу, 15. фебруара одржати у Крагујевцу и Орашцу. И док је Орашац симбол устаничке, Крагујевац је синоним уставне Србије. У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. На Сретење… РТ Балкан, 16. 2. 2026, Дан када је убијен двогодишњи Данило: Пре 25 година нападнут аутобус ’Ниш експреса‘ на КиМ
За злочин у којем је убијено 12 Срба протераних са КиМ, који су 16. фебруара 2001. кренули на Задушнице, нико није одговарао Пре 25 година, на данашњи дан, у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, убијено је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба са Косова… Политика, 16. 6. 2017, Топлички устанак: Ђорђе Цекић Лешњак није поклекао пред бугарским бајонетима [из Архиве]
Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара. На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му… СПОНА, 24. 11. 2025, Бакарно гумно – одломак из књиге ’Записи из Македоније‘ Милутина Станчића
Овде где тутње векови. Где је предивно и тужно. Врелина дана пара уши као покопана истина. Горчина муњевите кротости. Бакарно гумно. Јачина имена. Топонима силних струна у бићу. Какво само име носи локална Железничка станица. Воз стоји. Заустављам векове. Корен рода мојега; чије ме (све) ране боле. Тишина траје, не… Не заборављамо – Памтимо
![Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14919-350x200-no.jpg)
Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]
Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.
Иако је у Меморандуму наведено да је готово немогуће у овако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачкања српских села, ипак се истиче да опис разарања само неких од тих села и заселака може да буде увјерљив доказ њихове епопеје.
О[...]
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата.
Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе 31. октобра 1947. враћено у Србију. Према аутентичним аустријским документима, који приближно одговарају и проценама наше Реституционе делегације, у Беч је приспело око 214 до 255 тона, или најмање 21 до 25 вагона архивског материјала. Од тог обиља, У Србију је враћено 106 сандука, што је [...]
![Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29886-350x200-no.jpg)
Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus)
Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува читав искуствени (= истовремено дидактички) фундус историје и образложава индивидуални и социјални идентитет људи, а историјски споменици би требало уз то да буду препознати и акцептирани као мостов[...]
ДИЦ Веритас, 21.9.2016, Навршило се 25 година од покоља резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу (21.9.1991)
Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,[...]
Спутњик, 14. 1. 2024, Подвизи Белих Руса на Косову - и данас у великој борби заједно са Србима
Градили су путеве и пруге, предавали у школама, оплеменили Призренску богословију, молили за цео свет у Дечанима. Радили су у рудницима, женили су Српкиње. Често удовице, њихову децу волели као своју. Деца и унуци „белих“ Руса и данас живе на Косову и Метохији. Њихова жива сећања Радмила Тодић Вулићевић преточила је у књигу „Руси, Космет и време“.
– Хтела сам да пишем о Русима у Приштини, јер сам познавала неке од потомака, али истражујући, у Руском дому нашла сам књигу у којој су побројана само имена, занимања и одликовања Руса у свим градовима на Косову и Метохији. Кренула сам по том спис[...]
