За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Комисија за нестала лица, 24. 2. 2026, Преузети посмртни остаци још једне жртве рата
У складу са потписаним Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица између Владе Републике Србије и Вијећа министара Босне и Херцеговине и Радним правилима и процедурама, на граничном прелазу Сремска Рача – Рача, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је од Института за нестале особе Босне и Херцеговине преузела… Глас Српске, 23. 2. 2026, Три деценије од егзодуса сарајевских Срба: Памтимо и надамо се [Видео]
Сарајевски Срби не памте хладнију зиму ни хладније фебруарске дане од оних 1996. године. Сваки нови дан исписивао је трагедију народа какав свијет до тада није видио, а по свему судећи неће ни видјети. Егзодус сарајевских Срба, јединствен случај у новијој историји, почео је 17. фебруара 1996. године, на Задушнице.… Глас Српске, 23. 2. 2026, Ефраим Зуроф за Глас: Томпсон доказ да историјске лекције нису научене
Ако неко попут Марка Перковића Томпсона може да привуче 50.000, 100.000 и више људи на концерт онда нешто заиста, заиста није у реду. Каже то чувени ловац на нацисте и доскорашњи директор центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, историчар Ефраим Зуроф, који је за „Глас Српске“ коментарисао све чешће коришћење и… ИН4С, 20. 2. 2026, Са православних гробаља у Врбовском уклоњени вјековни крстови – „комунална акција“ или лабораторија НДХ у режији ХДЗ-а
Комунална служба града Врбовског прије двије седмице уклонила је гвоздене православне крстове са више старих гробаља и, према доступним информацијама, одвезла их на отпад као секундарну сировину. Полиција је покренула истрагу. Према тврдњама представника српске заједнице, са гробља у Љубошини уклоњена су 72 крста, док је са оближње Трнове пољане… Искра, 12. 2. 2026, Владимир Умељић: Шта показује огледало?
Постоји један психички поремећај, познат у медицини односно психологији/психијатрији, под именом дисморфофобија, при коме човек осећа страх да више неће себе препознати у огледалу. То указује на огроман раскорак између тела, чији одраз се по природи ствари једино рефлектује у огледалу и душе, која је на путу да нестане (класичан… Глас Српске, e-Veritas, 21.02.2026, Саопштење о идентитету шест идентификованих Срба у Загребу 20.02.2026.
Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља јуче је на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена коначна идентификација посмртних остатака осам особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Вуковарско-сријемске, Сисачко-мословачке, Пожешко-славонске и… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 4.9.2011. Помен жртвама усташких злочина
Парастосом, полагањем вијенаца и цвијећа и паљењем свијећа код спомен костурнице погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора на Рашче Брду код Котор Вароши данас је одата почаст жртвама усташког злочина из априла 1942. године.
На Рашче Брду усташе су 16. априла 1942. године извеле из затвора и поубијале девет чланова породица угледних домаћина Марка Тешића и остале заробљене сељаке и партизане. Након тога, усташе су исте вечери у оближњем засеоку Бијелићи убиле цијелу породицу Тодора Бијелића, чак и неколико мјесеци стару бебу Цвијету, затим Тодора Тајића и његовог сина Митра са трој[...]
РТРС, 2.8.2018, У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.
У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe.
На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока.
Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe.
Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицим[...]
![Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30352-350x200-no.jpg)
Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део
Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у Службеном гласнику сведоче о ономе што је било и што јесте, сведоче да се не би заборавило, а неће се заборавити када је записано, каже у разговору за Печат приређивач ове библиотеке и главни уредник Гласникових лексикогарфских издања
Библиотека Корени, чији је уредник наш саговорник Борисав Челиковић, установљена пре нек[...]
![НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24312-350x200-no.jpg)
НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]
Петиција албанских националиста за промену назива самопроглашене републике Косово у Дарданију одражава у пуној мери дугогодишње настојање албанске квазинауке да порекло Албанаца веже за старе народе не би ли тиме показали да су они најстарији становници на Балкану што им онда даје за право да нису дошљаци већ аутохтони народ и да је добар део овог балкансог простора њихов.
Ова настојања крећу још од седамдесетих година прошлог века у једној жестокој националној еуфорији где се ишло дотле да се покаже да су Албанци од Бога изабрани народ. Сетимо се само испитивања крвних група фалсификовањем[...]
![Чачански Глас, 24. 12. 2024, Ђорђе Рош: Живот попут епских јунака – Премијера документарног филма ’Рош‘ Душана Крстића у Чачку [из Архиве] Видео](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30497-350x200-no.jpg)
Чачански Глас, 24. 12. 2024, Ђорђе Рош: Живот попут епских јунака – Премијера документарног филма ’Рош‘ Душана Крстића у Чачку [из Архиве] Видео
Живот Ђорђа Себастијана Роша (Београд,1896 - Неа Рода, 1977) по много чему се може поредити са животом античких или наших епских јунака. По далеким прецима француски племић, по родитељима Словенац, Рош је читав свој живот посветио Србији и српском народу, који му се, нажалост, још није одужио.
Сматра се пиониром нашег ваздухопловства. Оснивач је Комитета за обнову и велики добротвор Манастира Хиландар, у чијој порти је сахрањен, као једини световни човек. Необична и интригантна прича о овом великом добротвору инспирисала је Душана Крстића да напише књигу и сними документарни филм о њему. Ча[...]
