За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 11. 8. 2025, На лицу места: Кад срце задрхти над Плавом гробницом: Острва Крф и Видо заувек уписана у генетски код српског народа [из Архиве] Мапа
Од 23. јануара до 23. марта 1916. године трајало је сахрањивање преминулих ратника Српске краљевске војске на острву Видо и у Плавој гробници. Када тешки прамац трајекта засече воду пред последњи заокрет из правца Игуменице ка луци на Крфу, и по најмирнијем мору задрхте таласи и заљуља се тло… Политика, 14. 2. 2026, За част Србије и за славу Француске – Михајло Ж. Куртије (1891-1914)
Стари Жозеф Куртије, поручник француске војске, упознао је током рата са Прусима поручника Петра Карађорђевића, доцније краља Србије, тада добровољца у француској војсци и постали су одлични пријатељи… Ни француска нација, ни Жозеф нису заборавили улогу „поручника Пјера Кара”, како су Петра Карађорђевића звали, те чим је избио Српско-турски рат… Искра, СРНА, 1. 3. 2026, Штитити српски језик и борити се против присвајања српске писане баштине
Лингвиста Срето Танасић поручио је да Срби морају на све начине да штите свој језик како у матици, тако и у региону, борећи се против својатања српске писане баштине, што се данас масовно чини како би се осигурала утемељеност новопроглашених језика. Танасић је истакао да је српски језик један од… РТС, 19. 11. 2025, Временска капсула – Манастир Светог Никите у Скопској Црној Гори [Видео] из Архиве
Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, премијерно приказује осму емисију документарног серијала Временска каспула – Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији, која је посвећена Манастиру Светог Никите у Скопској Црној Гори. Простирући се између Скопља и Новог Брда, два најважнија средњовековна града, Скопска Црна Гора је вековима у својим… СПОНА, 29. 3. 2025, Јасмина Ранђеловић: Ка Записима из Македоније Милутина Станчића – Наш неоплакани Југ [из Архиве]
Наш запустели, тихи, чемерни, заборављени, неоплакани југ… Краков се вратио у њега неколико година после рата, Ребека Вест дивила се лепоти веза на одећи жене српског југа, њеној достојанственој лепоти ухваћеној погледом у сумаглици свећа, кандила и тамјана у ишчекивању васкрса упоређујући њену судбину вишевековног ропства са судбином жене запада…… Спутњик, 28. 2. 2026, Хоће ли Приштина почети да ’кадрира‘ и свештенство СПЦ на Космету
Приштина се спрема да 15. марта уведе сулуди закон о странцима по ком ће још лакше моћи да настави прогон Срба – ниједан Србин који није у албанском систему више неће моћи да борави на Косову и Метохији дуже од три дана, укључујући свештенство СПЦ! Али на све ово међународна… Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, 18.6.2020, Александар Недић: Постављање спомен табле на месту на коме су сахрањивани лешеви Срба из Јасеновца
„Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен табле лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал.
Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени[...]
СРНА, 31. 8. 2025, Представљена књига о страдању Срба у Рашића Гају 1941. године
Књига „Страдање свештенства и вјерног народа у Рашића Гају 1941. године“, аутора Милана Радуловића, у којој су изнесени документовани подаци о страдању Срба Власеничког среза, представљена је данас на Хан Пијеску.
Декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, један од рецензената књиге, каже да књига говори о страдању мученика више од 30 година након почињеног злочина о коме се у другој Југославији, друштву пуном противрјечности, није смјело причати.
Он је истакао да се у српској култури трауматизованој кроз читав 20. вијек испрекиданој идеолошким лутањима и странпутицама [...]
Независне новине, СРНА, 18.11.2018, Представљена књига „Глад и тамница“ Јездимира Дангића
У оквиру "Братуначких духовних вечери" синоћ је представљено друго издање романа "Глад и тамница" Јездимира Дангића који је први пут објављен 1940. године.
Представљајући ову књигу, Радивоје Керовић је рекао да се о њој и њеном аутору деценијама није могло говорити јер је то комунистички режим забрањивао због Дангићеве улоге у редовима Југословенске војске у отаџбини и огромног доприноса заштити српског народа.
Керовић је подсјетио да је Дангић рођен у Братунцу 1897. године, а осуђен и стријељан под лажном оптужбом "негдје у Сарајеву" 1947. године.
"Дангић и његово дјело и данас имају[...]
![Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20230-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]
Лабуниште, село које се налази на западу Северне Македоније, на 14 км северно од Струге према Дебру. На падинама планине Јабланице, која се издиже западно од села. Надморска висина је 870 м. Место припада историјској области Дримкол, а од давнина село је називано „Малом Шумадијом“.
Историје се пишу и преправљају, како је то политици згодно, а споменици и дела великих уметника остају – као неизбрисив траг. И доказ.
На Оришту, више центра села, налази се споменик:
ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЛАБУНИШТАНИМА – 1914-1918. ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ
Ђорђе Д Цветковић чет. војвода 1905 Никола Т. Ковачевић Петар[...]
![Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28549-350x200-no.jpg)
Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]
авршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, отпочета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем и прогањањем) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаест и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора. И у Западној Херцеговини, која се најдуже опирала Римској цркви и која је од свих далма[...]
