За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 19.10.2025, Сјећање на 400 страдалих у Великом Паланчишту [На данашњи дан]
У Великом Паланчишту код Приједора обиљежене су 83 године од страдања више од 400 цивила из овог и сусједних села. Усташе су, за једну ноћ, на звјерски начин убиле 342 становика српске националности, међу којима је било 259 дјеце. У ноћи између 19. и 20. октобра 1942. године, група усташа,… Политика, 2. 10. 2025, Витезови Карађорђеве звезде у Другом светском рату
Четврт века касније потомци витезова са Цера, Колубаре и Кајмакчалана ухватили су се укоштац са потомцима старих непријатеља, али и онима који су као слуге окупатора или рушиоци уставног поретка поново угрозили слободу и опстанак отаџбине Још од свог установљења 1904. Орден Карађорђеве звезде представљао је најзначајније одликовање које… Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]
Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији… Чачански Глас, 24. 12. 2024, Ђорђе Рош: Живот попут епских јунака – Премијера документарног филма ’Рош‘ Душана Крстића у Чачку [из Архиве] Видео
Живот Ђорђа Себастијана Роша (Београд,1896 – Неа Рода, 1977) по много чему се може поредити са животом античких или наших епских јунака. По далеким прецима француски племић, по родитељима Словенац, Рош је читав свој живот посветио Србији и српском народу, који му се, нажалост, још није одужио. Сматра се пиониром…
Danas, 2. 10. 2025, Откривање непознате историје: Аустралијски историчар Бојан Пајић о филму ’Кајмакчалан‘ после европске премијере у Дому омладине Београда [Видео]
У оквиру ревије „У сусрет 72. Мартовском фестивалу“, 1. октобра одржана је ексклузивна европска премијера документарног филма „Кајмакчалан“. Реч је о филму „Кајмачкалан“, заснованом на открићу историчара Бојана Пајића о до сада неиспричаној причи: аустралијским добровољцима који су се борили заједно са Србима у Првом светском рату. Истражујући аустралијске,… РТРС, Срна, 15. 10. 2025, Веритас: Годишњица ликвидације госпићких Срба
Прије 34 године, у јесен 1991. године, извршена је ликвидација госпићких Срба од стране Хрватске војске и полиције чији су припадници, углавном под маскама, одводили цивиле из њихових кућа и станова и убијали их на разне начине и на више мјеста. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, убијено је најмање 129…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 8. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ЈУНАЧКА ПОГИБИЈА СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ - Добровољачки одред војводе Вука Поповића био је састављен од најбољих војника
У САВЕЗНИЧКОЈ офанзиви на Солунском фронту изузетно тешке и крваве борбе водиле су се на Кајмакчалану. Трајале су пуних 19 дана.
На саму планину нападала је Дринска дивизија, а лево од ње, на Старков Гроб, Дунавска дивизија, ојачана Првим тимочком пуком. Напредујући корак по корак, током тродневних жестоких окршаја, трупе Дринске дивизије су у ноћном јуришу 18. септембра овладале врхом Кајмакчалана. Исте ноћи бугарске трупе су извршиле четири противнапада, али су сваки пут одбијене, и то са огромним губицима. Оне су, међутим, довукле нова појачања, чак са фронта на Струми, и ноћу 26. септем[...]
Политика, 30. 10. 2025, Сећање преживелог: Гојковићи из Поткозарја масакрирани су у Јасеновцу
Градишка – Никола Гојковић (83), данас пензионер у Бањалуци, рођен је поред пута у Врбашкој 19. децембра 1942. године, само дан након што је његова мајка Стојна успела провући се кроз жицу и побећи преко Саве у Босанску Градишку, искористити непажњу усташких стражара у логору Стара Градишка, где је доспела после заточеништва у Јасеновцу.
Били су зима, снег и велика хладноћа. Преживео је захваљујући помоћи мештанке Милке Бојанић која их је примила у своју кућу, подложила ватру и збринула породиљу и бебу. Њихово село Требовљани, у Поткозарју, било је спаљено, а становништво одведено у логор. Св[...]
Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2023, И после три деценије без судског епилога за Случај Добровољачка
БАЊАЛУКА - "Случај Добровољачка", како се колоквијално назива злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву маја 1992. године, послије готово 30 година широј јавности представља непознаницу, а овај предмет још није добио судски епилог, наводи се у Атласу злочина над Србима током Отаџбинско-одбрамбеног рата.
Преносимо дијелове текста из поглавља "Злочин у Добровољачкој".
Напад на Дом ЈНА у Старом Граду 2. маја представља почетак коначног обрачуна са ЈНА у Сарајеву. Припадници "Зелених беретки", Територијалне одбране БиХ и других паравојних формација отворили су ватру на зграду Дома неш[...]
Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб
НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаја и наде да свако зло има и свој крај, па и оно које је ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће - остао је сам. Са живим ранама, у својој четрнаестој години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискује. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му нек[...]
Искра, 22. 12. 2023, Из историје српске логорашке нације: Логор Сајмиште - приредио Владимир Димитријевић
СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА
Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак рата провео је по разним нацистичким затворима и логорима. Најдуже је био на Сајмишту.
По Стевановићу, Мађарски павиљон, у коме су вршене егзекуције, личио је на катакомбу:“Због тога је Гестапо одлучио да га употреби за кланицу политичких кри[...]
