За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СП Црквена општина Топаљско-херцегновска, Острог ТВ Студио, 26. 8. 2025, „Од Везировог до Зиданог Моста“ – једанаесто вече на 12. Тргу од ћирилице [Видео]
У оквиру 12. Трга од ћирилице, 25. августа, на Тргу херцега Стефана у Херцег Новом, одржан је програм посвећен 80. годишњици страдања Свештеномученика митрополита црногорско-приморског Јоаникија, свештенства и вјерног народа. О кобном путу овог збјега и свирепим злочинима почињеним над њима, говорио је др Срђа Трифковић и протојереј мр Предраг… СРНА, 31. 8. 2025, Представљена књига о страдању Срба у Рашића Гају 1941. године
Књига „Страдање свештенства и вјерног народа у Рашића Гају 1941. године“, аутора Милана Радуловића, у којој су изнесени документовани подаци о страдању Срба Власеничког среза, представљена је данас на Хан Пијеску. Декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, један од рецензената књиге, каже да књига говори о страдању мученика…
Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе
ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози… Вести Онлајн, 1. 9. 2025, Помен борцу за слободу – Лозничани одали пошту Веселину Мисити
Представници Војске Србије и Касарне „Поднаредник Момчило Гаврић“ у Клупцима, Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“ и удружења грађана која негују традицију ослободилачких ратова положили су венце код споменика пуковнику Веселину Мисити, на старом делу лозничког гробља. Тиме је у суботу обележена 84. годишњица од првог ослобођења Лознице у…
Глас Српске, 24. 8. 2025, Ђорђе Вуковић: Прогон професора који нам је видио судбину – академик Михаило Ђурић In memoriam
Цијела савремена српска историја прожета је прогоном српских интелектуалаца. Иако се у прошлости многих европских народа могу пронаћи периоди када су мучки посијецане сопствене учене главе, само код Срба у томе постоји – континуитет. Негдје су интелектуалце прогонили апсолутистички владари, негдје црквене инквизиције, готово свагдје су то чинили страни окупатори… РТРС, Срна, 29. 8. 2025, Веритас: Непозната судбина 1.490 Срба
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је поводом Међународног дана несталих – 30. августа, да се међу 8.631 до сада верификованом жртвом српске националности са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући припаднике ЈНА и добровољце, налази и 1.490 лица чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.065 цивила, од којих…
Не заборављамо – Памтимо
Катера, СРНА, 21. 1. 2025, Сутра 32 године од некажњеног злочина над Србима у хрватској акцији ’Масленица‘
Сутра се навршавају 32 година од још увијек некажњене агресије хрватских оружаних снага "Масленица" из 1993. године, на подручје под заштитом УН и убиства 345 Срба међу којима су биле 34 жене просјечне старости 57 година.
Информационо-документациони центар "Веритас" наводи да су 22. јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле агресију на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/.
Агресија под кодним називом "Масленица" извршена је у току реализације "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту УНПРОфОР-а, а то је била трећа по реду агресија Хрватске[...]
Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена
Спиридон Шпиро Боцарић (Будва, 24. мај 1876–логор Јадовно, 19. јул 1941), сликар и први управник Музеја Врбаске бановине у Бањалуци, снимио је 1937. године документарни филм Градови и предјели Врбаске бановине.
Филм траје 40 минута и приказује мјеста, природне љепоте, фолклор, ликове и обичаје. Изгледа да Боцарићева одлука да узме филмску камеру није била само умјетнички порив, већ прије свега, жеља да на целулоиду сачува национално благо које троши зуб времена.
Податке о овом драгоцјеном етнографском запису на филмској траци дала нам је Славка Миросављевић, кустос у Музеју Републике Срп[...]
Srbi.hr, 3.6.2020, Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу
Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник.
Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце.
На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књиг[...]
Политика, 3. 8. 2023, Систематски терор над Србима у хрватским градовима - „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (1)
Тешко и масовно страдање Срба у хрватским градовима током рата 1991–1995. и годинама касније још није ушло у жртвословне билансе. Они су, за српске ратовође, били унапред прежаљени, препуштени на немилост, отписани, а за шкиљаву хашку Јустицију и брижне западњачке хуманитаристичке легије недостојни фокуса.
Били су ловина: киднаповани, тамничени по подрумима, пребијани и убијани појединачно или у масакрима, избацивани из станова, масовно отпуштани с посла, приморавани да потписују „изјаве лојалности”, миниране су им, паљене и митраљиране куће, насилно су приморавани да буду жетони у разменам[...]
Политика, 10.5.2016, Имена српских логораша биће уписана ћирилицом
ПРОЈЕКАТ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА МАУТХАУЗЕН
Представљање до сада најцеловитијег пописа жртава злогласног нацистичког логора биће организовано 15. маја у Аустрији
Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти.
Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена.
Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 евро[...]
