За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 13.11.2015, „НИКО НЕ ЗНА ШТА ЈЕ РАТ АКО У ЊЕМУ НЕМА СИНА“: Документарни филм „Дјеца“ премијерно приказан у Београду
Послије бањалучке премијере, документарни филм Дениса Бојића „Дјеца“, у продукцији Радио– телевизије Републике Српске премијерно је приказан синоћ у Београду, у свечаној сали Југословенске кинотеке. Бојићев филм на потресан и потпуно аутентичан начин документује једну од највећих, али и најмање познатих трагедија српског народа у посљедњој деценији 20. вијека. Филм…
Срна, 12. 11. 2015, Усташка идеологија у Хрватској није поражена
БЕОГРАД, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ – Члан Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ Милојко Будимир изјавио је Срни да је макета усташких симбола, која је послата као пријава на конкурс за идејно рјешење Меморијалног центра у Доњој Градини, доказ да усташка идеологија у Хрватској још није поражена.…
Блиц, 12.11.2915, Макета усташког симбола на конкурсу за идејно решење највећег стратишта Јасеновца
12. 11. 2015 | Блиц Макета усташког симбола послата је као пријава на конкурс за идејно решење Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, највећем стратишту концентрационог логора Јасеновац. Према сазнањима „Еуроблица“ , модел усташког „У“ са укрштеном камом и мачем достављен је поштом, а праћен је натписима „за конкурс без…
Срна, 11.11.2015, Полагање вијенаца жртвама Велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ – Министар рада борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас ће, поводом потписивања примирја у Првом свјетском рату, на гробљу „Свети Пантелија“ у Бањалуци положити вијенац на споменик жртвама Бањалучког велеиздајничког процеса. И генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић положиће данас вијенац на бањалучком гробљу…
Вечерње новости, 6.11.2015, Заборављене српске жртве норвешких логора смрти [Мапа]
Кнут Флувик Туресен у књизи У Норвешку, у смрт исписао потресну причу о српским заробљеницима. Најмрачније поглавље норвешке историје, каже аутор књиге. „На крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: „Марширала, марширала краља Петра гарда“. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен,…
Срна, 6.11.2015, Обиљежене 23 године од убиства 126 српских бораца
ЗВОРНИК, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ – Откривањем и освештањем новог споменика, поменом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца на Глођанском брду код Зворника обиљежене су данас 23 године од страдања 126 бораца Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на том мјесту поубијали припадници такозване Армије БиХ. Споменик су откриле…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 25. 8. 2014, Мачков камен: Плато смрти на Јагодњи
Дуг је пут до Мачковог камена, попришта најкрвавије битке Великог рата. Драган Грујић из Крупња покушава да направи прву меморијалну изложбу о чувеној бици, пошто се држава цео век није сетила да тако нешто уради
НАЈКРВАВИЈИ бој Великог рата, по речима аустријских команданата, вођен је у малој Србији на платоу Мачков камен подринске планине Јагодња. У септембру 1914. ту се у двомесечној бици на Дрини сломила друга аустроугарска офанзива. У борбама на Мачковом камену од 16. до 21. септембра је око 1.150 српских војника дневно избацивано из строја. Аустроугари су трпели двоструко веће губитке[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
Стање ствари, Печат, 3.9.2021, Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
Не можемо кривити друге за властита нечињења. На Србији и Српској је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995.
оводом агресивних и добро организованих покушаја да се умањи број жртава у логору Јасеновац, ексклузивно објављујемо јавности мало познате чињенице – извештаје стручњака који су радили на расветљавању истине о страдалима у овом злогласном логору, али и на другим подручјима НДХ.
Минулих година сведоци смо интензивирања бесрамних покушаја да се умањи број жртава Другог светског рата у Југославији, посебно жртава у логору Јасеновац, као највећем стратишту на подручју нека[...]
Моја Херцеговина, 2. 2. 2017, Пренесене мошти пострадалих мученика: Служен парастос српским новомученицима из села Горње Храсно
ГОРЊЕ ХРАСНО – Данас је, у селу Горње Храсно, епископ захумско-херцеговачки Григорије, уз саслужење пароха чапљинског Марка Гојачића и пароха метковачког Бориса Чоловића, служио Свету архијерејску литургију и парастос српским новомученицима из села Горње Храсно, пострадалим 1941. године.
Том приликом обављен је и пренос моштију пострадалих мученика у новоизграђену спомен костурницу, покрај порушене цркве Св. Јована.
У Светом писму, браћо и сестре, има једна чудесна ријеч, чудесног и славног Бога Исуса Христа, богочовјека који каже: не бојте се оних који могу убити тијело а не могу убити душу[...]
СРНА, Веритас.инфо, 20. 4. 2023, НАТО прије 24 године усмртио четворо избјеглих Крајишника
НАТО авијација је 21. априла прије 24 године на Косову и Метохији бомбардовала избјегличко насеље Срба из Републике Српске Крајине и БиХ и убила четворо људи међу којима осмогодишње дијете, саопштио је Информационо-документациони центар "Веритас".
Напад на избјегличко насеље "Маја", смјештено у седам објеката пољопривредног газдинства "Ероник", услиједио је у 3.00 часа 21. априла 1999. године. На насеље је испаљено око 50 пројектила, од којих су неки директно погодили објекте.
У једном од директно погођених објеката пронађена су тијела Гордане Илић из Госпића /35/ и браће Дарка /28/ и Да[...]
