За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 12.10.2015, Међународни фото-конкурс „Уништавање споменика хришћанског истока“
БЕОГРАД, 12. ОКТОБРА /СРНА/ – Интерпарламентарна скупштина православља организује међународни фото-конкурс на тему „Уништавање споменика хришћанског Истока“. Конкурс је отворен до 5. децембра, а посланик Скупштине Србије Александар Чотрић који је на челу Комисије Интерпарламентарне скупштине православља за културу саопштио да могу учествовати и професионални фотографи и аматери из Србије…
Privrednik.net, 11.10.2015, Sjećanje na žrtve dječjeg logora u Sisku: Pomen i opomena
SISAK – U spomen na srpsku djecu stradalu u sisačkom koncentracijskom logoru u subotu su održani parastos i komemoracija na Dječjem groblju. To je mjesto posljednjeg počivališta djece stare od nekoliko mjeseci do 13 godina, koju su ustaše dovodili sa Kozare, Banije, Korduna i iz Slavonije u periodu od 3.…
Срна, 9.10.2015, Усвојена резолуција о генициду над Србима
КРУПА НА УНИ, 9. ОКTОБРА /СРНА/ – Скупштина општине Крупа на Уни усвојила је Резолуцију о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, који су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995.…
Срна, 5.10.2015, Служен парастос за 25 убијених Срба из Факовића
БРАТУНАЦ, 5. ОКТОБРА /СРНА/ – У цркви Светог апостола Томе у Факовићима код Братунца данас је служен парастос за 25 српских цивила и војника из овог села на обали Дрине које су убили припадници муслиманских снага из Сребренице и сусједних села 5. октобра 1992. године. Сродници жртава окадили су хумке,…
Годишњица погибије војника Стојадина Мирковића
У селу Горње Лесковице данас је обележена 24. годишњица погибије војника Стојадина Мирковића, уз присуство породице, представника града, Удружења ратних добровољаца и њихових потомака од 1912-1918. године, као и поштовалаца лика и дела младог хероја који је погинуо 1991. године у Бјеловару, у Хрватској. Након помена на гробљу, на спомен…
Политикин Забавник, 25. 9. 2015, Ратне игре без граница – Четник у Варшави [Фото]
У познатом и трагичном Варшавском устанку важну улогу играо је и чувени мајор Јездимир Дангић, командант војночетничких одреда у источној Босни Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. године у Братунцу, у породици свештеника. Док је похађао гимназију у Тузли, придружио се револуционарној организацији „Млада Босна”, због чега је после Сарајевског… Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, 18.6.2020, Александар Недић: Постављање спомен табле на месту на коме су сахрањивани лешеви Срба из Јасеновца
„Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен табле лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал.
Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени[...]
Вечерње новости,13.9. 2020, Помен Србима страдалим у 13 Западнокрајишких општина
ДАН страдања Срба 13 западнокрајишких општина, које су те ратне 1995. године биле у саставу Републике Српске, обележен је данас на Банстолу на Фрушкој гори поменом и полагањем венаца у порти Храма Благе Марије.
Након црквеног богослужења, венце крај споменика „Суза“ положили су представници Савеза крајишких удружења, Представништва Републике Српске у Србији, Фонда за избегле, прогнане и расељене као и представници других завичајних удружења.
- Наша кључна порука са овог скупа је да никад не заборавимо страдања српског народа, да будемо достојни потомци и да не дозволимо да се слична стра[...]
РТРС, Срна, 6. 4. 2025, Веритас: Голгота купрешких Срба у хрватским казаматима 1992. године
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да су се навршиле 33 године откад су хрватске војне снаге у априлу 1992. године убиле 54 српска цивила и територијалца у српским селима на Купресу, а 150 заробиле и скоро два мјесеца тешко злостављале, за шта до данас нико није одговарао.
Од оних који су преживјели голготу хрватских и херцеговачких казамата, многи су у међувремену помрли, а они који су још живи осакаћени су и физички и душевно, наводе из "Веритаса".
Прије 33 године хрватске јединице састављене од припадника ЗНГ, ХОС и ХВО напале су и заузеле српска села на купрешко[...]
ИН4С, Vice, 5. 6. 2024, ’Судњи час‘ у Смедереву у Другом светском рату: Kатастрофа пуна тајни – На данашњи дан
Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала.
Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње Волгине улице, 12-годишња Даринка Максимовић препала се када је њен дом затресао земљотрес од кога су из креденца попадале шољице и тањири. Било је 14 сати и 14 минута, дан је био врућ, а Београђане, још увек шокиране од снажног бомбардовања града неколико месеци раније и окуп[...]
Вечерње новости, 11.5.2016, Страдање Српкиња у последњем рату: Монографија "Наша исповијест" у центру Њујорка
Жене из РС никада нису биле посматране у контексту жртава. Победиле прошлост и показале да су спремне да се боре за истину
СУПРУГЕ, мајке и сестре које су своје најмилије изгубиле током протеклог рата у БиХ, ових дана су о својим губицима, страдању српске деце, момака, мужева, очева и целих породица сведочиле тамо где то до сада није било баш популарно, у центру Њујорка!
Наиме, у оквиру конференције Пораз фашизма и сећање на жртве, коју је поводом 71 године од пробоја јасеновачког логора организовао Институт за истраживање злочина у Јасеновцу, петнаест Српкиња промовисало је своју моногр[...]
