За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПЦ, Срна, 25.7.2015, У Садиловцу служена прва Света Литургија након рата
КАРЛОВАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ – Прва Света Литургија, након протеклог рата служена је у Садиловцу, на Кордуну, у обновљеној Цркви Рођења Пресвете Богородице у којој су усташе у Другом свјетском рату побиле и запалиле 463 Срба, међу којима 149 дјеце млађе од 13 година. Светој литургији, коју су служили свештеници…
РТРС, 25.7.2015. Освештан обновљени манастир Возућица
Манастир Света Тројица – Возућица, у општини Завидовићи освештан је након деветогодишње обнове ове немањићке задужбине, која је уништена послије рата. Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије освештао је обновљени манастир и служио Свету архијерејску литургију. Парох завидовићки протонамјесник Зоран Живковић рекао је да је овај манастир кроз историју рушен, али…
Срна, 25.7.2015, Братунац: Парастос погинулим Србима из Ранче
На градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, положено је цвијеће код спомен-крста и прислужене свијеће за покој душа 20 Срба из братуначког насеља Ранча који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од којих је седам убијено на данашњи дан 1992. године. Делегације Општинске организације породица заробљених и…
РТРС, 25.7.2015, У Београду служен парастос убијеним ливањским Србима
Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду данас је почело обиљежавање 74 године од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свјетског рата. Парастос, коме је присуствовало 70 људи, служио је отац Мирко Јамеџија, пријератни ливањски парох, рекао је Милош Дамњановић из Удружења Огњена Марија Ливањска. Отац Јамеџија…
Politika, 24.07.2015, Čedomir Antić: Spomen na Srpsku Krajinu
Poraz i nesreća koji su nas snašli imaju malo prednosti, jedna od njih je da danas možemo hladne glave da sagledamo sve što se dogodilo Napisao sam jednu knjižicu pod pretencioznim naslovom Istorija Republike Srpske Krajine. Skromnu sintezu utemeljenu na osnovu važnije literature i objavljenih dokumenata. Njen je značaj pre…
Живојин Ракочевић: Проћи ћеш као Старо Грацко
О убиству четрнаест жетелаца зна се сваки детаљ, планови и организација, зна се шта је група Ослободилачке војске Косова под именом „Фортуна” касније планирала да уради, знају се имена У Старом Грацком је дан парастоса и окупљања око жртава тренутак једине истинске живости, тренутак сусрета са сазнањем да се овде…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: одржан комеморативни скуп за жртве усташких злочина
Госпић - данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему.
У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који се нису покорили режиму Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Комеморацију су организовали Српско народно вијеће /СНВ/, Координација јеврејских општина, Епархија горњо-карловачка и Савез антифашистичких бораца и антифашиста.
Дан сјећања на Јадовно 1941. године поновно је, као и прет[...]
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
Спутњик, 2. 9. 2023, „Ко ће, ако нећу ја!“: Спутњик код бака Виде која 63 године чува сећање на страдање српских ратника
„Мени је то у аманет остављено. Ко ће им, ако не ја, свећу запалити, молитву очитати“, говори Бака Вида, док старачком руком показује у правцу шумом обраслих обронака, извора и спомен чесме изграђене у част палих ратника, који су погинули бранећи отаџбину у Првом светском рату.
Прича о бака Види, одвела је репортера Спутњика до једног од најстаријих краљевачких села Пекчанице, некада средњевековног насеља које је краљ Стефан Првовенчани даровао жичком епархијском властелинству.
У селу смештеном подно Јелице планине, куће и домаћинства разбацане по странама и косинама, само им црвени кров[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила јер јој је у избегличкој колони, за време "Олује", 4. августа 1995, убијен дванаестогодишњи син Синиша, а и сама је била повређена.
Захтеве да буду проглашени цивилним жртвама рата поднело је на десетине српских цивила, рањених у рату у Хрватској, или оних који су изгубили[...]
Срна, 9.5.2016, Сребреница: Одата почаст за 500 убијених Срба у последњем рату
СРЕБРЕНИЦА, 9. МАЈА /СРНА/ - У сребреничкој Спомен-соби данас је служен парастос за свих око 500 Срба погинулих у посљедњем рату са подручју те општине.
Међу погинулим и убијеним је више десетина жена и 40 српских војника и цивила који се још воде као нестали јер нису пронађени ни за више од двије деценије од њиховог нестанка.
Данас су прислужене свјеће за покој њихових душа и положено цвијеће у спомен-соби у знак сјећања и захвалности свим погинулим Србима који су дали животе за Републику Српску и свој народ.
Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао је да је о[...]
