За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 23.7.2015, На Ушћу имена 26.000 жртава
Р. Драговић | 23. јул 2015. 19:30 Изабрана три идејна решења за споменик Србима страдалим деведесетих година. Београд добија спомен – комплекс налик јеврејском Јад Вашему ОДБОР за подизање споменика свим српским жртвама деведесетих година, који ће бити подигнут у Београду, изабрао је три идејна решења, међу којима ће…
Срна, 21.7.2015, Иванишевић: Његовати културу сјећања како историја не би била фалсификована
БЕОГРАД, 21. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да је освештање храма у Пребиловцима 8. августа од изузетног значаја јер је то мјесто једне од највећих катастрофа у Другом свјетском рату, гдје након усташког ножа ништа живо није остало. „Јапанци…
Срна, 21.7.2015, Обиљежавање одбране Војковића, Грлице и Крупаца
ИСТОЧНА ИЛИЏА, 21. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи данас је почело обиљежавање Светог великомученика Прокопија, крсне славе Капеле и спомен-собе у којима су уписана имена 217 погинулих бораца Војске Републике Српске. Након литургије организована је колона под називом „Марш одбране Војковићи –…
Старо Градско још плаче за убијеним жетеоцима
Срна | 21.7.2015 | Неђељко ЗЕЈАК Како тврде мјештани, убице се слободно шетају селом и мјеркају парцеле у власништву породица убијених… СТАРО ГРАЦКО – Четрнаест Срба, мјештана Старог Грацка, код Липљана, измасакрирано је на њиви 22. јула 1999. године док су сабирали жито да би преживјели. Владика Теодосије каже да…
Глас Српске, 20.7.2015, Помен убијеним српским цивилима у селу Горњи Магашићи код Братунца
Братунац – Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа код спомен-крста на братуначком градском гробљу, данас су обиљежене 23 године од убиства осам српских цивила из села Горњи Магашићи код Братунца. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из Сребренице упале су у ово село, убијајући српске цивиле који…
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније – Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина. Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац.…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 15.9.2017, Обиљежен дан почетка пробоја Солунског фронта
СОКОЛАЦ, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поводом 15. септембра - Дана почетка пробоја Солунског фронта, чланови соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца 1912-1918. положили су вијенце на Споменик солунском добровољцу на Сокоцу на коме су уписана имена 363 добровољца са Романије.
Предсједник овог удружења Бранимир Ђурковић рекао је Срни да су и ове, као и свих претходних година од 2008. када је подигнут споменик, потомци српских добровољаца обиљежили Дан почетка пробоја Солунског фронта у Великом рату.
„На овај начин отимамо од заборава улогу Срба са друге стране Дрине у одбр[...]
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања.
Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник и на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће и цркве Преображења Кристова угледао православне фреске, нико од свештених лица није желео да му објасни о чему се то ради.
„Приметио сам да се испод малтера појављују фреске, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази[...]
РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта - побједа за историју
Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату.
Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Пробој Солуског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји.
Српске снаге "пресјекле" су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје.
При томе, Срби су продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да ус[...]
![Вечерње новости, 24. 1. 2025, Изложба докумената у КЦНС открила још једну страшну истину о Погрому 1942. године: убијено и 597 жена [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25108-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 24. 1. 2025, Изложба докумената у КЦНС открила још једну страшну истину о Погрому 1942. године: убијено и 597 жена [Мапа]
У Погрому у Новом Саду 1942. године који су извршили мађарски окупатори, од 1255 убијених 597 жртава биле су женског пола - 418 одраслих жена, 79 девојчица и 102 старице. Само летимичним погледом на ове ужасавајуће податке можемо да поставимо питања: коју опасност су оне, а нарочито девојчице и старице, могле да представљају по Хортијев режиму?
Страдање жена у Новом Саду леденог јануара пре 83 године тема је изложбе „Тужна сенка тишине“, која је отворена у петак,24. јануара у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада .Аутори поставке су: Снежана Сердар Филиповић, Љиљана Дожић и Петар[...]
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Веселин Ђокић, ратник са Кошара: Нисмо поражени отишли са Космета
Један догађај из тог времена посебно је запамтио. Кад је од силине експлозије НАТО бомбе избачен из рова летео кроз ваздух, ни сам не зна колико далеко
Прва ратна ноћ, 24. марта 1999. године Веселина Ђокића, тада 19-годишњег младића, припадника 53. граничног батаљона Војске СРЈ ,затекла је у рејону карауле Дејан Радановић на граници ка Албанији, изнад Ђаковице.
"Претходних дана вод за интервенције у коме сам био, пошто се бомбардовање очекивало, измештен је из матичне касарне са свом техником, оружјем. Задатак је био да затворимо део реона ка Албанији, један део је отишао на Ћафа Прушит, ми [...]
