За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 22.2.2016, Страдања Карловчана у Великом рату
Мало познате детаље: некажњене злочине, интернацију, пљачку материјалног и културног богатства, али и хуманост српског живља, открива мр Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је…
РТС, 14.2.2016, Слађана Зарић: Призрен 1915 – Кад српски војник напушта отаџбину
Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели…
Срна, 14.2.2016, Измјестити шехиде из меморијалног центра – интервју Миливоје Иванишевић
Ту су сахрањени и многи команданти бригада, носиоци највиших одликовања, која су добили за паљење српских села и уништавање становника српске националности – наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. БЕОГРАД, 14. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20.…
Вечерње новости, 14.2.2016, Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства
Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942. Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене СЛИКА дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано…
Искра, 12.2.2016, Друштво „Пребиловци“: Скупштина Србије да усвоји Декларацију о геноциду над Србима
![Насловна страна Декларације о геноциду [2011] Извор: Удружење Јасеновац – Доња Градина](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/12/deklaracija_o_genocidu-2011-w-87x150.jpg)
Српско национално друштво „Пребиловци“ затражило је од Владе и Скупштине Србије да се у овој години усвоји Декларација о геноциду над српским народом у НДХ 1941–1945. године и о геноцидном етничком чишћењу над српским народом у Хрватској и у дијелу БиХ за вријеме рата 1991–1995. године, као и послије њега.…
Миливоје Иванишевић: У Поточарима раздвојити цивилне жртве од шехида
Вечерње новости 9.2.2016. стр. 16. Посета председника владе Републике Србије Александра Вучића мезарју у Поточарима јула прошле године – без обзира на све остало – и посета трочланог председништва БиХ главном граду Србије, обновили су услове за бољу сарадњу. Треба подсетити да је 2005.г. Мезарје посетио и председник Србије Борис…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 12.4.2021, Бесмртни јунаци са монитора Драва: Пре 80 година, група официра и војника на Дунаву, али и на Јадранском мору отишла у незаборав
Тог 12. априла 1941. године, недалеко од Челарева, на 1287. километру Дунава, док је снежило са неба, на монитор "Драва" обрушавале су се немачке "штуке". На палуби су остали да леже погинули морнари, наоколо су пливали рањени, на јарболу се вијорила изрешетана ратна застава, а испод ње стајао је командант брода поздрављајући је, као симбол брода и слободе своје земље. Био је то Александар Берић, легендарни командант монитора "Драва".
Сведочи овако адмирал Бошко Антић, аутор књиге Бесмртни монитор Драва, који описује догађаје од пре 80 година током Априлског рата у Југославији. Антић, који [...]
РТРС, Срна, 24. 8. 2023, Веритас: Некажњени злочини хрватских снага у Груборима
Језива убиства шест житеља Грубора код Книна, почињена 25. августа 1995. године, остала су некажњена због наводног недостатка доказа усљед чега су упркос мноштву чињенице ослобођена осморица припадника хрватске војске и полиције, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице "Лучко" су тог дана у акцији "чишћења терена" поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је сутрадан требало да прође такозвани воз слободе са предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, упали у село Плавно поред Книна и у засеоку Грубори уби[...]
Вечерње новости, 13.2.2015, Ђакомо Скоти: Беснило пљaчкаша
У Грачацу полиција ОУН, на гробљу, открива 22 свеже ископане јаме. Свака је дубока 50, широка 80 и дуга 200 сантиметара. У Кистањама пламен је прогутао 90 одсто кућа
Шта се догодило са Крајином и избеглицама, Ђакомо Скоти, у свом дневнику, на страницама које следе, на основу извештаја мисије ОУН у Хрватској, хронолошким редом износи документа о злочинима хрватске војске.
10. август
На путу Книн - Дрниш 40 кућа је у пламену. Горе и поља жита. Хрватски војници круже подручјем у два камиона са кантама бензина и секирама. У Дрнишу гори велики број кућа.
У Србу хрватска полиција пљачка [...]
Анри Барби: Војска убица (1918)
Упркос убијањима, упркос ужасним суровостима чији сам сведок био током претходних ратова, преносећи са бојног поља виђења оваквих страхота знам да ме само сећање на њих тера да дрхтим.
Изгледа да је једини објекат аустријске војске био — уништење, и она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка у Србију.
Каквим су се окрутностима, каквим су се пакленим оргијама војници и официри предавали! Колико сам само пута остао скамењен од ужаса пред резултатом убилачког пијанства, пожарима или садизмом тих војника који припадају једној великој земљи, поносној на своју цивилизованост!
Оно ш[...]
Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење
Фронтал |28.05.2012 | Радован Паповић | Фото Горан Анђелић
Како су, кад и гдје убијани Срби по Херцеговини; прича је коју нико више нема право да заборавља и прешућује. Фронтал стога отпочиње још један фељтон.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачк[...]
