За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 11. 4. 2025, Радомир Јеринић: Покушај наметања „косовске православне цркве“ или USAID аутокефалност
Покушај формирања некакве „косовске* православне цркве” представљаће полу-унијатски пројекат заснован на политичким циљевима и са јасним паралелама са расколничком Православном црквом Украјине У протеклих неколико дана, регионалним медијима доминира тема најављеног проглашења албанске православне митрополије на окупираној територији Косова и Метохије – новинарка Сенка Милош у тексту за информациони портал… СРНА, 17. 4. 2025, Шамац: Служен помен и положени вијенци за 122 погинула и 22 цивилне жртве
Код спомен-обиљежја у мјесној заједници Шамац данас је служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће за 122 погинула борца Војске Републике Српске и 22 цивилне жртве са овог подручја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је Срни да je мјесна заједница Шамац у току ратних дејстава…
Политика, 15. 4. 2025, Саво Штрбац: Нови хрватски закон о гробљима алијас ’Лекс Шошкоћанин‘
Почетком априла ове године медији у региону највише пажње посветили су предлогу хрватског Закона о гробљима, чији предлагач је Влада РХ. На службеној интернет страници Хрватског сабора стоји да је у процедуру ушао 3. априла, да је расправа отворена и затворена 8. априла и да је 11. априла, са 85…
РТ Балкан, 16. 4. 2025, Како је Милутин Миланковић описао савезничко бомбардовање 1944: Исповест у књизи „Сећање“
Београд су Енглези и Американаци бомбардовали више пута – на Ускрс 16. и 17. априла, 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и на крају 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра Другог Карађорђевића Писање својих успомена и сећања Милутин Миланковић је отпочео четири године после савезничког…
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића. Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.…
Политика, 14. 4. 2025, Живојин Ракочевић: Лица сагорелих фресака и ризница сећања – Вучитрн, Храм Светог Илије
Високе зграде са спуштеним ролетнама и, већином, празним становима. На врху једне од њих огроман натпис на албанском језику „Слобода има име”, испод је знак ОВК (Ослободилачка војска Косова) и на крају Хашим Тачи, Кадри Весељи и остали „ослободиоци” који се сада налазе у затвору Хашког трибунала. Мало даље је…
Не заборављамо – Памтимо
Срби на окуп, 14. 7. 2022, Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула 1941 године погинули од окупатора, Немаца и шиптарских жандарма и када су Борчанци упалили прву устаничку ватру у Србији и убили више жандарма
– Mи, чланови Равногорског покрета са севера Косова и Метохије, О.О. Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, пре шест година, отпочели смо[...]
Срна, 16. 8. 2016, Необориви докази о геноциду у НДХ
У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке.
Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило.
"Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке[...]
Радио Светигора, 28.7.2017, Прослављени новомученици у великомученичкој Велики
У Велици су на празник Светих Кирика и Јулите, у петак 28. јула 2017, на 73. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени новоканонизовани Велички и Горњеполимски мученици, које је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве недавно прибројао лику Светих српских новомученика.
Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих Кирика и Јулите, служили су: Њихова Високопреосвештенства Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилогије и Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Чешке и словачких земаља Г. Георгије, Њихова Преосвештенства Епископи пак[...]
![Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11127-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]
ПОСЛЕ великог успеха документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места где ће потомци моћи да им се поклоне и запале свећу.
- Иако у Ослу постоји спомен-обележје страдалим Југословенима, потомци страдалих српских логораша не скривају наду да ће ускоро на гробљима у Норвешкој, где су сахрањени њихови ближњи, бити изграђена обележја [...]
Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју
Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести
Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред судским већем Одељења за ратне злочине београдског суда говорили о злочину у којем је настрадало 13 особа, од којих су шесторо била деца. Међу настрадалима били су и њихови најближи.
Они су о трагичном догађају говорили први пут јавно, на почетку главног претреса у поступку који се у одсуств[...]
