За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 16. 2. 2025, Годишњица напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева – злочин без казне и после 24 године
Навршава се двадесет четири године од бомбашког напада на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, када је страдало дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. За тај злочин нико није правоснажно осуђен. У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине служен…
Калдрма, 11. 9. 2024, Подменута бомба бугарских терориста у улици Краља Милана [из Архиве]
Београд је у више наврата био мета напада, углавном усташких и бугарских терориста. О некима се нашироко писало и гајило се сећање на те злочине, док о некима – и дан данас се скоро ништа не зна. Недавно смо објавили чланак о масовном нападу који се збио у ноћи између…
Искра, 7. 2. 2025, Владимир Умељић: Ах, тај непролазни Динко
Динко Грухоњић је добитник немачке „Награде за људска права“ града Вајмара, као што су обзнанили немачко „Друштво за угрожене народе“ (GfbV) и „Репортери без граница“ (RSF). Чиме је он заслужио ову награду? Тешко је себи замислити да је разлог био његово „лепо име“ – Динко, као Динко Шакић“, како је… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, СРНА, 29. 1. 2025, Филм о Корићкој јами освијетлиће истину о овом стратишту [Мапа]
Фондација „Заборављени коријени“ најавила је да ће до јесени завршити документарни филм о Корићкој јами између Гацка и Билеће, првој масовној гробници Срба у Херцеговини у Другом свјетском рату, чиме ће освијетлити истину о овом стратишту које Бошњаци представљају као мјесто свог страдања. Оснивач Фондације Драган Радовић изјавио је за…
Вечерње новости, Глас Југа, 12. 2. 2025, Прe 83 године био је први пробој логораша у поробљеној Европи: Слободе се домогло 105 заточеника из логора на Црвеном крсту у Нишу
Тишина која обавија некадашњи концентрациони логор „Црвени крст“, данас Меморијални комплекс „12. фебруар“ у Нишу делује готово нестварно. На том месту, где су зидови упили последње вапаје невиних, одиграла се једна од најсмелијих епизода отпора у Другом светском рату. Навршиле су се 83 године од пробоја логораша, првог забележеног из…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
РТРС, Срна, 5. 9. 2023, Навршава се 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша
Навршава се 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра "Веритас".
У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама "Веритаса", извела Девета бојна "Рафаел витез Бобан", ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.
Ова јединица била је у саставу 114. бригад[...]
Стање ствари, СПОНА, НПортал, 25-27, 3. 2025, Порука Србији Мариноса Рицудиса, некадашњег официра ратне морнарице, који је одбио да учествује у НАТО агресији и одговор захвалног Српства
Година 1999. остаће у српском народу упамћена као година бомбардовања, страдања невиних цивила, наношења велике материјалне штете Србији. Грк Маринос Рицудис, некадашњи официр ратне морнарице, који је осуђен на затворску казну јер је одбио да учествује у НАТО нападу на нашу земљу, огласио се поруком на годишњицу бомбардовања Савезне Републике Југославије.
- Ја не заборављам - написао је Рицудис на грчком и српском језику на свом профилу на друштвеним мрежама. Рицудис је објавио и емотивну песму посвећену Србији и слике деце настрадале током 78 дана НАТО агресије.
- Моја мала слободна земљо, [...]
![РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15088-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]
На гробљу у норвешком граду Трондхајму, на коме почивају српски логораши нацистичких логора из Другог свјетског рата, освештан је и постављен Часни крст, који је стигао из јасеновачког стратишта Доње Градине.
Новинар и публициста Бранко Димовић Димески, продуцент филмова о страдању српских логораша "Логор смрти у Карашјоку" и "33 анђела", који више од двије деценије живи у Норвешкој, подсјетио је да је овај крст освештан на Видовдан.
Он је напоменуо да је крст кренуо са највећег јасеновачког стратишта Доње Градине и цркве у Драксенићу гдје се десио страшан покољ Срба у Другом свјетском р[...]
Пљачка српске имовине и дискриминација
Усташе су намјеравале и да из капеле Видовданских хероја на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево изваде ковчеге чланова Принципове Младе Босне... Православни су морали да носе плаву траку са словом "П" исписаним латиницом
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 24. АПРИЛА /СРНА/ - Сви затвореници у логору морали су да раде врло тешке и напорне физичке послове, а неки су радили нову улицу кроз Цапраг која је, још недовршена, названа "поповска улица".
Други су копали јаме за бетонске диреке, довлачили их, посађивали и ограђивали жицом, трећи су крчили трње и коров на једном великом војном вјежбалишту[...]
