За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 18-21. 3. 2025, Саво Штрбац: Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине
У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином 2025. одржи Међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју…
СРНА, 20. 3. 2025, Служен помен најмлађем одликованом борцу Споменку Гостићу
У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 32 године на озренско-маглајском ратишту. Протојереј-ставрофор Јован Михајловић рекао је новинарима да је на овај начин одата захвалност Гостићу и свим јунацима и…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 17. 3. 2025, Митра Рељић: Мартовски погром – Сведочење из Приштине
Мутноискричава светлост обавила је јутро у Приштини, а неуобичајена тишина најављивала страшну олују. Писак полицијских и санитетских возила који се потом огласио само је потврђивао црне слутње. Нешто пре подне зазвонио је телефон. – Погледај Митро с прозора, видиш ли колико их је на путу овамо? – пита узнемирени Живојин… РТ Балкан, 16. 3. 2025, Пред судом бесудне земље: Сведоци се после 20 година присетили да су Милорада „видели у униформи“
Од повратка у село до хапшења, Милорад Ђоковић се суочио и са оптужбама албанске породице која је користила његово имање да им је убио оца, а ни чињеница да је поменути старац погинуо пре рата у саобраћајној несрећи није у Милорадовом случају ништа променила Судбина Милорада Ђоковића, последњег Србина из…
СПОНА, 7. 3. 2025, Због немара у наставцима – поновљено вандалско скрнављење манастира Матејче [Фото]
Незаштићена Немањићка светиња црква Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче у Северној Македонији, иако званично заштићено културно добро, поново је оскрнављена тешким разарањем пода храма. Упад и прекопавање пода манастирске цркве потврђен је из надлежне кумановско-осоговске епархије МПЦ-ОА, навођењем детаља о вандализму у светињи у атару села Матејче, Општине Липково. Прецизира…
РТС, 17.03.2024, Документарни филм: Досије Косово – Погром [Видео]
Аутор филма: Слађана Зарић Редитељ: Милан Јовановић Директори фотографије: Симо Димитрић и Никола Ђуровић Новинари: Весна Илић и Милена Милетић Монтажер је Марко Вујовић, тонски сниматељ Марко Буђан, графички дизајнер Небојша Тесла, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Душан Ковачевић. Композитор: Владимир Тошић Филм је реализован у продукцији Информативног програма Радио-телевизије…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13884-350x200-no.jpg)
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду.
Организатор овог важног догађаја, Институт за истраживање Јасеновца, под руководством њујоршког професора Барија Литучија, годинама ради на утврђивању истине о размерама геноцидног страдања српског народа у НДХ за време Другог светског рата. Када је реч о размерама, Институт се ни у једном тренутку није устру[...]
![KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19486-350x200-no.jpg)
KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]
Јуче је обележена 20-годишњица од мартовског погрома на Косову – највећег етничког насиља од доласка међународних и безбедносних снага.
Две деценије од 17. марта низом су активности обележене у више средина на Косову, са централном манифестацијом у Грачаници.
Двадесетогодишњица мартовског погрома обележена је и у Београду. Осим пријема стотинак деце са Косова у Палати Србија, у Народном позоришту је у 18 часова одржана свечана академија.
Потом је у 20 часова Радио Телевизија Србије премијерно приказала на свом првом каналу документарни филм „Досије Косово – Погром“.
Причу о једном [...]
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији "Бљесак"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак", након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше Југославије.
Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, говорећи о догађајима од прије 22 године, напоменуо је да је Западна Славонија била са три стране окружена хрватским снагама, те да је једина одступница ка Републици Српској б[...]
СПОНА, 29. 9. 2025, Из наше прошлости: Крста Алексић – први српски учитељ у Старом Нагоричану
Прву модерну основну српску школу у самом селу Старо Нагоричане, 1890. године отворио је Крста Алексић, који је био родом из Поречког краја.
У свим сеоским школама у данашњем Кумановсоком крају, све до 1885. године учило се по манастирском методу из црквених књига. Школе за које се зна да их је било у овој области су постојале у манастиру Карпину, у манастиру Матејчи, у манастиру Градишту и манастиру Забелу.
У манастиру Забелу, око 4 километра северозападно од данашњег села Старо Нагоричaнe, школа је била отворена чим је овај свети храм био саграђен, 1856. године. У ову су школу долазила мно[...]
Погледи, 14. 10. 2022, Ослобођење Крушевца 14. октобра 1944. године
О догађајима у самом граду, у 9 часова ујутру 14. октобра, поручник Крамер је писао: „Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала“... „Заплењено је у Крушевцу 25 тешких минобацача, 96 пушкомитраљеза, осам тешких митраљеза, око 200 митраљеза, 15 вагона муниције, око 1.200 пушака и око 200 вагона разног материјала“, известио је пуковник Кесеровић
Општом мобилизацијом од 1. септембра 1944. године, Расинско-топличка група корпуса пуковника Драгутина [...]
