За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Курир, 25. 2. 2021, Чувар истине: Морао сам бар нешто да спасем од заборава – Симо Брдар: Из Јасеновца сам 1991. извукао лобање и кости и осам година их чувао у својој кући [из Архиве]
Симо Брдар, човек који је пронашао документацију и доказе о усташким злочинима из Јасеновца: Многи су ме сматрали чудаком јер сам се својски трудио да сачувам од пропадања и заборава бар део сведочанства о страдању Сандуци у којима су спакована јасеновачка страдања, један стан у Козарској Дубици, обичне домаће мачке,… Глас Српске, 9. 2. 2025, Имотски: Срушена Вукадиновића кућа, реаговало Српско народно вијеће [ФБ]
У Склопу радова на новом кружном току у имотском насељу Доња Главина срушена је у сриједу кућа Вукадиновић, препознатљива грађевина у којој је дуги низ година била трговина. Објавио је ово портал „Имотска крајина“, а о рушењу куће, за коју кажу да је представљала вриједну баштину, огласило се Српско народно… РТРС, Срна, 9. 2. 2025, У Јелачићима код Кладња оскрнављен споменик Србима страдалим на Мали Божић
Предсједник Завичајног удружења „Јелачићи“ Драженко Ерделић рекао је Срни да је скрнављење спомен-плоче убијеним српским војницима и цивилима у Јелачићима код Кладња један од видова застрашивања Срба, те да се против српских повратника и њихове имовине у Федерацији БиХ води оркестрирана хајка. Ерделић је рекао да је ова спомен-плоча јутрос…
РТС, 2. 2. 2025, Пребиловци, тамо и камен има ожиљак [Видео, Youtube премијера]
Филм о злочину, вољи за животом, достојанству, памћењу. О опомени и спознаји. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему,…
Глас Српске, 7. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања 52 ученика у Шарговцу: Ране боле и данас
Обиљежене су 83 године од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ у насељу Шарговац, које су усташе звјерски убиле током Другог свјетског рата. Служењем парастоса и историјским часом ученици ове установе подсјетили су на страдање ђака у усташком покољу 1942. године. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић…
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви. Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 11.8.2020, Милутин Станчић: И под Турцима нам било боље!
Док је пажња јавности последњих недеља окренута Хрватској због обележавања „Олује“ и Црној Гори у којој не престаје прогон српског свештенства и монаштва Милутин Станчић, један од оснивача Српског културно-информативног центра СПОНА оцењује у интервјуу за „Вести“ да је положај Срба у Северној Македонији на прагу „преживљавања“ јер не само што су без слободе вероисповести, литургије се служе у параклисима по становима и кућама, без храмова, већ и не постоји тачан податак колико је Срба тачно у овој држави!
На констатацију да је потпуно невероватно да нема податка о броју Срба у Северној Маке[...]
Политика, 24. 8. 2024, Србислава Поповића породица тражила дуже од три деценије
ТЕЛО ПРОКУПЧАНИНА НАЂЕНО У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ У САРАЈЕВУ
Сестра га је идентификовала и није имала дилему да је то наш отац, који је убијен у 38. години и 2023. ексхумиран на гробљу Баре, каже син Владимир
Прокупље – Није било дилеме да је то он. Сестра је чак препознала и прслук на њему, који је наша баба плела. Буквално је био у одећи са којом је мене, сестру и мајку испратио за Србију, када смо га последњи пут видели пре више од 30 година. Овако причу за „Политику” почиње Владимир, син Србислава Поповића, чији су посмртни остаци ексхумирани прошле године на гробљу Баре, у Сарајеву. Дана[...]
Нишке Вести, Србија вести, 13. 11. 2024, На данашњи дан 1915. године Бугари стрељали и спалили нишке свештенике
На старом гробљу Горица у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије.
Породице су подигле споменике, али су гробна места празна, јер некима од њих посмртни остаци нису пронађени.
Младен Динић један је од свештеника убијених у ноћи између 12. и 13. новембра. Парох Ћурлијски Младен Динић убијен је у ноћи између 12. и 13. новембра 1915. године у селу Јанкина Падина, недалеко од Беле [...]
![РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11056-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]
Код спомен-обиљежја на гробљу Радловац у Прњавору служен је помен за 22 српска цивила из села Млинци, Парамије, Чорле, Гаљиповци и Срповци које су на данашњи дан 1941. године заклале усташе.
Према подацима Општинске организације СУБНОР-а Прњавор, најмлађа жртва је имала 17, а најстарија 49 година.
Радинка Живковић из Насеобине Лишње, чији је дјед Новак Симић из Млинаца такође звјерски убијен, изјавила је Срни да основне чињенице о овом монструозном злочину зна из прича свог оца.
- Усташе су током ноћи из села одвели мушкарце, Србе. Везали су их ланцима по двојицу, а они нису знали гдј[...]
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава.
Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића, затим Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Један од српских сватова Ацо Јо[...]
