За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима – Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом. У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што… Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је…
Политика, 30. 3. 2025, Владика Методије: Рехабилитовати све жртве комунистичког режима
Епископ будимљанско-никшићки тражи од председника Црне Горе да се уз голооточане сатисфакција обезбеди и за хиљаде оних у масовним гробницама Епископ будимљанско-никшићки Методије упутио је отворено писмо председнику Црне Горе Јакову Милатовићу у коме наводи да подржава иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу голооточких затвореника, али очекује да…
Спутњик, 4. 4. 2025, Морбидно, домовински и европски: Хрвати спремају нову „Олују“ – сада за мртве Србе
Предлог закона о гробљима који је ушао у парламентарну процедуру и којим се легализује уклањање надгробних споменика Срба у Хрватској прогурала је неоусташка владајућа партија Домовински покрет и он ће бити усвојен до прославе 30. годишњице војне акције „Олуја“, сматра председник Документарно информационог центра Веритас Саво Штрбац. Влада Хрватске упутила… Стање ствари, СПОНА, НПортал, 25-27, 3. 2025, Порука Србији Мариноса Рицудиса, некадашњег официра ратне морнарице, који је одбио да учествује у НАТО агресији и одговор захвалног Српства
Година 1999. остаће у српском народу упамћена као година бомбардовања, страдања невиних цивила, наношења велике материјалне штете Србији. Грк Маринос Рицудис, некадашњи официр ратне морнарице, који је осуђен на затворску казну јер је одбио да учествује у НАТО нападу на нашу земљу, огласио се поруком на годишњицу бомбардовања Савезне Републике… Глас Српске, Танјуг, 3. 4. 2025, Сто десет година од смрти Надежде Петровић, српске сликарке и ратне хероине
Надежда Петровић, српска сликарка и ратна хероина, оснивач Кола српских сестара, умрла је 3. априла 1915. прије 110 година, као болничарка у Ваљевској болници од тифуса. Било је то вријеме када су, у јеку Првог свјетског рата, Србијом харале заразне болести и тешка епидемија тифуса. Није било довољно ни медицинског…
Не заборављамо – Памтимо
Одбрана МОД, 11.2.2015, Представљена књига „Злочини над Србима у Великом рату“
У Дому Војске Србије представљена је књига Арчибалда Рајса коју је, за издавача „Свет књиге“, приредио професор др Милоје Пршић, војни историчар и пуковник у пензији.
О књизи, у којој су објављене десетине докумената Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа, познатог и признатог криминолога из швајцарске Лозане, којима се неупитно доказују аустријска, мађарска и бугарства зверства почињена над Србима почетком Првог светског рата и током окупације Србије, говорили су: рецензент др Јован Пејин, уредник Стево Ћосовић, др Ђорђе Лопичић, амбасадор у пензији и приређивач.
Књига садржи 58[...]
Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком
ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење "великосрпске" диктатуре и југословенске државе може постићи понајпре у савезу са покретом угњетених нација и сељаштва.
Ранија Стаљинова изјава да се ХСС не може сматрати буржоаском с временом ће постати темељ за грађење односа комуниста са овом странком.
Са своје стране, Мачек је постигао јединство хрватског националног фронта привлачећи у[...]
![Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29587-350x200-no.jpg)
Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]
Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ.
План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије.
Ако Русија не би била одлучна војнички реаговати план ће бити офанзивног карактера, а у случају оштре реакције и претеће руске офанзиве предузела би се само дефанзивна дејства.
Усклађивање дипломатске и политичке реакције руске и српске владе спречило је реализ[...]
Стање ствари, 2. 2. 2024, Никола Милованчев: Допуна пописа жртава Другог светског рата – командант Метковске четничке бригаде Константин Славковић и син му Винко
После позива Музеја жртава геноцида из Београда на допуну крњег пописа жртава Другог светског рата у Југославији, сачињеног 1964. године, одлучио сам да се одазовем и сакупим податке о неким од изостављених ратних жртава.
Ово је прва допуна пописа жртава из 1964, који је обухватио 597.000 жртава, што по мојој процени износи око једну трећину укупног броја жртава; у тoј допуни износим податке о пострадалом Константину Славковићу, команданту Метковске војно-четничке бригаде (ЈВуО), до сада непознате у нашој историографији, и о његовом сину Винку.
Константин Славковић, командант M[...]
РТРС, 23. 12. 2023, У Вишеграду промовисана књига Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини
"Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини", књига аутора Марије Јововић о борцу Jугословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, промовисана је у Културном центру "Иво Андрић" у Вишеграду.
"Благоје Јововић-српски херој у вучијој јазбини" је несвакидашња прича која на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета Антом Павелићем.
Аутор Марија Јововић, Благојева кћерка, у књизи се бави личношћу и свиме што је овај српски патриот[...]
