За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 24. 1. 2025, Изложба докумената у КЦНС открила још једну страшну истину о Погрому 1942. године: убијено и 597 жена [Мапа]
У Погрому у Новом Саду 1942. године који су извршили мађарски окупатори, од 1255 убијених 597 жртава биле су женског пола – 418 одраслих жена, 79 девојчица и 102 старице. Само летимичним погледом на ове ужасавајуће податке можемо да поставимо питања: коју опасност су оне, а нарочито девојчице и старице,… Глас Српске, 24. 1. 2025, Само у БиХ историју пише Уставни суд
Одлука Уставног суда БиХ да оспори дио садржаја уџбеника историје који се односи на Републику Српску и Одбрамбено-отаџбински рат, односно период од 1992. до 1995. године, не представља ништа друго до нови покушај да бошњачка верзија ових догађаја буде наметнута као званична на простору читаве БиХ. Навела је ово професорица…
Спутњик, 23. 1. 2025, Крњи Уставни суд БиХ забранио лекције из историје за 9. разред у Републици Српској
Крњи Уставни суд БиХ донео је одлуку којом се ван снаге ставља део наставлног плана и програма за предмет Историја за 9. разред основних школа у Републици Српској. Ова одлука се односи на део програма који обрађује тему „Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат“. Крњи Уставни суд БиХ је нашао да…
РТРС, 23. 1. 2025, Козарска Дубица: Промовисан 10. број часописа „Топола“
У Козарској Дубици промовисан је десети број часописа „Топола“, којег објављује Спомен-подручје Доња Градина. Повод је десета година постојања часописа. Редакција часописа „Топола“ у саставу Тања Тулековић, Дејан Мотл и Мирко Димић одабрала је најрепрезентативије радове из првих десет издања овог часописа и објавила у посебном издању са намјером да…
Вечерње новости, 23-24, 8. 2012, Павле Џелетовић Иванов: Гестапо нуди државу, молба Химлеру [из Архиве]
Немци за два дана разоружали Дучеове снаге и формирали своју власт. „Велика Албанија“ примарни циљ Друге призренске лиге КУЈУЋИ планове о „Великој Албанији“, сепаратисти на Косову и Метохији формирали су у Другом светском рату злогласну СС дивизију „Скендербег“. Ова квислиншка јединица, под патронатом Хајнриха Химлера, није била дугог века, али… Глас Српске, 18. 1. 2025, Боривоје Милошевић: Петар Кочић је три ријечи увијек писао великим словом
На споменику Петру Кочићу, који краси центар Бањалуке, исклесане су ријечи које представљају Кочићев животни мото: „Kо искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас“. Истина, слобода и отаџбина биле су за Кочића највиши идеали за које се…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 5. 6. 2024, Годишњица од убиства Димитрија Поповића у Грачаници
Парастосом на локалном гробљу, полагањем венаца и цвећа, поетским часом крај спомен капеле и академијом, у Грачаници је обележена годишњица убиства Димитрија Поповића.
У ноћи 4. јуна, пре тачно две деценије Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши, пуцали су рафално аутоматским оружјем из возила у покрету на српске дечаке испред киоска брзе хране у Грачаници.
Седамнаестогодишњи Димтрије Поповић смтрно је страдао. Тада малолетни Краснићи осуђен је на девет и по година затвора, а Гаши је ослобођен кривице.
Мајка убијеног Димитрија, Јоргованка Поповић каже да и после двадесет године ране једнако б[...]
Вечерње новости, 11.11.2021, Војвода Воја Танкосић, страх и трепет за српске непријатеље
Славни мајор Војислав Воја Танкосић (1880-1915) није дочекао крај Првог светског рата, преминуо је од последица рањавања, у Трстенику новембра 1915. године.
Недавно је у Новом Саду (у Кисачу) откривена биста једног од најинтригантнијих српских официра у историји, истакнутог учесника кључних историјских дешавања у Краљевини, активног члана Народне одбране, једног од оснивача Црне руке, који је командовао стрељањем браће краљице Драге Машин у Мајском преврату 1903. и водио невероватно успешну мрежу српских шпијуна на Балкану, као човек од највећег Аписовог поверења.
Корени Црне руке
- Ниј[...]
InfoKg.rs, 21.10.2020, Сећање на страдале 1944. године који су животе дали за ослобођење Крагујевца
Полагањем венаца покрај спомен обележја у Опорници одата је почаст погинулим Црвеноармејцима који су дали своје животе током ослобађања Крагујевца 1944. године. У знак сећања на жртве револуционарног терора исте године, код Громовића улаза служен је парастос.
Међу присутнима у Опорници био је и Властимир Божиновић Власта из Лужница, једини живи сведок овог догађаја, који је 1944. године имао 17 година и сећа се доласка руских војника.
Венци су положени и на спомен обележјима на Варошком и Палилуском гробљу.
Узнак сећања на жртве револуционарног терора 1944. године, код Громовића улаза[...]
![TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21092-350x200-no.jpg)
TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]
У биоскопској сали Културног центра приказан је документарно-играни филм „Пламени језици Љесковог Дуба“, аутора Небојше Колака.
Ово је Колаков дванаести документарни филм, а још једна тужна и ружна тема српске историје са простора источне Херцеговине. То је једна изузетно занимљива прича која говори о стварима код којих ни стручњаци не могу описати шта је то у људским главама да се уради такав злочин.
На неким мјестима је било много више страдалих људи, али страдање ових људи и на такав начин поготово дјеце, јер је 90 дјеце до 15 година живо запаљено.
Психолози и психијатри би се треб[...]
Глас Српске, СРНА, 1. 5. 2023, У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”
БЕОГРАД - Страдали у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” никада не смију бити заборављени нити смије престати настојање да одговорни буду доведени правди, поручено је данас из Београда након што је у Храму Светог Марка служен парастос за 283 Срба убијених и несталих у тој акцији на Западну Славонију на данашњи дан прије 28 година.
Шеф Документационо-информациони центар “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да је сјећање на страдале јако важно и да је историја опоменула Србе да су заборављајући своје жртве из претходних ратова поново страдали.
- Да нам се ствари не би понављале у будућн[...]
