Политика, 15. 4. 2026, Највеће страдање Срба у историји

Промоција књиге Србоцид хрватске државе 1941–1945. др Владимира Умељића, Библиотека града Београда, 9. 4. 2026. Фото: Политика, Анђелко Васиљевић

Књига „Србоцид хрватске државе 1941–1945“
Владимир Умељић се бави ужасима које је претрпео српски народ на подручју НДХ

У Библиотеци града Београда представљена је књига „Србоцид хрватске државе 1941–1945“ Владимира Умељића, у издању новосадског „Прометеја“, а у разговору су поред аутора учествовали и издавач Зоран Колунџија и др Софија Божић, рецензент издања. По речима издавача Зорана Колунџије, ова књига заснована је искључиво на чињеницама, а представљена је 9. априла, на дан када се обележава годишњица стварања Независне Државе Хрватске.

– Доктор Владимир Умељић широј јавности познат је управо по радовима о страдању Срба у НДХ, теми која је, поред Косовског боја и српске голготе преласка преко Албаније у Великом рату, уткана у идентитет нашег народа. Из ауторовог интересовања за тему геноцида проистекла је и ова књига, која се састоји од текстова објављиваних током низа година, различитим поводима, у разним публикацијама и научној периодици. У овом делу др Умељић бави се ужасима које је претрпео српски народ на подручју НДХ, узроцима који су до тога довели, починиоцима и њиховим налогодавцима. Пред читаоцем дефилују личности као што су Анте Павелић, Алојзије Степинац, Еуген Дидо Кватерник, Андрија Артуковић, Макс Лубурић и други. О геноциду над Србима у НДХ постоји бројна научна литература, али и псеудонаучна литература, чији је циљ да се заташка геноцид, и то заменом улога злочинаца и жртава – истакла је др Софија Божић, додајући да се та тенденција јавила већ после Другог светског рата и траје у континуитету све до наших дана.

– У Хрватској се јављају неки историчари који пишу о томе да геноцид над Србима никада није почињен и да су Срби ти који су починили геноцид над Хрватима. Најстрашније од свега је то што се такве књиге представљају у највишим институцијама, иза којих стоји сама Хрватска. Тако је, на пример, Стјепан Лозо своју књигу представљао у Хрватском државном архиву, о њој је говорио директор Хрватског државног архива, у присуству бројне одушевљене публике – објаснила је Софија Божић и нагласила:

– Подстакнут свим тим лажима, др Умељић се упустио у разоткривање фалсификата и он се савесно бави тим емотивно оптерећујућим послом (јер није нимало лако пажњу посвећивати злочинима, мучењу невиних људи, међу којима је било и много деце), а ослањајући се на све доступне изворе, архивску грађу, домаћу и инострану историографију, сећања преживелих. Књига доктора Умељића проблематизује различите аспекте овог феномена, пре свега расветљујући улогу и одговорност римокатоличке цркве у истребљењу српског становништва, која је неспорна за све озбиљне истраживаче.

Она је још додала да се аутор књиге враћа и у даљу прошлост, у 1054. годину, када је дошло до поделе хришћанске цркве на источну и западну, што није била само верска подела, већ до сада непревазиђен политички конфликт.

– Умељић наводи и низ примера обрачуна Ватикана са опонентима током историје. Тако да злочине почињене у НДХ посматра као врхунац давно започетог процеса у оном делу Европе под суштинским утицајем Ватикана. Моралну и политичку одговорност Алојзија Степинца др Умељић доказује на основу три аргумента: он је подржао стварање усташке државе: никада није јавно осудио масовне усташке злочине, својим ауторитетом стајао је иза масовног преверавања православних Срба – закључила је др Софија Божић, напоменувши и то да је др Умељић историчар, али и лекар, теолог и филозоф, тако да има интердисциплинарни приступ и да је као такав творац капиталне теорије дефиниционизма, по којој геноцид не почиње оружјем, већ речима, дефиницијом другог као неког ко је опасан или мање вредан. Творац је и новог термина – Србоцид, који користи и немачка наука. По њеним речима, један од носећих текстова ове књиге је и полемика са ставовима немачког историчара Александера Корба, који је квазинаучним методама негирао пројекат ликвидације српског народа у НДХ. Његова теза била је одбрањена и оцењена највишом оценом на Хумболтовом универзитету.

Када је реч о Диани Будисављевић, др Умељић је закључио да се њен рад мора високо вредновати, али да она јесте била инструментализована и стављена у функцију тог мрачног пројекта искорењивања српског народа у НДХ. Аутор се није упуштао у детаљну анализу броја жртава, али је изнео разумну претпоставку да је у НДХ страдало на стотине хиљада Срба. Размишљајући о пореклу таквог зла, др Умељић је дошао до закључка да разумног објашњења за тако нешто нема, али да је сама чињеница да оно постоји довољна опомена за будућност.

Владимир Умељић до сада је објавио 12 обимних студија на тему истраживања геноцида, са тежиштем на Србоциду од 1941. до 1945. године. Указао је на то да треба да се крене корак даље у признавању и ширењу истине о највећем страдању Срба у историји. Он је такође посебно напоменуо да Народна скупштина Републике Србије до сада није успела да донесе Декларацију о србоциду Хрватске државе (др Умељић сматра да нема ничег независног у НДХ), иако је српским парламентарцима поклоњено 250 примерака ове књиге, на чијем се почетку налази Декларација о србоциду Хрватске, која треба да дође и до Уједињених нација, и да буде препозната у међународном праву, као и Холокауст. Претпоставка за то је могућност дијалога са садашњом хрватском државом, јер је то наш дуг према невиним жртвама, али и потомцима, да не би више долазило до нових трагедија у балканском „бурету барута“.

Марина Вулићевић