Споменик краљу Александру око кога је 27. марта 1941. г. организован митинг подршке новој југословенској влади и краљу Петру II Фото: Ravnoplov.rs, из књиге М. Степановића 150 година Гимназије у Сомбору
Два дана након што су, 25. марта 1941. г. у Бечу, представници југословенске краљевске владе потписали протокол о приступању Тројном пакту, сомборска школска омладина прва је у граду устала и придружила се демонстрацијама и манифестацијама организованим у Београду и другим градовима Краљевине Југославије.
Овдашњи средњошколци одушевљено су поздравили војни пуч генерала Душана Симовића, обарање владе Цветковић – Мачек и збацивање трочланог краљевског намесништва на челу са кнезом Павлом, као и ступање на престо младог краља Петра II Карађорђевића. У томе су предњачили ученици и ученице сомборске Учитељске школе и Државне реалне гимназије.
Старији ученици Учитељске школе су, у јутарњим часовима 27. марта, из здања Препарандије пошли на хоспитовање у оближњу зграду основне школе „Вежбаонице“ (данашње здање сомборске Православне црквене општине), где су чули тек објављену вест о обарању владе Цветковић – Мачек, па су узели државну заставу и с песмом и клицањем се вратили пред здање Препарандије. Ту су им се придружио део млађих колега и заједно су кренули према школској згради оближње Трговачке академије, где се поворци прикључио и већи број ђака ове школе. Ђачка поворка потом је кренула према згради Гимназије, а видевши их издалека сомборски гимназијалци су одмах напустили учионице и пришли осталим средњошколцима (неки од гимназијалаца су, у узбуђењу и жељи да што пре постану део поворке, искакали кроз прозоре). Кличући краљу Петру II и узвикујући познате пароле „Боље рат, него пакт!“ и „Боље гроб, него роб!“, велика ђачка колона од више стотина ученика, у којој су гимназијалци били најбројнији, кренула је улицом Доситеја Обрадовића према Венцу Степе Степановића, а Венцем до прилаза здању Жупаније, после чега је скренула на главну сомборску улицу и дошла пред здање Градске куће, испред споменика краљу Александру. Ту се, уз мање чарке са збуњеном полицијом, одвијао спонтани митинг сомборских средњошколаца, коме се прикључио и део грађана Сомбора. Певане су родољубиве и радничке песме, а ђаци су масовно изражавали своје антифашистичко расположење.
Исто вече уследила је бакљада и нове манифестације улицама средишта града, уз учешће бројних ђака, а митингом, одржаним око споменика краљу Александру, већ су управљали градски политички предводници, који су држали говоре подршке краљу и новој влади са балкона источне стране Градске куће. Група од четрдесетак сомборских младића то вече је каменицама полупала прозоре на здањима немачког „Културбунда“ и десничарски настројеног мађарског „Католичког момачког удружења“.
Нажалост, нема сачуваних фотографија сомборских мартовских демонстрација из 1941. године.
Већ 30. марта 1941. г. просветне власти донеле су одлуку о престанку наставе у сомборским школама, а сутрадан, 31. марта, и општим расписом распуштене су све школе на територији Краљевине Југославије, а ученицима су закључене оцене по затеченом стању.
Са све већом извесношћу назирао се напад фашистичке Немачке и њених савезница на Краљевину Југославију, те скори почетак рата и на овом простору.
М. С.
[Прилог М. Степановића пренет је из његове монографије „150 година Гимназије у Сомбору“]
Текст пренет са странице Ravnoplov.rs, објављен 27. 3. 2023. године
