Сведок, 16.8.2916, ’Предговором се не броје жртве‘

Миливоје Иванишевић Фото: PressRS.ba

(Вечерње новости, 14. јул 2016)

На скупу одржаном у Медија центру 6. јула о.г. под називом „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“ објављена је и присутнима подељена публикација КЊИГА МРТВИХ СРБА, СРЕБРЕНИЦА 1992–1995. са потписом на корицама Музеј жртава геноцида и проф. Др Вељко Ђурић Мишина који је, истина неуко, написао и неки свој предговор.

Музеј жртава геноцида и в.д. директор – који се потписује као проф. др Вељко Ђурић Мишина – нечасно су се представили и понели у овом случају.

Публикација нема каталогизацију Народне библиотеке Србије, али је назначено да је издавач такође Музеј жртава геноцида, а за издавача се потписао исти Вељко Ђурић Мишина.

Имена 3262 жртава српске националности прикупили су и доставили добровољно током рата мештани чија су села уништена, а рођаци и пријатељи побијених. То је истовремено и резултат вишегодишњег рада Центра за истраживање злочина над српским народом, а од 2008. Института за истраживање српских страдања у 20. веку. Резултати тих истраживања објављени су први пут поводом десет година од нашег повратка у Сребреницу и објављени као специјалан додатак „Вечерњих новости“ и као посебна публикација 2005, 2006. и 2007. године на енглеском језику.

Музеј жртава геноцида и в.д. директор – који се потписује као проф. др Вељко Ђурић Мишина – нечасно су се представили и понели у овом случају.

Имамо пуно морално и материјално право да у име сарадника који су се у овом часном послу ангажовали искључиво из родољубивих разлога, а не као службеници Музеја за плату, тражимо јавно извињење преко информативних медија. Морамо напоменути да су се лажни аутори поменуте публикације – иначе добро ситуирани и плаћени службеници за које је Србија дала милионе динара – обратили Народној библиотеци Србије у каталогизацији би видели да је за тачност података гарантовао, такође српски добровољац, Миливоје Иванишевић.