СРНА, 5. 1. 2022, Помен Србима убијеним у Кравици на Божић 1993. године

Спомен, илустрација Фото: РТРС

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 162 српска цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.

Претходно је изведен комеморативни програм и подсјећање на српска страдања у средњем Подрињу.

На овај начин је обиљежено 29 година од злочина над српским становништвом Кравице и околних села за који још нико није одговарао иако је ријеч о монструозним убиствима и злочинима.

Код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату цвијеће су положили изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић и савјетник у овом министарству генерал Милан Торбица.

Цвијеће су положиле делегације Борачке и Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, те Удружења жена жртава рата, Савеза логораша и Црвеног крста Републике Српске, регионалних и општинских организација проистеклих из рата из Братунца, Сребренице, Милића и Зворника, те делегација из Љубовије.

На скупу су се великом броју присутних обратили ратни командант Кравичког батаљона Раденко Милановић, предсједник Предсједништва БОРС-а Александар Савић, те Томић и Граонић.

Они су евоцирали сјећање на одбрамбено-отаџбински рат и истакли да су муслиманске снаге најчешће нападале на српска села и положаје на велике православне празнике знајући да су тада линије одбране биле слабије попуњене и то су звјерски користиле, као што је и примјер српског страдања у Кравици на Божић 1993. године.

Поручили су да се страдања и злочини не смију заборавити, да се не смије и неће одустати од борбе за правду и истину о рату у БиХ, те позвали Србе на јединство јер се само тако може одбранити Република Српска и вратити јој надлежности које су јој одузете под притиском међународне заједнице и високих представника.

Томић је рекао да истина о српској борби и страдању тешко продире у свијет и да се генерације стално морају подсјећати на жртве које је српски народ дао за слободу у посљедњем рату у БиХ.

„Српски народ је увијек био на на страни правде и бранио своје. Морамо стално указивати на неправду коју је Запад нанио српском народу и борити се за истину. Кравица показује жељу комшија да протјерају Србе са ових простора и што нису учинили у рату настоје да учине у миру отимањем надлежности од Републике Српске и стварањем унитарне БиХ са пуном доминацијом Бошњака“, навео је Томић.

Он је истакао да је Република Српска одбрањена у рату и да јој се сада морају вратити надлежности које јој по Дејтонском споразуму припадају, а које су јој одузете или је искориштена српска кооперативност и Бошњаци желе апсолутну власт и реализацију циљева Алије Изетбеговића из његове „Исламске декларације“, а то је „исламска БиХ“ што је неприхватљиво и што се не може дозволити.

Торбица је подсјетио да су Аустроугарска и НДХ у два свјетска рата имале планове да униште Србе западно од Дрине, што је у посљедњем рату био циљ муслиманског руководства.

„То се није догодило захваљујући Војсци Републике Српске и одлучности српског народа да се бори да сачува своја огњишта дајући огромне жртве. Те жртве не смијемо заборавити и треба их помињати и одавати им почаст иако због пристрасног правосуђа нико није одговарао за злочине над српским жртвама у овом крају, што је срамота међународне заједнице и правосуђа“, рекао је Торбица.

Он је позвао српски народ на јединство у одлучној политичкој борби за одбрану дејтонских надлежности.

„Срби никада не могу дочекати правду и истину и кажњавање починилаца над српским народом док је овако пристрасно правосуђе БиХ и због тога се морају вратити надлежности Српској за исправку дугогодишњих неправди које је нанио Суд БиХ“, поручио је Торбица.

Раденко Милановић, први командант Одреда Кравица у посљедњем рату и ратни војни инвалид, рекао је да највише боли и говори о срамном карактеру некадашњих комшија то што су најстрашније злочине починили на највеће православне празнике, као што је Божић када су напали и уништили Кравицу.

„О намјери непријатеља да уништи све што је српско на овом простору говори податак да су спалили цркву и да су из артиљеријских оруђа гађали збјег, односно колону цивила која се кроз сметове од Кравице пробијала према Дрини тражећи спас у Србији. У тој колони убијено је више цивила“, подсјетио је Милановић, позивајући на поштовање жртава и одбрану Републике Српске.

Милановић је истакао да правда за злочине над Србима у Кравици није стигла и да се не може ни очекивати од оних који су почели рат и под чијим менторством ради Суд БиХ.

Савић је одао почаст страдалим Кравичанима и позвао на јединство и заједничку прославу 9. јануара – Дана Републике, као најзначајнијег датума у историји Српске.

Граонић је, одајући пошту српским жртвама, истакао да је обавеза сваког Србина одбрана Републике Српске од стварања вјештачке „босанске нације“ и државе у којој Бошњаци уз помоћ међународне заједнице хоће да остваре доминацију над српским и хрватским народом.

Чланови породица убијених Срба истакли су да су изгубили повјерење у рад правосуђа БиХ.

Муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, наставиле су прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током 1992. и почетком 1993. године.

Након бројних злочина почињених у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви војници су крвави пир наставили и 1993. године када су на православни Божић упали у Кравицу, гдје су убили 49, ранили 80 српских цивила и војника, седам их је нестало, а пет их није пронађено ни након 29 година. Међу несталима тог дана су и двије жене.

На Божић је село опљачкано, а запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.

Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт преласком у Србију. Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Тришић Миломир из Јежестице каже да је на Божић дошло до напада на његово село и Кравицу.

„Били смо у клину и извлачили смо се према Дрини, али су нас тукли митраљески рафали са бокова. Све су убијали и уништавали. Међу већим бројем убијених тога дана била је и моја 47-годишња мајка Видосава. Њену главу и дио одјеће пронашли смо након скоро три мјесеца, а остале дијелове тијела никада нисмо нашли нити је прихваћен наш захтјев да дамо узорке крви за ДНК-анализу у случају да се кости пронађу„, рекао је Тришић, истичући да никад није позван да да изјаву о злочину у његовом селу.

Радмила Николић, која ни након 29 година не може да скрије емоције, присјећа се крвавог Божића 1993.године.

„Бјежали смо са дјецом кроз снијег према Дрини. Гинуло се, било је рањених у колони. То је неописиво. И сад се потресем када се присјетим и изгубим глас“, каже Николићева.

Она истиче да јој је Божић најтужнији празник јер јој су јој тог дана погинули супруг Бранко и брат Радомир Милошевић и још 10 блиских рођака.

„Пуцали су, довикивали, псовали, пријетили, пјевали и убијали, палили све што су стигли. Боже сачувај како је било, а нико није одговарао“, прича ова жена.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић каже да упркос пријавама и настојањима, те спремности за свједочење, у Тужилаштву БиХ није формиран предмет Кравица.

Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића у Поточарима пекли на ражњу.

Јединице Насера Орића су на почетку рата протјерале и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Након тога су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих је више од половине било цивила.

И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и неколико у милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих велики број цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Видовдан, Петровдан, Ђурђевдан и други.

Након рата нико није одговарао ни за један масовни злочин почињен над српским становништвом у Средњем Подрињу, па ни за овај који су муслиманске снаге починиле на Божић у Кравици.

Породице погинулих и српски народ је огорчен због неправде коју спроводи правосуђе БиХ, игноришући српска страдања.

Ни оптужницом према којој је суђено Насеру Орићу у Суду БиХ није био обухваћен злочин у Кравици, као ни остали масовни злочини почињени над Србима у Средњем Подрињу. Од свих злочина почињених над Србима у овом крају осуђена су само двојица муслиманских војника и то за три појединачна убиства, а за масовне злочине над српским цивилима и уништавање српских села нико није процесуиран.