Др Момчило Павловић Фото: Вечерње новости
ПОСЛЕ наставка дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и првог сусрета са премијером тзв. Косова Авдулахом Хотијем у Бриселу председник Србије Александар Вучић изјавио је да су Албанци тражили да се отворе војне и полицијске архиве Србије, а да је наша страна на то пристала, али уз услов да се отворе и архиве ОВК.
Захтеве албанске стране треба озбиљно размотрити уз обавезан контразахтев. Али не само власти у Приштини, већ такав захтев треба упутити и покровитељима овог настављеног дијалога, а неизоставно САД, Немачкој и Француској, потом и осталим активним спонзорима креирања рата на Косову и Метохији и ватрене подршке тзв. Ослободилачкој војсци Косова, која нити је била ослободилачка, а још мање војска, нити су терористичке и разбојничке банде заводиле у деловоднике своја акта, своје злочине и своја недела. Али они који су војно интервенисали у корист независности и отцепљења Косова и Метохије од Србије јесу прикупили огромну документацију.
Кључна документа ОВК нису у Приштини, ни Дреници или Рачку, већ у Вашингтону, Бриселу, седишту НАТО, Лондону, Паризу, Берлину, Риму, али и код суседа који су такође били активни помагачи Албанцима у борби против Милошевићевог режима, а у ствари против Србије и за отцепљење Косова и Метохије као казне за нашу државу и народ која је профилисана у ратној пропаганди као главни изазивач ратних сукоба на простору бивше Југославије и као окупатор. Какав апсурд – окупатор на сопственој земљи.
Ако западњаци искрено желе да се проблем Косова и Метохије реши и ако искрено желе да помогну и Србима и Албанцима, који вековима живе на истим просторима, и који су се сукобљавали кад год се неко са стране умешао, онда би било пожељно да отворе и своје архиве, посебно архиве безбедносних служби и агенција, специјалних мисија, открију токове наоружавања и новца, промене става како је ОВК од терористичке организације постала страна у сукобу којој ватрену подршку пружа читав НАТО, мрежу сарадника на терену, директне договоре и пресретнуте разговоре челника ОВК, извештаје о уласку на Косово и Метохију, извештаје о осветничким и насумичним нападима на Србе и друге неалбанце цивиле који се нису повукли са српском војском и, разуме се, о свим злочинима.
Декласификовањем поверљивих и осетљивих докумената помоћи ће и Србима и Албанцима, али и свим преговарачима у Бриселу да лакше сагледају догађаје и процесе. Тако ће се лакше доћи до уравнотежене слике о тим догађајима, па и о злочинима. Без тога ће свако причати своју причу, а овај простор, као и други делови, мање или више, бивше Југославије, биће и остаће простори и земље некажњених злочина и прећутаних недела. Нека (про)говоре документа свих актера у ратним сукобима. На основу докумената свих страна креирати мишљења и ставове а не на основу ратне пропаганде и створене реалности агресијом НАТО на Србију.
